Dragan Bisenić: EU, NATO i uspon rumunskih populističkih snaga

BEOGRAD - Rumunija se našla u fokusu evropske pažnje kao važna zemlja u trenutnom sukobu u Ukrajini, kao i zbog opasnosti da bi Moldavija mogla da se suoči sa ukrajinskim scenarijom, a promene u takvoj Rumuniji su zbog toga od šireg interesa EU i NATO gde je Rumunija članica, ocenjuje novinar Dragan Bisenić.

On navodi da se ove godine održavaju važni predsednički i parlamentarni izbori koji mogu da promene atmosferu u zemlji na sličan način kao u Slovačkoj, dodajući da rumunska populistička partija Alijansa za jedinstvo Rumuna (AUR) raste u popularnosti i mogla bi da uđe u vladinu koaliciju.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Rumunija se našla u fokusu evropske pažnje. Rumunija je veoma važna zemlja u trenutnom sukobu u Ukrajini, a posebno u brojnim scenarijima njegovih perspektiva, gde se dalje napredovanje ruske armije na istok ili bar širenja ruskih interesa na istoku uzima kao stvar koja neminovno mora da bude zaustavljena. Malo je onih koji će reći da se Moldavija ne suočava sa ukrajinskim scenarijom, a to onda obavezno znači da je to pitanje koje obavezno angažuje rumunske interese.

Promene u takvoj Rumuniji zbog toga su neminovno od šireg interesa EU i NATO gde se Rumunija članica. Ove godine održavaju se važni predsednički i parlamentarni izbori koji mogu da promene atmosferu u zemlji na sličan način kao u Slovačkoj, gde su liberalne i proevropske stranke poražene od populističkih i nacionalističkih struja sa mnogo više rezervi prema evropskim i američkim akcijama u Ukrajini.

Naime, 2024. godina biće ključna za Rumune, jer se tada održavaju izbori na četiri nivoa - lokalni, predsednički, parlamentarni i evropski. Međutim, vanredni profesor na uporednoj politici na Univerzitetu u Notingemu Fernando Kasal Bertoa kaže da je budućnost ove zemlje poprilično neizvesna, zbog toga što postoje predviđanja da će krajnja desnica, koja postaje dominantna, nastaviti da raste do održavanja izbora.

Rumunska populistička partija AUR raste u popularnosti i mogla bi da uđe u vladinu koaliciju nakon održavanja parlamentarnih izbora u zemlji. "Ovi izbori su važni za političku situaciju u Rumuniji, kao i za celu Evropsku uniju, gde je popularnost krajnje desnice porasla u mnogim državama članicama poput Švedske, Slovačke, Holandije i sada Portugalije", smatra Kasal Bertoa i dodaje da bi ovi izbori zapravo moglu da odrede "novi pravac zemlje".

Nedavne ankete pokazale su da vladajuća koaliciona vlada u zemlji - koja uključuje levičarske socijaldemokrate (PSD) i liberale desnog centra (PNL) - neće dostići potpunu većinu na parlamentarnim izborima.

Prema anketi INSCOP, ultranacionalistička opoziciona partija Alijansa za jedinstvo Rumuna, AUR (skraćenica za "zlato" na rumunskom) imala bi 20,2 odsto podrške birača - što bi stranku stavilo ispred liberala.

Šta je AUR i šta znači?

U decembru 2020. godine, malo poznata AUR, koja je formirana u jesen prethodne godine, uzdigla se iz anonimnosti i osvojila skoro devet odsto ukupnih glasova na parlamentarnim izborima u Rumuniji. Od tada, stranka stalno dobija sve veću podršku u nedavnim istraživanjima javnog mnjenja.

Uspon stranke delom je bio posledica ogromne podrške rumunske dijaspore, koja, prema rečima profesorke komparativne javne politike na Univerzitetu Luis Gvido Karli u Rimu, Aline Mungiu Pipidi, "imala veliki procenat podrške nisko-kvalifikovanih, marginalnih ljudi koji zapravo rade samo sezonski u Evropi".

"Nazvala sam ih, na veliko ogorčenje nekih ljudi, 'lumpen-dijasporom', da parafraziram Karla Marksa", objasnila je ona, misleći na termin koji u marksističkom kontekstu ukazuje na populaciju nezainteresovanu za revolucionarni napredak.

Dodaje i da je pandemija takođe "izuzetno pomogla" porastu AUR-a, na isti način na koji je pomogla Alternativi za Nemačku (AfD) da poveća svoju bazu.

"Oni su bili stranka protiv vakcine, a u Rumuniji – takođe uz saučesništvo pravoslavne crkve – polovina stanovništva nije dobila vakcinu. To im je bio glavni vetar u leđa", kaže ona.

Ono što je Rumuniju izdiglo iznad radara, nije čak ni izgradnja najveće vojne baze NATO u Evropi, nego nedavno pripremljeni nacrt novog Zakona o nacionalnoj odbrani čije će odredbe omogućiti punu rumunsku vojnu intervencija protiv „potencijalnih agresora” van nacionalnih teritorija ako je „bezbednost rumunskih državljana ugrožena”. Ovo se na raznim stranama razume kao najava mogućnog rumunskog direktnog vojnog uključenja u ukrajinski sukob, pa se u tom smislu pojavljuju opcije punog angažovanja NATO trupa u Ukrajini. Tome se dodaje da ovakav potez Rumunije posmatra zajedno sa najavama francuskog predsednika Makrona o slanju NATO trupa u Ukrajinu, imajući u vidu poznatu, tradicionalnu i istorijsku bliskost Francuske i Rumunije.

U predlogu se navodi da novi zakon „osigurava koherentnost napora nacionalne odbrane […] militarizacijom snaga Ministarstva unutrašnjih poslova“. Militarizacija struktura Ministarstva unutrašnjih poslova u uslovima opsade, mobilizacije ili rata stvara niz značajnih operativnih prednosti“, navodi se u tekstu.

Nacrt uredbe „obezbeđuje pravni okvir za korišćenje vojnih i nevojnih sposobnosti van teritorije rumunske države za zaštitu rumunskih državljana u opasnosti“, takođe se navodi u tekstu.

Predlog zakona po prvi put uvodi koncept rumunske intervencije radi „zaštite rumunskih državljana u opasnosti van nacionalne teritorije“. „Novi instrument koji je na raspolaganju predsedniku Rumunije“, navodi se u komentarima ruminskih medija, „pojavljuje se u kontekstu u kojem je Republika Moldavija izložena hibridnoj pretnji Ruske Federacije, a zvanična statistika navodi da je više od 600 hiljada, odnosno skoro 60 odsto Moldavaca takođe imaju rumunsko državljanstvo.” To se odnosi na većinu moldavske vlade, kao i predsednica Republike, Maju Sandu. A u Ukrajini živi više od 300 hiljada rumunskih državljana.

U obrazloženju se navodi da je važeći zakon usvojen pre ulaska Rumunije u NATO, a njegove izmene su uzrokovane potrebom da se uzme u obzir kontekst kolektivne odbrane u okviru Severnoatlantske alijanse i Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU.

Ministarstvo odbrane je dalo na raspravu i predlog zakona o Nacionalnom sistemu integrisanog upravljanja krizama, koji ima za cilj da „pripremi nadležne organe i državne organe za koordinisano delovanje u kriznim situacijama“.

Rumunija je nečujno postala vojno čvorište NATO, tako da ta pozicija, zajedno sa eventulanom novim zakonom o odbrani, mogu da osnaže populističko – nacionalističke sentimente u godini izbora. Član Senata rumunskog parlamenta i lider AUR, Klaudiju Tarziu, rekao je nedavno da bi Rumunija trebalo da pripoji delove Ukrajine kako bi „ponovo objedinila svoj suverenitet“.

Prema njegovim rečima, Rumunija neće biti „zaista suverena sve dok ne reintegriše rumunsku državu unutar njenih prirodnih granica“. On posebno veruje da Rumunija može da polaže pravo na deo ukrajinske teritorije.

„Severna Bukovina se ne može zaboraviti! Južna Besarabija se ne može zaboraviti! Zemlja Herca, Transilvanija – sve što je bilo i što je u rumunskoj naciji mora se vratiti u granice iste države! – rekao je lider AUR-a.

On veruje da se njegova zemlja nalazi na raskrsnici u suočavanju sa „velikim imperijama“, što znači Rusijom i NATO-om.

„NATO, kome se Rumunija potrudila da se pridruži – upravo da bi nas zaštitio od Rusa, koji su nas već 12 puta napali – samo je jedna od imperija sa kojima moramo da se suočimo da bismo povratili delove Ukrajine“, rekao je lider AUR-a. Tarziu je nakon početka invazije na Ukrajinu, izjavio da je „spreman da se pridruži Rusima“. Njegova stranka, inače, poziva na prekid podrške Ukrajini i protivi se članstvu Rumunije u NATO.

Ranije istog dana, 27. januara, mađarski političar i lider mađarske krajnje desničarske stranke Mi Hazank (Naša domovina), Laslo Torockai, član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, dao je izjavu koja je skandalizovala članstvo Parlamentarne skupštine Savete Evrope. On, zajedno sa svojim političkim partnerima, nastoji da preuzme vlast u svojoj zemlji, a na kraju i u Briselu. On takođe želi da uzme Zakarpatje od Ukrajine, ako izgubi rat od Rusije.

Prema njegovim rečima, upravo je pritisak međunarodnih finansijera doveo do rata u Ukrajini. Prema njegovoj verziji, ovaj rat će uništiti Evropu i poslati ekonomiju kontinenta na samo dno. On tvrdi da je Ukrajinu kupio Black Rock, najveći svetski investicioni fond, koji ima više od 10 triliona dolara.

Lider mađarske krajnje desničarske stranke Mi Hazank (Naša domovina) Laslo Torockai je 27. januara dozvolio je mogućnost da Ukrajina izgubi državnost i rekao da će u tom slučaju Mađarska polagati pravo na Zakarpatje.

Sa ruske strane već su ranije lansirane optužbe da se rumunski plaćenici, koji se bore na strani ukrajinskih oružanih snaga i trenutno se nalaze u blizini Sumi i da Rumunija ima teritorijalne pretenzije ne samo prema Moldaviji, nego i prema Ukrajini. Prema toj kalkulaciji, navodi se da bi čitava Besarabija - to jest, teritorije Moldavije, Černovci i delimično Odeske oblasti – trebalo da pripadnu Bukureštu, što će zauzvrat pomoći da se „Velikoj ujedinjenoj Rumuniji“ vrati nekadašnja veličina i slava .

Pitanje Besarabije se postavlja, međutim, mnogo više iz strateških, nego iz romantičarskih razloga. Reč je upravo o teritoriji čije zauzimanje omogućava kontrolu, ne samo nad celim severnim delom crnomorske obale, Krimom, već i nad najvažnijim ruskim rutom iz Azije, što je jedan od strateških ciljeva svakoga ko želi da ima Ukrajinu na svojoj strani, a istovremeno da kontroliše i ograničava Rusiju.

Od Rumunije se, stoga, očekuje da ima aktivniju ulogu u ukrajinskom sukobu, ali to može da ima posledice na unutrašnji razvoj koji će oblikovati nove forme i ideje rumunskog angažovanja.