Borelj: Većina u EU protiv ofanzive na Rafu i traži humanitarnu pauzu u Gazi

BRISEL - Šef evropske diplomatije Žozep Borelj izjavio je danas da je tokom sastanka Saveta EU za spoljne poslove 26 od 27 zemalja EU zatražilo od Izraela da ne pokreće ofanzivu na grad Rafa na jugu Pojasa Gazhe i pozvalo na "hitnu humanitarnu pauzu, koja bi dovela do održivog prekida vatre" u toj palestinskoj enklavi.

On je na konferenciji za novinare upozorio da bi vojna operacija u Rafi pogoršala "ionako katastrofalnu humanitarnu situaciju i sprečila hitno potrebno pružanje osnovnih usluga i humanitarne pomoći".

"Danas je 26 (država članica) izrazilo podršku ovom saopštenju i objavilo novo, koje je u suštini isto kao ono koje sam izdao tokom vikenda, ali sa dodatnim paragrafom u kojem se zahteva hitna humanitarna pauza, koja bi dovela do održivog prekida vatre, do bezuslovnog oslobađanja talaca i pružanja humanitarne pomoći", rekao je Borelj, ali nije naveo koja se zemlja nije saglasila sa time.

Istakao je i da je postignuta saglasnost sa naredbom Međunarodnog suda pravde da se traži poštovanje humanitarnog prava i da je rečeno da je to pravno obavezujuća odluka.

Ministri EU, naveo je Borelj, saglasili su se i oko toga da Izrael treba da učini više da olakša pomoć i zaštiti civile.

On je dodao da su šefovi diplomatija razgovarali i sa višom koordinatorkom UN za humanitarnu pomoć i rekonstrukciju za Pojas Gaze Sigrid Kag koja je, kako je naglasio, insistirala na tome da se ne prekine pružanje podrške Agenciji UN za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRWA).

Na agendi je, kako ja naveo, bilo i pitanje uvođenja dodatnih sankcija, a šefovi diplomatija EU odlučili su da nastave da proučavaju kako dalje postupati protiv "ekstremističkih doseljenika koji neselektivno napadaju palestinske civile na Zapadnoj obali", kao i kako postupiti u slučaju Hamasovog kršenja ljudskih prava i seksualnog nasilja.

"Odlučeno je da će se razgovori o tome nastaviti", dodao je Borelj.

On je dodao da je tokom sastanka razgovarano i o 13. paketu sankcija Rusiji i izrazio nadu da će taj paket biti odobren pre 24. februara.

"Nastavljamo da razgovaramo o korišćenju izvanrednih prihoda ostvarenih kroz ulaganje ruske imovine, koja je mobilisana u EU", rekao je Borelj i istakao da je cilj da se to iskoristi kako bi se doprinelo obnovi Ukrajine.

Borelj je naglasio da još ne postoji potpuna saglasnost među državama članicama kako bi se ova odluka sprovela.

Dodao je da je su danas u Briselu održani razgovori sa udovicom ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog Julijom Navaljnom, koja je, kako je rekao, pozvana ne samo iz ličnih, već i političkih razloga.

Borelj je rekao i da je odata počast njenom suprugu kojeg je, kako tvrdi, "Putinov režim polako ubio u ruskom zatvoru".

Kada je reč o Ukrajini, Borelj je rekao da su ministri razgovarali sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom i poručio da će EU nastaviti da podržava Ukrajinu.

"Razgovarali smo o načinima na koje bismo mogli da povećamo snabdevanje (Ukrajine) municijom kroz bilateralne i evropske okvire", rekao je Borelj.

Borelj je naglasio da je danas pokrenuta i odbrambena pomorska operacija EUNAVFOR ASPIDES, čiji je cilj da doprinese slobodi plovidbe u Crvenom moru i Persijskom zalivu.

"Ovo je bila brza i snažna reakcija na ponašanje Huta koji napadaju komercijalne brodove u regionu", rekao je Borelj.

On je dodao da su usvojeni i zaključci o Belorusiji koji, kako tvrdi, odražavaju "kontinuiranu represiju i eroziju suvereniteta zemlje", za šta je optužio "režim (beloruskog predsednika Aleksandra) Lukašenka", i saradnju Belorusije sa Rusijom.

Borelj je rekao da je tokom sastanka razgovarano o situaciji u Sahelu i da je doneta odluka da se nastavi humanitarna pomoć kako bi se, između ostalog, podržalo stranovništvo i ojačala saradnja sa Čadom, Mauritanijom i regionom Gvinejskog zaliva, kao i kako bi se nastavila podrška Ekonomskoj zajednici država zapadne Afrike i regionalnim akterima.