Panel o migracijama u Minhenu: U svetu raste broj ilegalnih migranata

MINHEN - Generalna direktorka Međunarodne organizacije za migracije Ejmi Poup izjavila je da u svetu raste broj onih koji migriraju ilegalnim rutama i dodala da danas postoji neviđena potreba za migracijom.

"Širom sveta, većina migracija je bezbedna i regularna. U isto vreme, znamo da je u porastu broj ljudi koji su raseljeni zbog klime, sukoba ili progona. Sve više ljudi migrira preko ilegalnih ruta", rekla je Poup na panelu "Trnovit put: Upravljanje globalnim tokovima migranata i izbeglica", koji je organizovan u okviru Minhenske bezbednosne konferencije.

Ona je navela da je više od 70 miliona osoba raseljeno u matičnim državama, dodavši da u porastu i broj izbeglica kojih ima više od 36 miliona.

Poup je istakla da postoje i značajne demografske promene koje dovode do migracija i situaciju čine mnogo kompleksnijom.

"Do 2050. godine ljudi koji imaju 65 godina predstavljaće 40 odsto populacije u Japanu i Južnoj Koreji, a Italija, Španija i Portugal nisu daleko od toga. U isto vreme, svet ima najveći broj mladih u istoriji - 1,5 milijardi ljudi je starosti između 10 i 24 godine", poručila je direktorka Međunarodne organizacije za migracije.

Ona je rekla da treba početi sa povezivanjem ljudi sa poslovnim prilikama, što bi, kako kaže, omogućilo razvoj zemalja, inovacija, razmenu ideja i veština.

Ukoliko se to ne uradi, istakla je da to neće rezultirati samo većim brojem smrti među migrantima.

"To će značiti jedan doktor manje, jedan softverski inženjer manje. Pomnožite to sa milionima. O toj ceni govorimo. O gubitku ljudskog potencijala u vreme kada nam je taj ljudski potencijal očajnički potreban", navela je Poup.

Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) Filipo Grandi izjavio je da su klimatske promene sve češće uzrok migracija i dodao da na mnogim mestima postoje "kompleksni prilivi migranata koje je teško definisati".

"Ne smemo da prihvatimo narativ da je nemoguće boriti se sa kretanjem ljudi. To je narativ koji na mnogim mestima dobija glasove, ali ne vodi nigde ili vodi ka pogrešnim rešenjima", rekao je Grandi.

Prema njegovim rečima, "jednostavna rešenja koja se mogu čuti u Evropi i Severnoj Americi nisu prava rešenja".

"Ne treba se fokusirati samo na poslednju granicu, koja je najčešće granica bogate zemlje. Tada je već kasno. Treba raditi na korenu problema", poručio je Grandi.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson istakla je da je Evropska unija u decembru prošle godine doneta "istorijska odluka" o novom paketu o migracijama i azila.

"Sada imamo pravni okvir za upravljanje migracijama na uredan način, poštujući pravo na podnošenje zahteva za azil, zaštitu tražilaca azila, ali i uz obaveznu solidarnost. Istovremeno, postoji jasnija razlika između onih koji imaju pravo da ostanu i onih koji moraju da se vrate u zemlju porekla", rekla je Johanson, dodavši da usvojeni paket olakšava saradnju Evropske unije sa drugim delovima sveta.

Istakla je da postoji mogućnost "prelaska sa iregularnih na legalne migracije zbog demografske globalne situacije, što zahteva da političko rukovodstvo bude dovoljno hrabro da to učini".

Dodala je da prioriteti moraju da budu smanjenje broja neregularnih migracija i borba protiv krijumčara.

"Kada je reč o izbeglicama, moramo da se pozabavimo i onima koji beže od rata, nedostatka demokratije i pretnji po život. U tom smislu, svet ne ide u pravom smeru. Apsolutno je neophodno da zaštitimo te ljude", rekla je Johanson.

Predsednik Gvatemale Bernardo Arevalo rekao je da njegova zemlja ima problem sa velikim brojem mladih ljudi koji napuštaju Gvatemalu, dok se, istovremeno, suočava i sa povećanim brojem migranata koji prolaze kroz Gvatemalu na putu ka Meksiku i Sjedinjenim Američkim Državama.

"Oko 20 odsto Gvatemalaca živi van Gvatemale. Ne beže svi zbog siromaštva. Najčešće odlaze mladi koji su nam potrebni za ekonomski razvoj. Oni odlaze da rade u Sjedinjenim Državama, Kanadi i Meksiku", rekao je Arevalo.

On je istakao da je zabrinut zbog uslova u kojima migranti iz Gvatemale prolaze kroz Meksiko na putu ka SAD.

"Tražimo od vlada SAD i Meksika da rade sa nama na tom problemu. Moraju da budu garantovana ljudska prava naših ljudi koji prolaze kroz proces migracije, ali i onih koji prolaze kroz Gvatemalu", poručio je Arevalo.

Pored toga, istakao je da je potrebno raditi na poboljšanju uslova u prihvatnim centrima za izbeglice i migrante, ali i na razvoju u najnapuštenijim regionima iz kojih najveći dolazi najveći broj migranata.