Države G7 razmatraju kako da pomognu Ukrajini zamrznutom ruskom imovinom

BRISEL - Države G7 planiraju da koriste zamrznutu rusku imovinu za prikupljanje sredstava za Ukrajinu, ali postoji diskusija o tome da li to treba uraditi konfiskovanjem te imovine, prihodima od te imovine ili korišćenjem nje kao zalog za kredit.

SAD podržavaju opciju konfiskovanja zamrznute imovine i njeno predavanje Ukrajini, a pod doktrinom međunarodnog prava o kontra merama, kao kada je oduzeta imovina Iraku zbog invazije na Kuvajt ili Nemačkoj posle Drugog svetskog rata, prenosi Rojters.

Pravnici upozoravaju da je u tim prethodnim slučajevima imovina oduzeta posle rata, dok bi danas Rusiji bila oduzeta tokom rata, a evropski zvaničnici brinu da bi takav potez predstavljao kršenje međunarodnog prava i "otvorio Pandorinu kutiju" jer bi se Rusija verovatno žalila međunarodnim sudovima.

Druga opcija je da se od ruske imovine, od koje se većina nalazi u formi obveznica i hartija od vrednosti u koje je uložila Centralna banka Rusije, prikupe prihodi koji bi bili prosleđeni Ukrajini.

Ova opcija je omiljena evropskim liderima i procenjuje se da bi tako Ukrajini bilo dato od 15 do 20 milijardi evra do 2027. godine, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je navela da bi Kijev već ove godine dobio 3 milijarde.

Treća opcija podrazumeva korišenje ruskih zamrznutih sredstava kao zalog za kredit, tako da bi, prema rečima američkog državnog savetnika za međunarodnu ekonomiju Dalipa Singa, Ukrajini bili dati, umesto profita na godišnjem nivou, profiti za narednih 30 godina.

Takvo rešenje prihvatljivo je i za SAD i za evropske zemlje, piše Rojters.