Evropski savet: Pregovori sa BiH, podrška Ukrajini i hitna humanitarna pauza u Gazi

BRISEL - U Briselu je danas završen samit Evropskog saveta, tokom kojeg su lideri EU odlučili da otvore pristupne pregovore sa BiH, izrazili podršku Ukrajini i pozvali na hitnu humanitarnu pauzu u Pojasu Gaze koja bi dovela do održivog prekida vatre.

U zaključcima o proširenju i reformama, lideri su, pored odluke da otvore pristupne pregovore sa BiH na osnovu preporuke Evropske komisije, pozvali EK da pripremi pregovarački okvir kako bi ga Savet usvojio kada se preduzmu svi relevatni koraci navedeni u preporuci EK od oktobra 2022. godine.

Evropski savet istakao je da je sagledao, pozivajući se na deklaraciju iz Granade, pripreme za proširenje i unutrašnje reforme, uz podsećanje da rad na tome mora da napreduje paralelno kako bi se osiguralo da i buduće države članice i EU budu spremne u vreme pristupanja.

Lideri EU usvojili su, između ostalog, i zaključke zaključke o Ukrajini, bezbednosti i odbrani i Bliskom istoku.

Oni su poručili da su sve nepokolebljiviji u podršci Ukrajini i da Rusija ne sme da pobedi.

Naglasili su da je EU odlučna da nastavi da pruža Ukrajini i njenom narodu svu neophodnu političku, finansijsku, ekonomsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku "onoliko dugo koliko je to potrebno i onoliko intenzivno koliko je potrebno".

Poručili su da EU i države članice treba da ubrzaju i intenziviraju isporuku sve neophodne vojne pomoći, uključujući nabavku municije za Ukrajinu, što podrazumeva obezbeđivanje milion komada artiljerijske municije i pozdravili češku inicijativu za kupovinu municije iz zemalja koje nisu članice EU.

Pozdravili su bilateralne sporazume o bezbednosnim obavezama, usvajanje Fonda za pomoć Ukrajini i povećanje kapaciteta misije vojne pomoći EU i pozvali Savet da radi na 8. paketu podrške Ukrajini u okviru Evropskog mirovnog fonda.

Razmotrili su i napredak u narednim koracima ka usmeravanju vanrednih prihoda od zamrznutih sredstava Rusije u korist Ukrajine, što uključuje mogućnost finansiranja vojne podrške.

Pozdravili su usvajanje 13.paketa sankcija Rusiji i pozvali Savet i Komisiju da poboljšaju razmenu informacija i akcije sa trećim zemljama, što uključuje zaobilaženje sankcija preko trećih zemalja i osiguravanje njihovog sprovođenja.

Istovremeni su odbacili, kako su naveli, "nezakonite takozvane izbore" koje je Rusija organizovala na Krimu, u Sevastoplju, Donjecku, Lugansku, Zaporožju i Hersonu i poručili da EU njihovu validnost i rezultate nikad neće priznati.

Zatražili su da Rusija i rukovodstvo te zemlje odgovaraju za rat u Ukrajini i, kako su naveli, "druge zločine po međunarodnom pravu, kao i za ogromnu štetu".

Podržali su napore da se uspostavi sud za krivično gonjenje i mehanizam za kompenzaciju.

Poručili su i da će EU nastaviti da pruža svu relevantnu podršku Moldaviji u rešavanju izazova koji proističu iz rata u Ukrajini, kao i da će nastaviti da podržavaju Gruziju u jačanju njene otpornosti i rešavanju izazova sa kojima se suočava nakon, kako tvrde, "ruskog podrivanja teritorijalnog integriteta Gruzije i ruskog rata protiv Ukrajine".

Kada je reč o bezbednosti i odbrani, naveli su da je EU posvećena povećanju svoje ukupne odbrambene spremnosti i sposobnosti kako bi odgovarale njenim potrebama i ambicijama, uz ojačanu tehnološku i industrijsku bazu.

Kako bi se povećala odbrambena spremnost Unije, pozvali su na značajno povećanje izdataka za odbranu, brža i bolja zajednička ulaganja, poboljšan pristup javnim i privatnim finansijama, razvoj i zajedničke nabavke za rešavanje ključnih nedostataka u sposobnostima EU, inovativne odbrambene proizvode, dalju integraciju evropskog odbrambenog tržišta i smanjenu birokratiju za mala i srednja preduzeća, kao i na podršku inicijativama za rešavanje nedostatka radne snage i veština.

Savet i Komisiju pozvali su da istraže sve opcije za mobilizaciju sredstava i da podnesu izveštaj u junu, Evropsku investicionu banku da prilagodi svoju politiku kreditiranja odbrambenoj industriji i svojoj trenutnoj definiciji robe dvostruke namene, a Savet, visokog predstavnika i EK da sprovedu Evropsku odbrambenu industrijsku strategiju (EDIS) i Savet da nastavi rad na Programu evropske odbrambene industrije (EDIP).

Kada je reč o Bliskom istoku, oni su pozvali na hitnu humanitarnu pauzu koja bi dovela do održivog prekida vatre i bezuslovno oslobađanje svih talaca i pružanje humanitarne pomoći.

Izraelsku vladu pozvali su da se uzdrži od izvođenja kopnene operacije u Rafi, najoštrije su osudili napade Hamasa na Izrael, priznali pravo Izraela da se brani u skladu sa međunarodnim pravom i međunarodnim humanitarnim pravom i pozvali Savet da ubrza rad na usvajanju daljih sankcija Hamasu.

Ocenili da su usluge agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku (UNRWA) u Gazi i širom regiona bile neophodne i pozdravili nedavnu finansijsku podršku koju je pružila EU, ali su pozvali na dalju odlučnu akciju UN na nakon što se objave rezultati istrage o navodnom učešću 12 pripadnika osoblja UNRWA u napadima 7. oktobra.

Poručili su i da je EU posvećena trajnom i održivom miru zasnovanom na rešenju o dve države i naglasili da će nastaviti da sarađuju sa regionalnim i međunarodnim partnerima na sprečavanju dalje regionalne eskalacije, posebno u Libanu i Crvenom moru.