Vučić na sednici SBUN o KiM: Eventualni prijem tzv. Kosova u SE biće nagrada za sprovođenje progona

NJUJORK - U Njujorku je danas počela sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj će biti predstavljen šestomesečni izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a, na kojoj Srbiju predstavlja predsednik Aleksandar Vučić.

Sednica je počela sa malim zakašnjenjem u 16.13 po srednjeevropskom vremenu.

Redovni šestomesečni izveštaj o radu Misije UN na Kosovu i Metohiji predstavlja specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica UNMIK-a Karoline Zijade.

Gutereš je u redovnom izveštaju, koji se odnosi na period od 19. septembra 2023. do 15. marta 2024. godine, naveo da su, uprkos izvesnom napretku u implementaciji sporazuma postignutih uz posredovanje EU, tenzije između Beograda i Prištine povećane, a da je bezbednosna situacija na severu Kosova ostala krhka.

Ujedno, on je ukazao da nije bilo napretka ka uspostavljanju Zajednice srpskih opština uprkos diplomatskom pritisku i izrazio zabrinutost zbog primene nove regulative o platnom prometu koja je, kako je naveo, uticala na ekonomska i socijalna prava Srba i drugih nevećinskih zajednica.

On je pozvao na hitan razgovor o otvorenim pitanjima u okviru dijaloga uz posredovanje EU, kako bi se osigurala prava svih pogođenih zajednica i najugroženije grupe bile zaštićene.

Gutereš je najoštrije osudio, kako je naveo, ozbiljan bezbednosni incident 24. septembra u Banjskoj, koji je doveo do tragičnog gubitka života i pozvao na završetak istrage i "privođenje počinilaca pravdi bez odlaganja".

U oktobru prošle godine održana je poslednja redovna sednica Saveta bezbednosti UN o radu Unmika, dok je u februaru ove godine na zahtev Srbije, a nakon odluke prištinskih vlasti da zabrane upotrebu dinara, održana vanredna sednica SB UN.

Vučić: Ispunili teške obaveze iz Briselskog sporazuma,11 godina ZSO nije na vidiku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas na sednici Saveta bezbednosti u Njujorku, na kojoj je predstavljen redovni šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonia Gutereša o radu Misije UN na KiM, da je Srbija ispunila sve teške obaveze iz Briselskog sporazuma, ali da ni posle 11 godina formiranje Zajednice srpskih opština nije ni na vidiku.

"Dozvolite mi pre nego što pređem na izveštaj o kome danas govorimo, da vas podsetim da je 19. aprila bilo tačno 11 godina od kada je u Briselu usvojen najvažniji sporazum između Beograda i Prištine na putu ka normalizaciji odnosa. Jedan od potpisnika bila je i Evropska unija i 11 godina kasnije iako su Srbi ispunili sve teške obaveze iz pomenutog sporazuma, ZSO i njeno formiranje nisu ni na vidiku", rekao je Vučić u svom obraćanju, nakon što je specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica UNMIK-a Karoline Zijade predstavila izveštaj.

Kako je rekao, 11 godina slučajne ili namerne nesposobnosti Evropske unije da kao garant tog sporazuma stvari pomeri sa mrtve tačke.

"Naravno, to je rezultiralo onim što danas možemo da nazovemo kontinuiranim pravnim nasiljem i fizičkim maltretiranjem srpskog stanovništva na Kosovo i Metohiji", istakao je Vučić.

 Predsednik je zahvalio generalnom sekretaru UN Guterešu na posvećenosti da ispuni mandat UNMIK-a kao što je naglašeno i istaknuto u Rezoluciji 1244.

"I stoga dok ovaj izveštaj možda u potpunosti ne obuhvata ozbiljnost situacije na terenu, on činjenično dokumentuje skoro sve značajne događaje tokom perioda izveštavanja i ovo je veoma važno za države članice", rekao je Vučić.

Istakao je da će, da bi se steklo obuhvatnije razumevanje tog izveštaja, ukazati na određene kritične tačke koje bi mogli da razmotre.

Vučić se sastao sa predsedavajućom Saveta bezbednosti Vanesom Frejzir

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas pre početka sednice Saveta bezbednosti sa predsedavajućom Savetu bezbednosti UN i stalnom predstavnicom Malte pri UN Vanesom Frejzir u zgradi Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Sednicu Saveta bezbednosti otvoriće predsedavajuća Savetu bezbednosti Vanesa Frejzir. Srbiju će predstavljati predsednik Vučić, a Prištinu predsednica privemenih institucija Vjosa Osmani.

Specijalna predštavnica generalnog sekretara UN i šefica UNMIK-a Karoline Zijade, predstaviće na sednici redovni šestomesečni izveštaj o radu Misije UN na Kosovu i Metohiji.

Tokom dana, predsednik Vučić prisustvovaće prijemu koji priređuje Stalna misija Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama za stalne predstavnike država članica UN.

Vučić se sastati i sa stalnim predstavnikom Ruske Federacije pri UN Vasilijem Nebenzjom, kao i sa Mohamedom Abušahabom, stalnim predstavnikom Ujedinjenih Arapskih Emirata pri UN.

Zijade: Primena sporazuma nikada nije bila hitnija,važno da se ZSO formira

Specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica UNMIK-a Karoline Zijade izjavila je danas da primena sporazuma Beograda i Prištine dogovorenih u Briselu nikad nije bilo hitnije pitanje, koje može da pomogne da se spreče nove krize i zaustave nizovi kriza.

Ona je na početku sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj se predstavlja šestomesečni izveštaj UN o KiM rekla da je to od najvećeg značaja za obe strane i da one moraju da budu posvećene tome.

Zijade je istovremeno izrazila zabrinutost zbog sporne uredbe takozvane CBK o dinaru, i izrazila nadu da bi rešenje moglo da se postigne zbog čega je apelovala na obe strane da to učine.

Kao još jednu važnu stvar ona je istakla preduzimanje koraka ka uspostavljanju ZSO. "Kakav god da je konačni oblik on obuhvata elemente održivih finasijskih garancija za lokalne Srbe, ali i za obrazovanje i zdravstvo. To je važan korak ka izgradnji poverenja", rekla je Zijade.

Zijade je dodala da je tokom prethodnog perioda održala političke konsultacije sa političkim predstavnicima, verskim poglavarima, predstavnicima civilnog društva, kao i da je tokom njih glavno nezadovoljstvo nivoom postignutim kroz dijalog i efekat toga na bezbednosnu situaciju.

"Nivo nepoverenja je visok, proteklih meseci pojačane su tenzije. U proteklih nekoliko meseci usmereni su napori da se reši pitanje legitimiteta gradonačelnika u četiri opštine na severu naseljene Srbima. Srbi iz te četiri opštine saqkupili su dovoljan broj potpisa, preko 20 odsto da bi započeli opoziv gradonačelnika izabranih sa manje od četiri odsto glasača. Dosta se razgovaralo o procesu sa ciljem da smanji tenzije nastalih na izborima", rekla je ona.

Prema njenim rečima, proces opoziva gradonačelnika, održan u nedelju protekao je bez incidenata ali je samo 253 od više od 46.000 iskoristilo svoje pravo, što čini da se krhka bezbednosna situacija produži.

Dodala je i da će nastaviti da podržava dijalog pod posredstvom EU. "Tokom protekle god došlo je do mnogih koraka unazad na izgradnji poverenja.

"Brojna dešavanja su napravila poteškoće i povećala nepoverenje. Česta upotreba zapaljive retorike u oba smera iziskuje punu pažnju, kao i odgovornu akciju", rekla je ona.

Kako je rekla međunarodne institucije nastavljaju da rade na dijalogu i naglasila da brojni postignuti sporazumi omogućavaju jasnu mapu puta ka rešavanju otvorenih pitanja.

 Zijade je dodala da su tokom prethodnog perioda postignuti neki smisleni rezultati, poput napretka u vezi pitanja registarskih tablica, koraka na energetskoj mapi puta i po pitanju carine.

"Želela bih da pohvalim rukovodstvo Prištine zato što je preduzelo korake da u potpunosti primeni odluku Višeg suda iz 2016. koja, pod kojom se potvrđuju imovinska prava manastira Visoki Dečani koje su prethodno odlagane godinama.

Takvi postupci bi trebalo da budu pozdravljeni zato što oni u velikoj meri doprinose i poverenju unutar i među zajednicama kao i izgradnji javnog poverenja u vladavinu", rekla je ona.

Prema njenim rečima nastaviće da u potpunosti koristi svoje resurse u partnerstvu sa timom Ujedinjenih nacija na Kosovu i brojnim partnerima kako bi se pomoglo ovim zajednicama da prevaziđu postojeće nepoverenje i kako bi se ponovo uspostavila zajednička saradnja, ali I brojnim poljima koje otvaraju novi prostor za zajednice da rade zajedno kako bi na pozitivan način uticale na procese koji utiču na budućnost svih.

"Misija je koristila svoje suštinske programske resurse da posreduje u inovacijama i saradnji i da ohrabri veće uzajamno poverenje među zajednicama. Da nađe zajednički imenitelj, zajednički osnov kako bi se uspostavila široko rasprostranjena tolerancija u raznolikosti na Kosovu", rekla je ona.

Istakla je i da će UNMIK nastaviti da se zalaže za stvaranje uslova za miran i normalan život za sve ljude na KiM, ali I da će nastaviti da poziva sve lidere, političke i pripadnike civilnog društva da ispune svoje obaveze u tom istom cilju.

"Nastavićemo da dajemo punu podršku kako bi se prioritet dao dijalogu, a ne jednostranim potezima. Ili da nemamo retoriku koja izaziva podele. Ako vidimo ovaj trend nekih zastoja u sveukupnom poverenju, mi ćemo ostati odlučni u tome da napravimo, izgradimo bolju budućnost. Dijalog u dobroj veri, komunikacija i uzajamno razumevanje su nešto što obeležava taj put napred. Napredak se rađa iz postupaka koje se preduzimaju sa voljom da se postigne kompromis", zaključila je ona.

Prištinska delegacija zadržana na ulazu u zgradu UN, sednica SB UN kasnila

Predsedavajuća Savetu bezbednosti UN i stalna predstavnica Malte pri UN Vanesa Frejzer otvorila je sednicu o šestomesečnom izveštaju UNMIKA o Kosovu i Metohiji, ali je ubrzo usledilo njeno kraće odlaganje, jer je, kako je pojasnila, cela delegacija Prištine zadržana na ulazu zbog UN procedura.

Frejzer, je nakon višeminutne pauze i provere informacija koje je dobila, nalgasila da je reč o protokolu UN, zbog koji su neki učesnici zadržani na ulazu.

"Protokol UN nije dozvolio celoj delegaciji Kosova da uđe u zgradu i moramo da ih čekamo kako bismo nastavili sedicu", rekla je Frejzer uz prethodnu konstataciju da je učesnici sastanka gledaju "bledo" (jer nisu dobili nikakvo objašnjenje za odlaganje početka sednice). 

Pre nego što je uočeno da delegacija Prištine nije na sednici, a koju predvodi predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani, Frejzer je pozvala predsednika Srbije da sedne i protokol da doprati članove delegacije Srbije u kojoj je i Marko Đuruć.

SB UN raspravlja danas o novom, šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu.

Ukidanje dinara na KiM-kulminacija etnički motivisane kampanje protiv Srba

Predsednik je rekao danas da mera ukidanja upotrebe dinara na Kosovu i Metohiji predstavlja kulminaciju etnički motivisane, promišljene kampanje, koju privremene prištinske institucije vode protiv Srba na KiM.

Predsednik Srbije je to izjavio u Njujorku tokom svog izlaganja na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), nakon što je specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica UNMIK-a Karoline Zijade predstavila izveštaj.

"Izveštaj o radu UNMIK-a koji je danas pred nama razmatra se mesec i po dana od kada je SB UN 8. februara održalo posebnu sednicu o situaciji na Kosovu i Metohiji. Da podsetim, ova hitna sednica održana je po podnesku Republike Srbije", rekao je Vučić.

On je dodao da je Srbija Savetu bezbednosti predstavila sve radnje kojima su te institucije sprovodile dobro planirane, rasprostranjene i sistematske napade uznemiravanja srpskih civila, uključujući kontinuirano pravno nasilje, fizičko nasilje.

"Hitna sednica Saveta bezbednosti održana je 8. februara zahvaljujući tome što su svi članovi Saveta bezbednosti ocenili da su naši argumenti u podnetoj žalbi zasnovani na činjenicama i u skladu sa tim su odobrili naš zahtev. Posebno ističem da su većinu koja je prihvatila našu argumentaciju ovde činile zemlje koje ne poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, na način predviđen odredbama pravno obavezujuće Rezolucije SB UN 1244", rekao je Vučić.

Dodao je da je važno što je baš takva struktura članica SB UN uvažila argumente Srbije i na sednici uzele u obzir, kako je rekao, etnički motivisano, namerno stvaranje nepodnošljivih uslova za život Srba, kao i kampanju dobro planiranog, rasprostranjenog i sistematskog maltretiranja srpskih civila i njihov progon od strane privremenih prištinskih institucija. 

"Poseban akcenat stavljen je na akutnu meru ukidanja gotovinskog prometa u dinarima, pri čemu je prištinski režim dramatično i dodatno otežavao svakodnevni život Srba i drugih nealbanaca s obzirom na to da su primanja pretežno primali u dinarima.

Razgovaralo se u kontekstu uskraćivanja pristupa čak i osnovnim socijalnim uslugama kao što su zdravstvena zaštita, obrazovanje", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je rekao da mera ukidanja upotrebe dinara predstavlja kulminaciju etnički motivisane, promišljene kampanje, koju privremene prištinske institucije vode protiv Srba na KiM.

"Ukoliko se sećate, Aljbin Kurti je pričao pred svima vama da je Srbima davao tromesečni prelazni period, tokom kog nijedno pravo Srba neće biti zloupotrebljeno. Niko u Prištini, niti u međunarodnoj zajednici nije ni pomenuo tromesečni prelazni period i sve mere protiv Srba u vezi sa dinarom počele su da se primenjuju odmah. Zbog toga Srbi na Kosovu i Metohiji su i dalje onemogućeni da dobijaju svoje penzije, plate, socijalna primanja, dečji dodatak i sva druga primanja", rekao je Vučić.

On je dodao da je zbog toga rad škola, obdaništa, medicinskih, socijalnih i drugih institucija praktično onemogućen.
"Zaposleni u tim institucijama koje još uvek rade, suočavaju se svakodnevno sa strahom od neosnovanog hapšenja koje Kurtijev režim masovno sprovodi pod lažnim optužbama. Ova situacija u velikoj meri utiče na decu u obdaništima, penzionere, samohrane majke i teško obolele ljude u ruralnim sredinama, ali naravno i na sve druge", rekao je Vučić.

Zijade da preduzme hitne mere zbog progona Srba - potrebno više UNMIK-a na KiM

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je danas, na sednici Saveta bezbednosti u Njujorku, na kojoj je predstavljen redovni šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonia Gutereša o radu Misije UN na KiM, da je neophodno da specijalna predstavnica UNMIK-a Karoline Zijade primeni svoja ovlašćenja i nadgleda privremene institucije samouprave Prištine, preduzme hitne akcije u saradnji sa Kforom, kao i da bude više, a ne manje UNMIK-a na KiM.

"Ali takođe da preduzme hitne akcije u saradnji sa Kforom usmerene ka garantovanju bezbednosti i ljudskih prava svim stanovnicima KiM", naglasio je Vučić.

Poručio je da su nam na KiM hitno potrebna rešenja koja znače više UNMIK-a, a ne manje.

On je prethodno ukazao da su Srbi bili izloženi otvorenom progonu godinama, a Priština odbila da ispuni i dalje svoje najvažnije obaveze iz dijaloga. 

"Ta obaveza se odnosi na potrebu uspostavljanja Zajednice srpskih opština, što je ugovoreno sporazumima iz 2013. i 2015. kao mehanizmom zaštite pojedinačnih i kolektivnih prava Srba u Pokrajini, kao osnove kompletnog procesa normalizacije i svih drugih postignutih sporazuma", rekao je Vučić.

Istakao je da je insistiranje Beograda na ZSO bez ikakvog dovođenja u pitanje statusa Kosova i Metohije, pošto se radi o institucionalnom rešenju koje bi predvidelo i onemogućilo progon Srba koji se sprovodi u poslednjim godinama. 

"ZSO je osmišljena da omogući bezbedan život na terenu, ekonomski razvoj i zaštitu elementarnih političkih prava Srba. Da je ZSO bila uspostavljena u proteklih 11 godina, uveren sam da bismo imali povoljne uslove za pravi dijalog i istorijsko pomirenje između zajednica. Međutim, ovo je upravo ono što oni koji su vlasti u Prištini, ne žele. Razlog je taj da su vođeni primitivnom etničkom mržnjom prema Srbima, koju koriste za raspirivanje međunarodnih tenzija kao izgovor. Slično je da je to izgovor za finalizovanje progona i etničkog čišćenja Srba", rekao je Vučić.

Zato je, dodaje, jedini razlog zašto su protiv formiranja ZSO u skladu sa sporazumima 2013. i 2015. nadajući se da će postepenim ukidanjem prava i stvaranjem nepodnošljivih uslova za život i opstanak srpskog naroda, oni otići i napustiti Kosovo i Metohiju, pri čemu bi ideja ZSO bila besmislena. 

Kako je naveo, nažalost očigledno nije očigledno u ovom izveštaju.

"Zaista je krajnje vreme da shvatimo da stanovništvo na Kosovo i Metohiju ne može da se osloni ni na Ujedinjene nacije kao na objektivnog arbitra i nekoga ko će da spreči Prištinu u lukavom etničkom inženjeringu. Bojim se da će nas to dovesti do mogućnosti nepredvidivih scenarija sa ogromnim posledicama. Kako bi se eliminisala i najmanja mogućnost da dođe do takvih dešavanja, smatramo da je neophodno da specijalna predstavnica primeni svoje ovlašćenja i nadgleda privremene institucije samouprave", poručio je Vučić.

Napomenuo je da dok svi govore i mesecima izveštavaju o situaciji na Kosovu kroz pogrešnu interpretaciju događaja u Banjskoj, na terenu imamo situaciju  kontinuiranog, otvorenog i nesankcionisanog proganjanja Srba u formalno-mirnodopskim uslovima.
"Dok se nikakva akcija ne preduzima da se to spreči. Savet bezbednosti je među retkim telima gde možemo da razgovaramo otvoreno o situaciji na Kosovu. Pravo da vam kažem, sve manje je prilika da se to učini, zato što predstavnici privremenih institucija u Prištini uz svesrdnu političku savetodavnu i logističku podršku svojih međunarodnih sponzora, praveći male korake i nameću kao savršen čin nešto što nije normalno i što je nedopustivo sa stanovišta međunarodnog prava, nešto što mora da se mirno prihvati", rekao je Vučić.

Naglasio je da UN, kao poslednja instanca i uporište odbrane međunarodnog prava, ne mogu da dozvole dvosmislenu fleksibilnost u proceni dramatičnih zločina protiv određenog stanovništva, jer tako podrivaju svoj autoritet.

"Danas su nam potrebne snažne i principijalne UN više nego ikada, a situacija na Kosovu i Metohiji dobra prilika je za svetsku organizaciju da ojača svoj međunarodni autoritet. Pored insistiranja na jasnoj osudi i prekidu progona Srba, Republika Srbija još jednom ističe da je u potpunosti posvećena dijalogu Beograda i Prištine kao jedino mirnom načinu za prelaženje ovih nesporazuma i rešavanje problema", naveo je Vučić.

Ističe da dosledno odbijanje Prištine da primeni bilo koji od ukupno 52 postignuta politička dogovora je dodatni dokaz da Priština progoni Srbe sa jasnim predumišljanjem. 

"Drugim rečima, ti sporazumi su osmišljeni i postignuti baš da bi se odnosi između Beograda i Prištine mogli normalizovati vremenom i da svi ljudi tokom ovog političkog procesa mogu da žive normalno svoj život u realnosti", naglasio je Vučić.

Eventualni prijem tzv. Kosova u SE biće nagrada za sprovođenje progona

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozorio je danas da će ukoliko tzv. Kosovo bude primljeno u Savet Evrope (SE), instituciju čiji je smisao i cilj promovisanje vladavine prava i sloboda, za režim premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija to biti nagrada za sprovođenje progona nad srpskim narodom na KiM i stvaranje sistema aparthejda u srcu Evrope.

Predsednik Srbije je to izjavio u Njujorku tokom svog izlaganja na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN), nakon što je specijalna predstavnica generalnog sekretara UN i šefica UNMIK-a Karoline Zijade predstavila izveštaj.

"Iako je današnja sednica posvećena konkretnom šestomesečnom izveštaju o radu UNMIK-a, moram da vas upozorim ne samo na opasnost koja proističe iz revitalizacije politike mržnje koju sprovodi Priština, već i na opasnost koju pred međunarodni pravni poredak nosi preporuka tzv. Kosova za članstvo u Savetu Evrope (SE)", rekao je Vučić.

Vučić je podsetio da je izjašnjavanje o članstvu tzv. Kosova u SE, koje je nazvao "finalom izrugivanja međunarodnog prava", planirano za sredinu maja.

"Zato se lako možemo naći u situaciji da šovinistički režim koji sprovodi progon nad čitavim narodom bude nagrađen za svoje postupke i to upravo od organizacije čiji je smisao i proklamovani cilj promovisanje i zaštita vladavine prava i zaštita ljudskih prava i sloboda", rekao je Vučić.

Predsednik je tokom svog govora podsetio na neke od nekažnjenih zločina počinjenih na KiM, a za koje je rekao da su se dogodili u prisustvu i pred očima međunarodnih snaga UN.

"U julu 1999. albanski teroristi su masakrirali 14 srpskih poljoprivrednika iz sela Staro Gracko ​​kod Lipljana. U februaru 2001. godine dignut je u vazduh autobus koji je prevozio Srbe raseljene sa Kosova i Metohije da obiđu grobove svojih najmilijih", rekao je Vučić.

Predsednik je podsetio sa govornice SB UN da je u tom napadu poginulo 12 Srba, a da ih je 43 ranjeno.

"Albanski teroristi u Goraždevcu su 2003. godine pucali na srpsku decu koja su se kupala u Visokim Dečanima i tada je ubijeno dvoje dece, a nekoliko ih je teško ranjeno. Vrhunac zla bio je pogrom nad srpskim narodom u martu 2004. godine, kada je ubijeno 16 Srba. Stotine je povređeno, oko 4.000 proterano", naveo je Vučić.

Dodao je da je tokom pogroma šest gradova i devet sela etnički očišćeno od Srba, a da je uništeno ili teško oštećeno više od 800 objekata, uključujući 35 pravoslavnih crkava i manastira.

"Bilans tog navodnog dvadesetpetogodišnjeg mira je proterivanje skoro četvrt miliona Srba i drugih nealbanaca. Oni, izgleda, nemaju pravo na održiv povratak, jer su kreatori prividnog mira ocenili da je lakše integrisati te ljude u sredine u kojima se nalaze protiv svoje volje, nego stvoriti funkcionalno multietničko društvo na Kosovu. Ako ovo prevedemo na svakodnevni jezik, očigledno je da je albanskom ekstremizmu sve tolerisano u proteklih 25 godina i to na način da ideolozi i izvršioci politike zla i progona Srba ne budu izolovani i kažnjeni, već nagrađeni", rekao je Vučić.

Predsednik je rekao da za te zločine nije niko priveden pravdi i da je na 20. godišnjicu martovskog pogroma režim u Prištini ponovo ponudio istu neistinitu priču o utapanju tri dečaka koja je pokrenula talas nasilja, ubistava, pljački i proterivanja.

Osmani: ZSO nikada nije trebalo da postane izolovano pitanje

Predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani iznela je niz optužbi na račun države Srbije i predsednika Aleksandra Vučića tokom svog obraćanja na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj UNMIK-a o KiM.

Osmani tvrdi da ''Srbija stalno ponavlja'' narativ u vezi sa osnivanjem Zajednica srpskih opština (ZSO), i dodala da je to, kako tvrdi, samo jedna od tačaka Briselskog sporazuma.

''To nikada nije trebalo da postane izolovano pitanje. Srbija je morala da ispuni nekoliko uslova pre nego što ZSO zaživi, posebno oko obaveza raspuštanja nelegalnih struktura. Ipak, Srbija do sad nije ispunila nijedan od njih'', rekla je Osmani.

Ona je ocenila da je za Srbiju ''licemerno'' da druge poziva na ispunjavanje dogovora, kada sama, prema njenim rečima, ne ispunjava svoje obaveze.

Osmani je predsednika Vučića i vlasti u Srbiji optužila da neprekidno poriču, kako tvrdi, ''odgovornost za stravične zločine'' i da ''guraju svoj istorijski revizionizam po scenariju Rusije''.

Ona je, takođe, iznela tvrdnju da pravoslavne crkve i manastiri na KiM ''imaju svu moguću zaštitu'' i da ''godinama nije zabeležen nijedan etnički motivisan napad na njih''.

Osmani je govirila i o zločinima koji su na KiM počinjeni tokom 1998. i 1999, poput masakra u Pokleku i drugih.
Ona je tokom svog govora pričala i o ''uspesima Prištine u poslednjih 25 godina'' nazivajući tzv. Kosovo "šampionom demokratije".

Vud: Zabrinuti smo zbog zastoja u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine

Zamenik stalnog ambasadora Sjedinjenih Američkih Država pri Ujedinjenim nacijama Robert Vud rekao je danas da su SAD "zabrinute zbog zastoja u napretku u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine".

On je na sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a, ocenio da je s obzirom na, kako je rekao, istoriju regiona prethodnih godina, napravljen pomak, ali je naveo da se prečesto dešavaju "eskalatorne" akcije Beograda i Prištine, što "odlaže napredak". 

Američki diplomata je rekao da je Vašington zabrinut zbog odluke tzv centralne banke u Prištini da ukine dinar, koja, prema njegovim rečima, utiče na dobrobit i ranjivost manjinskih zajednica i podriva put ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

"Apelujemo na obe strane da preduzmu konkretne korake kroz dijalog pod okriljem EU i da ispune obaveze, uključujući pronalaženje rešenja za valutu. Takođe, očekujemo i napredak u uspostavljanju Zajednice srpskih opština", poručio je Vud.

Tvrdi da Beograd nije načinio značajan napredak u privođenju pravdi odgovornih za događaje u Banjskoj 24. septembra i dodao da Beograd treba da sarađuje sa Kforom "kako bi se sprečili takvi napadi".

"Očekujemo punu primenu vladavine prava", rekao je Vud.

Naveo je da je Vašington zabrinut i zbog privođenja pripadnika tzv kosovske policije u centralnoj Srbiji prošle nedelje , što je ocenio kao "kršenje dogovora o slobodi kretanja".

Predstavnik Kine: Stav Kine po pitanju KiM je jasan, suverenitet SRB da se poštuje

Predstavnik Kine pri misiji te zemlje u Ujedinjenim nacijama istakao je da je stav Kine po pitanju KiM doslaedan i jasan, da ta zemlja podržava strane da se međusobno angažuju u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti i dođu do obostrano prihvatljivog rešenja kroz dijalog i konsultacije, ali i istakao da suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Srbije treba u potpunosti da se poštuju. 

On je na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se raspravlja o šestomesečnom izveštaju Unmika o KiM pozvao Prištinu da opozove nerazumne odluke i prekine jednostrane akcije koje pogoršavaju tenzije i izazivaju konfrontaciju.

Rekao je i da zabrinjavaju eskalacija tenzija na severu KiM u poslednje vreme i učestalo nasilje i bezbednosni incidenti na terenu, navodeći da su uredba o dinaru vlasti u Prištini i nasilni progoni etničkih Srba ozbiljno poremetili normalan život srpske zajednice.

"Kina izražava ozbiljnu zabrinutost zbog tog razvoja događaja. Pozivamo Prištinu da opozove nerazumne odluke i prekine jednostrane akcije koje pogoršavaju tenzije i konfrontaciju. Osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom važan je deo Briselskog sporazuma iz 2013. godine. Kosovske vlasti su se izričito obavezale u ovom pogledu i trebalo bi da poštuju svoje obaveze u dobroj veri. Nadamo se da će EU podržavati neutralnost, nepristrasnost i pravdu u svom posredovanju", rekao je on.

Prema njegovim rečima, SB UN bi trebalo da nastavi da se bavi pitanjem KiM, a Priština da poštuje i osigura bezbednost osoblja i prostorija UNMIK-a i da omogući nesmetan rad UNMIK-a.

"Rusija je prošlog meseca zatražila otvoreni sastanak povodom 25. godišnjice NATO bombardovanja na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Prošlo je 25 godina od rata NATO-a protiv Jugoslavije, ali taj rat je daleko od istorije. Situacija na Kosovu ostaje napeta'', dodao je predstavnik Kine.

Vučič: Kurti slagao SBUN, dokaz dijalog u Briselu o dinaru

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas da je briselski dijalog od pre nekoliko dana na kome je tema bila kako da se reši problem ukidanja dinara koji je pogodio srpsko stanovništvo dokaz da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti slagao SB UN na sednici u februaru tvrdeći da uredba neće sprečiti Vladu Srbije da pruža finansijsku pomoć kosovskim Srbima.

"Čvrst dokaz je takođe činjenica da je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan izjavio 14. marta u Prištini, nešto više od mesec dana pošto je Kurti slagao Savet bezbednosti, da je pitanje dinara bilo hitno humanitarno pitanje kojim moramo odmah da se pozabavimo. Gospodin Eskobar je rekao da je bio dirnut pričama običnih Srba, koji su bili najdirektnije pogođeni ukidanjem dinara", rekao je Vučić.

On je dodao da je američki izaslanik je tom prilikom rekao da je Aljbin Kurti odbio njegov plan za rešavanje ovog humanitarnog pitanja. 

"Kada su ga mediji pitali zašto je Kurti odlučio da nastavi sa ukidanjem dinara i zabranom dinara, znajući da ovo pitanje može da se reši kroz uspostavljanje Zajednice srpskih opština, gospodin Eskobar je odgovorio da je to bilo pitanje za Kurtija", rekao je Vučić. 

Dodao je i da je Kurti lagao pred Savetom Bezbednosti kada je govorio o uvođenju tromesečnih prelaznih perioda kada je reč o dinaru, što se nije desilo. 

"Umesto toga usledile su nove zabrane i represije. I opet umesto da ga kazne, Kurtijev režim stalno biva nagrađen. Tako da sve činjenice potvrđuju da Priština i Kurti nikada nisu govorili istinu, ali da su Srbi na Kosovu i Metohiji meta dobro planiranog sistematskog i široko rasprostranjenog maltretiranja od strane prištinskih institucija u smeru ka njihovom progonu. Posle hitne sednice Saveta bezbednosti ove činjenice bi trebalo jasno da budu naglašene u izveštaju, zajedno sa nedvosmislenom osudom nasilja Prištine", poručio je Vučić.

Naveo je da Srbija ne očekuje da Unmik napravi svoje izveštaje kako bi odgovarali političkim željama i aspiracijama bilo koje od uključenih strana, već nasuprot tome zagovara izveštavanje koje su temeljene na činjenicama.

"Mi očekujemo od Umnika da daje jasan i precizan izveštaj državama članicama koji se tiče stanja na terenu. Takođe kredibilno izveštavanje ne obuhvata neutralnost i nedvosmislenost kad je reče o događajima koji su direktno ugrožavali populaciju na Kosmetu. Takva neutralnost je neprihvatljiva, s obzirom da je Umnik obavezan i da mu je dat mandat od ovog tela da se jasno i glasno protivi bilo kakvom pokušaju da se preti civilnom stanovništvu", istakao je Vučić i podsetio da međunarodno civilno prisustvo ima obavezu da obezbedi normalan život na Kosovu i Metohiji, po stavu 10 rezolucije 1244.

Naveo je da Srbija očekuje od specijalnog izaslanika Zijade da navede u izveštaju konkretne mere koje je preduzela da se spreči mogući etnički motivisani progon stanovništva, u skladu sa rezolucijom 1244 ili da barem, dodaje Vučić, ponudi objašnjenje zašto nije uspela da takve mere preduzme, ukoliko je to slučaj. 

Naveo je da je hitna sednica Saveta bezbednosti u izveštaju pomenuta samo jednom, a napadi na civile i njihovom progonu nisu jednom, tragični događaj u Banjskoj od 24. septembra pomenuti su ukupno osam puta, ističe Vučić. 

"Zbog toga moram da ponovim ono što sam rekao na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti i što se odnosi na zaključak, da ta dešavanja nisu bila uzrok, već posledica Kurtijeve represije i progona civila. Srbija je nedvosmisleno osudila nasilje u Banjskoj baš te večeri i zbog toga nećemo dozvoliti da se ova tragedija koristi kao alibi za progon Srba kao ni za skretanje pažnje sa činjenica da se ovaj progon dešava", poručio je Vučić.

Podsetio je da je više od godinu dana pred tragične događaje u Banjskoj Srbija javno upozoravala sve međunarodne predstavnike da Srbi na Kosmetu doživljavaju sistematske i široko rasprostanjene napade i nasilje, kako je istakao Kurtijevog šovinističkog režima. 

Vučić je istakao da su od jeseni 2021. Srbi potpuno isključeni iz političkog i ekonomskog sistema takozvanog Kosova. 

"Srpska policija, predviđena članom devet Briselskog sporazuma, zamenjena je Kurtijevom monoetničkom paramilitarnom formacijom koja maltretira, prebija i hapsi. Niko nije hteo da sasluša naše molbe da se zaustavi taj teror", rekao je Vučić. 

On je upozorio da na sve poteze privremenih institucija samouprave u Prištini kojima su Srbi na Kosovu i Metohiji direktno pogođeni, što je nazvao kampanjom napada na Srbe i istakao da režim premijera privremenih institucija Aljbina Kurtija ne samo da nije kažnjen, već kontinuirano biva nagrađen.

"Umesto da bude sankcionisan, Kurtijev režim u Prištini i dalje biva nagrađen", rekao je Vučić.

Vučić je izneo da je i na sednici u februaru delegacija Srbije  iznela konkretne podatke i činjenice o kampanji napada od strane Prištine protiv srpske populacije.

"Pomenu bih konkretne stvari - ilegalna ekspropriacija preko jednog miliona kvadratnih metara srpskog zemljišta za izgradnju nelegalnih baza specijalne policije na severu Kosova, onemogućavanje slobode kretanja za Srbe besmislenim zaustavljanjima, ponižavanjima, prebijanjima i drugim činovima nasilja, punktovima za provere, arbitrarno hapšenje na desetine istaknutih Srba bez ikakvih optužbi i dugi pritvori. Besmisleno pucanje od strane prištinskih specijalnih snaga i gotovo stalno prisustvo oklopnih vozila u mirnim urbanim sredinama", rekao je Vučić.

Tome je dodao donošenje odluka Prištine o konfiskovanju zgrada koje su u vlasništvu srpskih institucija preko jednog veka, uvođenje devetomesečnog nelegalnog embarga na srpsku robu i zaplenu legalne robe koju u vlasništvu srpskih trgovaca, kao i nasilno oduzimanje imovine Srpske pravoslavne crkve, čime je Priština, ističe Vučić,  narušila specijalne zaštitne zone oko objekata Srpske pravoslavne crkve, dok je neke preimenovala u albanske crkve.

"Preoravanje i uništavanje srpskih grobalja, naoružavanje tzv. kosovskih bezbednosnih snaga, koji u skladu sa stavom 9B, stav 15 i članom 6 aneksa 1 rezolucije 1244 bi trebalo da bude demilitarizovana i raspuštena.

Onemogućavanje isplata 60 946 plata i penzija Srbima na Kosovu i Metohiji, 2430 stipendija za studente i učenike, sredstva za finansiranje narodnih kuhinja za oko 2000 socijalno najugroženih kao i drugih prihoda za Srbe", naveo je Vučić neke od poteza Prištine. 

Vučić je podsetio na 470 nesankcionisanih etnički motivisanih napada protiv Srba, 75 napada na verske objekte Srpske pravoslavne crkve, 25 napada na srpsku decu, uključujući pokušaj ubistva jedanaestogodišnjeg srpskog dečaka od strane predstavnika nelegalnih tzv. kosovskih bezbednosnih snaga na Božić 2023. kao i njegovog rođaka koji je 21 godinu star.

"Ne možemo da nabrojimo koliko puta je događaj u Banjskoj bio pomenut od strane međunarodnih zvaničnika, medija i čak i pred ovim Savetom, a s druge strane čak nijedan mali procenat te zagriženosti energije nije iskorišćen da se potegne pitanje užasnog zločina koji je učinio vojnik ovde prisutne Vjose Osmani i uniformisani vojnik tzv. kosovskih bezbednosnih snaga, dok je na dužnosti koristio službenu pušku i uoči srpskog Božića hladnokrvno pucao na jedanaestogodišnjeg dečaka Stefana Stojanovića i njegovog rođaka Miloša Stojanovića, starog 21 godinu", istakao je Vučić.

Francuski predstavnik: Uspostavljanje ZSO jedna od ključnih tačaka

Predstavnik francuske misije pri Ujedinjenim nacijama Nikola de Rivijer rekao je danas da Pariz smatra da je uspostavljanje Zajednice srpske opštine jedno od ključnih pitanja na takozvanom Kosovu.

"Briselski sporazum je veliki uspeh, svaka od strana mora da odigra svoju ulogu, sve što je u okviru dijaloga pod okriljem Evropske unije. Od kosovskih vlasti se predugo očekuje uspostavljanje Zajednice srpskih opština, odustvo napretka u ovoj tački stvara prepreku efikasnoj implementaciji prava srpske manjine, stoga i evropskim arpiracijama Kosova. Nadamo se da će se napredak ostvariti u skladu sa apsiracijama Kosova da uđe u Savet Evrope, što podrazumeva i pravilno tretiranje manjina u srcu mandata SE", rekao je De Rivijer.

On je dodao da Francuska podržava uspostavljanje vladavine prava, poštovanje ljudskih prava i osiguravanje pomirenja između zajednica na Kosovu i Metohiji, u skladu sa koordinacijom sa Kforom i Euleksom.

"Njihov mandat je vezan za normalizaciju odnosa i Francuska podržava produžetak mandata ovih misija koliko god je potrebno. Na kraju, Francuska poziva srpske i kosovske lidere da pokažu odgovornost i da se pridržavaju njihovih hrabrih odluka, posvećenosti da to učine. Obe strane se moraju uzdržati od unilateralnih akcija koje mogu da dovedu do povećanja tenzija", poručio je on.

On je rekao da neuspeh nije opcija i da jedino kroz dijalog i posredništvo EU problemi mogu biti rešeni. 

Vučić: Mi nismo mogli da dovedemo Maricu Mirić koja je silovana i zaklana

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je danas da je izlaganje predsednice tzv. Kosova Vljose Osmani u SB UN ličilo na politički teatar i upitao da li neko stvarno veruje da Srpkinje nisu bile silovane tokom sukoba na KiM.

"Doveli ste ljude kojima nije ovde mesto", naglasio je Vučić i pokazao sliku Marice Mirić iz Belog Polja kod Peći, koja ne samo da je silovana nekoliko puta, već je i zaklana.

Nisam mogao da je dovedem, rekao je Vučić reagujući na to što je Osmani na sednicu dovela četiri žene koje su, kako je tvrdila, bile silovane ili su preživele teške zločine.

"Molim vas, sledeći put barem nas obavestite kao jednog od osnivača Ujedinjenih nacija, da će neki građani, neki državljani koji će biti prisutni na ovoj sednici, dovesti više ljudi, kako bi krivicu svaljivali na drugu stranu zato što smo ovde da razgovaramo o izveštaju i o mogućim posledicama političkih aktivnosti i svega drugog", naglasio je Vučić na sednici SB UN u replici Osmani.

"Što nas niste obavestili ko će biti član svake delegacije i da li stvarno verujete da nije bilo silovanih Srpkinja u tom periodu", pitao je predsednik i dodao da je sve izgeldalo kao neka vrsta političkog teatra i kao neka nameštaljka za srpsku delegaciju. 

"Kao da je neki sudski proces  - suđenje šta se desilo pre 25 godina, nijedna reč o izveštaju u poslednjih šest meseci", rekao je Vučić i naglasio da je bio potpuno fokusiran na izveštaj UNMIK-a i Karoline Zijade. 

Predsednik je demantovao tvrdnje Osmani da je Srbija pre nekiliko dana nedaleko od Kosova prikazala iranske dronove.
Tim povovdom rekao je da mora da postavi pitanje  - "da li je ikada iko video da Srbija ima iranske dronove" i naglasio da je važno da svi čuju istinu.

"Da li ste čuli da je Srbija prikazala neke iranske dronove u Srbiji, ja nikada nisam video nikakav iranski dron, niko u Srbiji nikada nije video iranski dron, to se nije desilo", rekao je Vučić.

Vučić: Zahtevamo puštanje svih političkih zatvorenika koje drži Priština

Predsednik Srbije izjavio je da Srbija zahteva momentalno puštanje svih političkih zatvorenika koje drži prištinski režim. 

"Ne može biti pomirenja bez oslobađanja svih političkih zatvorenika", izjavio je Vučić u obrachanjju na sednici Saveta Bezbednosti UN, na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj Unmika o Kosovu i Metohiji.

Podsetio je da je Srbija ranije donosila zakone o amnestiji, prema kojimja je na hiljade terorista OVK oslobođeno, uključujući i premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija.

Vučić je istakao da Priština sprovodi arbitrarna hapšenja kao i druge vrste fizičkog institucionalnog nasilja. 

Podsetio je na je poslednje takvo hapšenje Srećka Sofronijevića, Srbina koji je 2021. godine jedva preživeo ranjavanje od strane prištinskih snaga.

"Sofronijević je jedva preživeo pucnjavu, za koju niko od pripadnika specijalnih snaga Prištine nije odgovarao, a kamoli da je bio kažnjen. Umesto toga, Sofronijević je bio uhapšen pre nekoliko dana i prebačen u pritvor pod optužbom kršenja tzv. ustavnog poretka lažne države tzv. Kosova. On je čovek koji nikada nije imao nikakvih prekršaja, nikakvo delo i koji je sve vreme prištinskog terora proveo u svom rodnom gradu, u svojoj kući", rekao je Vučić. 

Dodao je da je Srbija dobija izveštaje o daljem fizičkom zlostavljanju Srećka Sofronijevića i istakao kako je ministar u Kurtijevoj vladi Ljiburn Aliju izjvio kako je tzv. država Kosovo privremeni projekat i da tzv. kosovska nacija ne može biti stvorena.

"Tako da je nevini i upucani Sofronijević u zatvoru zbog navodnog kršenja nekog ustavnog poretka, a Aljiju je dalje slobodan i na nekoj visokoj poziciji u Prištini", rekao je Vučić. 

Ističe da su prijatelji Prištine jedini koji veruju u ovakvu vladavinu prava.

Govoreći o vladavini prava, Vučić je istakao da najveći protivnik tzv. Ustava Kosova nije Beograd već Kurti, jer on i njegovi saradnici odbijaju da primene odredbe Briselskog sporazuma koji je ratifikovan dvotrećinskom većinom u tzv. kosovskom parlamentu.

Podsetio je da je Priština organizovala u većinski srpskim opštinama izbore koje su Srbiji bojkotovali zbog kršenja njihovih prava i zbog ugrožavanja njihove bezbednosti, te je naglasio da je samo 0,029 odsto Srba glasalo na tim izborima.

"Nove albanske opštinske vlasti su bile potvrđene i imenovane uz potpuno odsutstvo bilo kakvog legitimiteta. Onda su došli u sedlišta tih srpskih opština kao pravi okupatori, koji su bili praćeni teško naroženim kosovskim specijalcima. Ono što je sledilo jeste brutalni teror protiv Srba", naveo je Vučić.

Uprkos deklarativnim međunarodnim pozivima da se okonča ova situacija, dodaje Vučić, Priština i dalje nastavlja sa okupacijom na severu, posle lažnih objašnjenja da će da pozove te zvaničnike da traže peticiju od Srba za smenu organa, kako bi organizovao referendum za njihov opoziv. 

"Da bi taj referendum bio uspešan, potrebna je izlaznost od preko 50 odsto registrovanih glasača, a Srbi su inicijalno pristali da organizuju potpisivanje i okupili više od potrebnih 20 odsto za opoziv. Kako bi se sprečilo opozivanje, Priština je iznenada povećala broj registrovanih glasača. Zato sada ima 46.249 glasača na spiskovima u one četiri opštine, što je 5,7 odsto više nego 2021", rekao je Vučić.

Naglasio je da je tako 2498 novih glasača dodato, a broj albanskih glasača je bio veštački povećan za 12,42 odsto. 

"Ako se tome doda onemogućavanje glasanja poštom za proterana lica, a takođe i kampanja zastrašivanja i ucena usmerena protiv Srba, da ne učestvuju na takvom referendumu, očigledno je da Priština namerava da finalizuje progon Srba uz podršku ilegalnih opštinskih vlasti. I zbog toga nedavna odluka koju su Srbi doneli da bojkotuju taj referendum je prilično razumljiva i jedina moguća, zato što su onemogućeni da ostvare određeni cenzus od 50 odsto", zaključio je Vučić.

Alžir: Zabrana dinara na KiM imala negativan uticaj na život Srba

Predstavnik Alžira pri Ujedinjenih nacija naglasio je da je odluka tzv centralne bankeu Prištini da zabrani upotrebu dinara na Kosovu i Metohiji imala negativan uticaj na spobnost srpskog stanovništva na u Pokrajini da vodi svakodnevni život i pozvao Prištinu na formiranje Zajednice srpskih opštine (ZSO).

On je na sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a,    istakao da je od vitalnog značaja obezbediti efikasnu zastupljenost Srba u lokalnim institucijama na KiM.

''Pozivamo vlasti na Kosovu da preduzmu neophodne korake i mere za uspostavljanje Zajednice srpskih opština, kako je dogovoreno Briselskim sporazumom iz 2013. godine", poručio je on.

Smatra da je "za žaljenje" to što nije bilo suštinskog napretka u implementaciji sporazuma iz 2023. godine i ocenio da su umesto toga "porasle tenzije između Beograda i Prištine" , a bezbednosna situacija na severu KiM "ostala slaba''.

Predstavnik Alžira je ocenio da do tenzija na KiM dolazi zbog "jednostranih odluka i pojedinačnih incidenata".

''Ova zabrinutost uglavnom leži u činjenici da ovakvi nesrećni razvoji doprinose podizanju međuetničkih tenzija i utiču na bezbednost, kao i na ekonomska i socijalna prava, posebno nevećinskih zajednica i najugroženijih ljudi", naveo je. 

Naveo je da je potrebno uzdržati se od bilo kakve akcije koja bi mogla da dovede do eskalacije i etničkih tenzija na KiM, ili uticala na bezubednost u regionu.

''Takođe, Alžir pozdravlja napredak ostvaren krajem 2023. godine, u pogledu primene ''Primene Energetske mape puta za 2022. godinu, Carinskog sporazuma i recipročne slobode kretanja vozila između Srbije i Kosova'', naveo je on.

SLO: Normalizacija ide zajedno sa obezbeđivanjem bezbednog okruženja za Srbe

Predstavnik misije Slovenije pri Ujedinjenim nacijama izjavio je danas da normalizacija odnosa Beograda i Prištine ide ruku pod ruku sa obezbeđivanjem bezbednog i prosperitetnog okruženja za Srbe na Kosovu i Metohiji.

On je na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj se raspravlja o šestomesečnom izveštaju Unmika o situaciji na KiM, rekao da "jedno zavisi od drugog".

"Odgovarajući nivo samoupravljanja etničke srpske zajednice na Kosovu trebalo bi da se sprovodi u dobroj veri i poštujući potrebe, interese i brige obe strane. Rešenja se ne mogu nametnuti ni jednoj strani. Hitno je da se postigne napredak u ispunjavanju ovog dela sporazuma o dijalogu. 

Vlada u Prištini treba da sprovede ono što je dogovoreno i pruži ruku Srbima na Kosovu. Da bi se izgradilo poverenje i ostvario napredak u dijalogu, Srbija i Kosovo treba da se pozabave bezbednosnim problemima, uključujući sprečavanje krijumčarenja oružja i pozivanje počinilaca nezakonitih aktivnosti na odgovornost", rekao je on.

Istovremeno, on je izneo mišljenje da sednice SB UN o KiM izgledaju kao da nemaju za cilj traženje rešenja i izgradnju poverenja, već razotkrivanje razlika i dodao da bi SB trebalo da utiče da se usvoji mišljenje da nema drugog načina nego da prihvatimo realnost i da obe strane prihvate da žive jedni pored drugih.

"Da obe strane pojačaju napore da Kosovo postane dom za obe zajednice. Da lideri obe strane stavljaju na prvo mesto interese, blagostanje i prosperitet svojih građana, posebno za Srbe na severu. Da pojačaju napore za sprovođenje sporazuma postignutih u okviru dijaloga uz posredovanje EU. Da se ​​odupiru iznenađenjima, jednostranim akcijama protiv, kao i pogrdnoj retorici, i da postoji samo vin-vin rešenje", rekao je on.

Istakao je da je dijalog uz podršku EU jedini uspostavljeni način za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine i da bi on trebalo da se podržati na svaki mogući način. 

Kako je rekao, nema puta napred bez dijaloga i normalizacije odnosa.

"Slovenija poziva i Beograd i Prištinu da daju prioritet implementaciji postignutih sporazuma, a posebno Briselskog sporazuma i njegovog aneksa iz 2023. godine", zaključio je on.

Ambasador Britanije: Velika Britanija podržava odluku Prištine o vraćanju imovine Visokim Dečanima

Predstavnik Velike Britanije pri Ujedinjenim nacijama rekao je da London podržava odluku suda u Prištini o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani, dodajući da London ohrabruje obe strane da ispune svoje obaveze, uključujući i uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

"Ova posvećenost dovela je Kosovo korak bliže da shvati svoje aspiracije da uđe u Savet Evrope. To će doneti opipljive benefite za sve državljane Kosova. Međutim, ključna pitanja ostaju nerešena. Nedostatak normalizacije odnosa nastavlja da ima negativne implikacije po region. Pozdravljamo napredak iz decembra o energetskoj mapi puta, tablicama, ali ključna pitanja su ostala nerešena", rekao je britanski ambasador.

On je apelovao na obe strane da se drže dijaloga pod okriljem EU.

"Ohrabrujemo strane da ispune svoje obaveze, uključujući i uspostavljanje Zajednice srpskih opština", rekao je, između ostalog, britanski predstavnik.

Malta: Dijalog jedino sredstvo za napredak,osnivanje ZSO važno u ovom procesu

Predsedavajuća Savetom bezbednosti UN, šefica misije Malte pri UN Vanesa Frejzer izjavila je danas da je dijalog jedino sredstvo koje je dostupno Beogradu i Prisstini ukoliko žele održivi mir i ekonomski i društveni napredak. 

Ona je rekla i da ta zemlja žali zbog uslova koji su ponovo doveli do još jednog bojkota i naglasila da puno i bezuslovno učešće svih aktera u izbornom procesu ostaje od vitalnog značaja za pravilno funkcionisanje demokratije. 

"Malta poziva strane da poštuju svoje obaveze koje proizilaze iz sporazuma o putu normalizacije odnosa Srbije i Kosova. I dalje smo zabrinuti nedostatkom napretka u ovom pogledu, posebno u vezi sa formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom, koja će biti posebno važna u ovom procesu normalizacije, i nadamo se da ćemo brzo videti rad na ovom napretku u narednih meseci. Sporazum takođe uključuje obavezu obe strane da ne zameraju međusobno članstvo u međunarodnim organizacijama", rekla je ona.

Kako je dodala, Malta pozdravlja pozitivne korake koje su preduzeli i Beograd i Priština tokom proteklih meseci, uključujući rešavanje pitanja u vezi sa registarskim oznakama vozila i vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani, ali da je i dalje zabrinuta što su tenzije i dalje visoke.

"Ključno je da obe strane daju sve od sebe da pokažu uzdržanost u svojoj retorici i postupcima i da izbegnu nasilje po svaku cenu. Malta nastavlja da naglašava važnost dijaloga uz posredovanje EU kao najbolje platforme za olakšavanje dijaloga između obe strane", rekla je ona.

Prema njenim rečima, Malta ohrabruje obe strane da usmere sve napore kako bi se izbeglo nazadovanje u odnosu na postignuti napredak i da se istraje i intenzivira rad na pronalaženju obostrano korisnog, dugotrajnog, mirnog rešenja.

Na KiM etničko čišćenje sprovode oni koji tvrde da im je demokratija cilj

Predsednik Aleksandar Vučić upozorio je  da na KiM sprovode etničko čišćenje oni koji tvrde da je demoktratija njihov jedini cilj i da je do pre dve godine bilo više od 7,5 odsto Srba na KiM, dok sada Vjosa Osmani sama kaže da ih ima između tri i četiri odsto.
"To je veliko priznanje njihovo i dostignuće njihove sjajne politike zato što je bilo čak i pre dve godine više od 7,5 odsto Srba koji žive na Kosovu", rekao je Vučić na kraju sednice. 

On je istakao da i ti podaci govore o sprovođenu etničkog čišćenja na KiM.

"Srbija će da uradi svoj posao čak i po slučaju i po pitanju slučaja Banjska. Ali nikada nećemo čuti ništa o proterivanju Srba sa celokupne teritorije Kosova. I ja se prilično bojim da ćete sledećeg puta čuti neke još iskreni reči od gospođe Osmani, zato što je govorila da ima tri do četiri odsto Srba koji žive na Kosovu. 

I to je veliko priznanje i dostignuće njihove sjajne politike, zato što je bilo čak i pre dve godine više od 7,5 odsto Srba koji žive na Kosovu. Čisto da vidite kako se sprovodi etničko čišćenje od strane svih onih koji tvrde da je demokratija njihov jedini cilj", rekao je Vučić.

Vučić je naglasio da vojna akcija NATO protiv Srbije nije bila legitimna.

"Pre svega vaše ekselencijo, ambasadore SAD, akcija protiv Srbije nije bila legitimna. Ona je bila u potpunosti nelegitimna. To je bila agresija protiv suverene i nezavisne države, koja je izvedena bez saglasnosti i bilo kakve odluke Saveta bezbednosti i UN.

Ali, ono što je još važnije, danas sam čuo barem od osam predstavnika SB vašu zabrinutost za slučaj Banjske, ali nisam čuo osim dva predstavnika SB zabrinutost za sedam ranjenih Srba", rekao je Vučić.

Kako je rekao, u međuvremenu niko nije zainteresovan za sudbinu dvojice Srba Nenada Stojanovića ili Dragišu Galjka, koji je dva puta upucan.

"Ali niko od vas za to nije ni čuo. Zato smo slušali priče i bajke o prekidu kretanja nekih autobusa i zadržavanju dokumenata dva sata, što je redovna procedura svakog dana, koja se dešava u bilo kojoj zemlji u Evropi, a da ne pominjem u svetu. Kada je reč o drugim stvarima, neki od vas su govorili da bi  trebalo dozvoliti pristup međunarodnim organizacijama za Kosovo, a zaboravili ste da kažete da pre toga, uključujući i UN i njihove agencije, nešto mora da se dogodi, a to je formiranje Zajednice srpskih opština, što je dogovoreno sa kancelarom Šolcom, Emanuelom Makronom, Đorđom Meloni i svima drugima iz EU sa kojima smo o tom pitanju razgovarali", rekao je Vučić.

Kaže da je na KiM od 1. januara ove godine otišlo 65.000 ljudi sa KiM.

"Kada je reč o izbornom procesu, hteo sam da objasnim ambasadoru UK, zato što verujem da se svi pretvarate, da ne znate šta se dešavalo i zašto su Srbi doneli odluku. Pozvao me je predsednik Makron i kancelar Šolc u Kišinjev da razgovaramo o pitanju izbora posle tih 'sjajnih, demokratskih, izuzetnih izbora sa 3,4 odsto izlaznosti na severu Kosova'. Oni su mi rekli - ti ljudi će podneti ostavke, zato što niko od nas u Evropi nikada neće da prihvati takve izbore. Ti bi trebalo samo da kažeš srpskim zajednicama da bi trebalo da učestvuju na narednim izborima, a mi ćemo da odradimo svoj posao sa Prištinom", naveo je Vučić.

Dodao je da su nam zatim, 20 dana posle toga rekli da bi trebalo da pokrenemo tu peticiju.

"I mi smo je i pokrenuli i ti ljudi su zapravo sakupili više od 20 odsto ukupnog broja glasova i potpisa na celom Kosovu. Čak ni to nije bilo dovoljno. Onda su počeli da se koriste najgorim trikovima protiv demokratije dodajući nove ljude na  biračkim spiskovima koji ne postoje na severu Kosova. Osim toga 12,47 odsto njih su Albanci koji nikada nisu ni živeli u tom delu Kosova. I tako funkcioniše demokratija", rekao je Vučić.

Pokazao je fotografiju biračkog mesta u Leposaviću na kojoj se vide potpuno otvoreni stolovi i dodao da se vidi da niko nije mogao slobodno da glasa u skladu sa "Fridom haus" pravilima.

Zahvalio je svim zemljama koje poštuju Rezoluciju 1244, koje poštuju nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. 
Uvek ćemo se držati rezolucije Saveta bezbednosti i Povelje Ujedinjenih nacija, poručio je Vučić.
 

Nebenzja: Kurti otvoreno nastoji da postigne masovni egzodus nealbanaca sa KiM

Predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja izjavio je danas da premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ''otvoreno nastoji'' da postigne masovni egzodus nealbanskog stanovništva sa KiM.

''Malo je onih koji su se vratili nakon odlaska, jer tamo prosto nije bezbedno za Srbe. Kurti iznova ometa dijalog sa Beogradom, jasno stavlja do znanja da namerava da to čini sve dok Srbija ne prizna kvazidržavnost Kosova. Ovo je bezobzirna praksa koju u potpunosti podržavaju SAD i EU, koji zahtevaju da Beograd de fakto prizna Kosovo. Oni zanemaruju osnovni briselski sporazum od 2013'', rekao je Nebenzja tokom obraćanja na sednici SB UN povodom šestomesečnog izveštaja UNMIK-a o KiM.

Istakao je da je od juna prošle godine blokiran uvoz robe iz Srbije na KiM, uključujući hranu i lekove.

''Od juna 2023. godine blokiran je uvoz robe u pokrajinu, a to uključuje hranu i lekove iz centralnog dela Srbije. Od početka godine obustavljen je rad sedam srpskih uprava u enklavama južno od reke Ibar. Došlo je do dela diskriminacije u zabrani korišćenja srpskog dinara, praćenu upadima policije, zatvaranjem banaka, blokadom transporta gotovine. Aljbin Kurti i njegov režim sistematski su oduzimali sredstva za život desetinama hiljada ljudi, vodeći pravu kampanju etničkog čišćenja. U toku su napadi na srpske pravoslavne crkve, pošto se srpsko duhovno nasleđe sada albanizuje'', rekao je Nebenzja, dodajući da ''dovoljno govori'' protivpravni upad samoproglašenog sveštenika iz Albanije u novembru 2023. godine u crkvu Arhangela Mihaila u Podujevu, koji je vodio službu na albanskom jeziku i najavio osnivanje nacionalne albanske crkve na KiM.

Podsetio je da se pravoslavni lokaliteti na KiM proglašavaju katoličkim, navodeći da se pobožni Srbi etiketiraju kao okupatori, nazivajući to prekrajanjem istorije.

''Kršeći Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244, članice NATO-a preplavljuju Kosovo oružjem, pomažući da se uspostavi njihova sopstvena vojska. Kosovski Albanci razvijaju sveobuhvatni koncept odbrane, a vojni budžet je kontinuirano i nesmanjeno rastao.

U svetlu svega ovoga, iznenađeni smo činjenicom da se ove eklatantne činjenice još jednom uopšte ne pominju u izveštaju generalnog sekretara, niti se pominju humanitarne posledice po stanovništvo od trgovinske blokade pokrajine i zabrana srpskog dinara'', rekao je ruski predstavnik i naveo da Rusija zahteva od Sekretarijata UN da se ne prikrivaju nezgodne činjenice i ne obezbeđuju pokriće za prištinske vlasti.

Ocenio je da vlasti u Prištini, umesto opravdane osude, dobijaju ustupke od Zapada kroz putovanja u šengensku zonu i unapređenje prijema u Savetu Evrope.

''Suprotno povelji, priprema se prihvatanje članstva nedržave. Opravdani pozivi Srbije da se sačeka odluka Saveta bezbednosti UN o statusu Kosova su zanemareni. Lista preliminarnih zahteva za Prištinu je podrugljive prirode. Savet Evrope još uvek ima šansu da izbegne sraman ishod tokom sastanka Ministarskog saveta u maju. Pozivamo ih da iskoriste ovu priliku'', rekao je Nebenzja.

Istakao je da, ukoliko se Priština ne primora da poštuje međunarodno pravo i postigne kompromis sa Beogradom, ''višedecenijski latentni sukobi'' na Balkanu mogu metastazirati u potpuni požar.

''Svaki uslov za ovu savršenu oluju proaktivno se uspostavlja pred našim očima. kako u srpskom, tako i u bosanskom kontekstu, od strane zapadnih zemalja i njihovih zastupnika. Pozivamo sve članice UN da zauzmu odgovornu, principijelnu poziciju i da ne tolerišu nepromišljeno ponašanje'', naveo je on.

Govoreći o aktivnostima UN koje i danas, kako je rekao, utiču na pogoršanje situacije na Balkanu, Nebenzja je podsetio na bombardovanja NATO-a SR Jugoslavije.

''Bombe su padale skoro svakog dana, pa su tako 22, aprila uništene vladine zgrade i civilna infrastruktura, 23. aprila napadi su pogodili zgradu RTS-a, a suprotno onome što su neki ovde govorili, o teome je trebalo da se raspravlja kao o situaciji čije posledice još nisu prevaziđene, niti su izvučene ili naučene pouke'', rekao je Nebenzja 
On je istakao da je u dva navrata održano proceduralno glasanje o raspravi na temu bombardovanja SR Jugoslavije, ocenjujući da je reč ''delu pritisaka SAD i EU na Srbiju''.

''Pošto su glasali protiv rasprave o posledicama 25. godišnjice zločina NATO-a, insistirali su da Savet bezbednosti navodno ne treba da raspravlja o istorijskim datumima, ali nije prošlo ni nekoliko sedmica u kojima je Generalna skupština, uz njihovo direktno učešće, progurala nacrt rezolucije o Srebrenici, posvećen događajima koji su bili još i stariji'', rekao je Nebenzja.

On je tokom obraćanja ukazao da je Iljir Dugolji pokušao da zameni predsednicu tzv. Kosova Vjosu Osmani, nakon čega je Sekretarijat UN zamolio Dugoljija da ustane i napusti sto.

Dugolji je diplomatski predstavnik Prištne u SAD, ali ne i u Ujedinjenim nacijama, čiji tzv. Kosovo nije član.