Učesnici protesta na Slaviji počeli da se razilaze, saobraćaj još blokiran
22. decembar 17:59
10. jun 2024 14:56
podeli vest
BEOGRAD - Programski direktor organizacije "Novi treći put" Dimitrije Milić izjavio je da su juče završeni izbori za evropski parlament bili dosta važni za političku dinamiku pojedinih zemalja u Evropskoj uniji, ali da se, što se samog Evropskog parlamenta tiče, nije mnogo promenilo, osim što je, kako je rekao, malo skrenuo udesno.
"Ako bismo gledali rezultate na makro nivou, odnosno ono što je raspored sedenja u evropskom parlamentu, to se nije mnogo menjalo, u smislu broja poslanika, broja evroskeptika. Parlament jeste nešto više skrenuo udesno, u smislu da su evroskeptici povećali broj poslanika, Evropska narodna partija, kao desni deo establišmena, takođe je nešto ojačala, dok je levi spektar u globalu doživeo neke gubitke", ocenio je Milić za Tanjug.
Dodaje da je sve to donekle očekivano, jer se sličan levičarski talas dešavao krajem prošlog i početkom ovog veka, kada su socijaldemokratske partije pobeđivale svuda.
"Danas su desne teme više u centru zbivanja. Iz tog razloga je desnica uspela da nešto više poveća svoju udeo u parlamentu, ali kada se radi o evroskepticima, ne u onom delu koji bi mogao da ugrozi funkcionisanje Evropske unije ni na jednom nivou", poručuje Milić.
S druge strane, naglašava, ti izborni rezultat bili su dosta bitni za politička dešavanja u pojedinim državama.
"Iz tog razloga, pojedine izborne trke imaju veliku težinu, kao što su recimo izborna trka u Francuskoj, ili izborna trka u Belgiji, koji su dovele do potpuno drugačije političke dinamike, u smislu vanrednih parlamentarnih izbora u Francuskoj", konstatuje Milić.
I dok je francuski predsednik Emanuel Makron već raspustio parlament i raspisao parlamentarne izbore zbog uspeha desnice, Milić ne veruje da će to biti slučaj i u Nemačkoj.
On naglašava da za nemačkog kancelara Olofa Šolca najveća briga odličan rezultat Hrišćansko-demokratske unije(CDU), bivše partije Angele Merkel, a ne nekoliko procenata glasova više koje je osvojila Alternativa za Nemačku (AFD), koja je 2021. osvojila 12, a sada 14 odsto.
"Nema tu nekog velikog uspeha, to su normalne varijacije između rejtinga partija. Tako da se AFD u tom smislu nije pokazala kao neka pretnja, koliko CDU koja je neki vid partije status kvoa u Nemačkoj. Ona se pokazala kao najsigurniji izbor Nemaca od kraja 2. Svetskog rata do danas. To je partija za koju su oni najčešće glasali, tako da su se samo prirodno vratili", ističe Milić.
Dodaje da nije ni običaj u Nemačkoj da se raspisuju vanredni parlamentarni izbori, kao što je recimo u Velikoj Britaniji, ili sada u Francuskoj.
"U Francuskoj jeste veoma dobar rezultat Marin Le Pen, mnogo lošiji rezultat nego što se očekivalo Makronove partije Renesansa. Međutim, trebalo bi uzeti u obzir da Makron je verovatno znao da do toga može doći i zato nije se investirao previše u kampanju svoje partije, u smislu da je većinu kampanje vodio premijer, a ne on", ističe Milić.
On konstatuje da se u Francuskoj definitivno desilo pomeranje nadesno, koje u celoj Evropi traje 10-15 godina.
"I sam Makron se sa svojom politikom pomerio udesno, ceo politički spektar se pomerio udesno. Marin Le Pen sa nekom promenom svojih stavova u smislu ublažavanja svog evroskepticizma, promene politike oko Rusije koja je sada bliža Ukrajini, bar u retorici, omogućula je da može mnogo više birača da zahvati nego što je mogla ranije. Tako da je ona kapitalizovala celokupnu situaciju u svoju korist", konstatovao je Milić.
Dodaje da ćemo sada videti da li će se Le Pen kandidovati na izborima, ili će nosilac liste njene partije Nacionalnog okupljanja biti protivkandidat nekom Makronovom naslednikom, s obzirom da on više nema mogućnosti da se kandiduje.
S druge strane, smatra Milić, raspisivanjem novih izbora Makron je želeo da kazni svoju partiju koja je sve svoje pozicije dobila na njegovo ime i sada želi da proveri koliko je sposobna da vodi kampanju u nekim drugim uslovima.
Što se tiče toga kako će izbori za Evropski parlamenta uticati na Srbiju i region Zapadnog Balkana, Milić smatra da neće nimalo, pogotovo ako predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bude ponovo izabrana na tu funkciju i to iz više razloga.
"Prvi razlog je zato što je njena partija u Nemačkoj, kao najmnogoljudnijoj državi koja daje najviše poslanika, osvajala prilično dobar rezultat. Drugi faktor je što je Evropska narodna partija ostvarila dobar rezultat na nivou EU, čak i povećala broj poslanika", rekao je Milić.
Kao treći faktor on navodi da su sve političke grupacije koje bi mogle biti hipotetički koalicioni partneri Evropskoj narodnoj partiji, kojoj ona pripada, pale sa brojem poslanika.
On objašnjava da su na prethodnim izborima liberali, posebno Makronova grupacija, bili jaki i mogli su da ucenjuju EPP i da traže mnogo više.
"I na taj način je Ursula fon der Lejen postala predsednica Evropske komisije kao kompromisno rešenje, umesto tadašnjeg kandidata Manfreda Vebera. Sada je taj standard mnogo teže ponoviti jer i Makronova partija prošla slabije, kao i celokupna liberalna grupacija, a i socijaldemokrate su prošle slabije. Tako da mislim da su joj šanse veoma dobre", zaključio je Milić.
22. decembar 17:59
22. decembar 17:22
22. decembar 16:23
22. decembar 09:00
22. decembar 17:59
22. decembar 17:56
22. decembar 17:24
22. decembar 17:01
22. decembar 15:24
22. decembar 14:39
22. decembar 14:32
20. decembar 13:28
19. decembar 23:06
19. decembar 21:04
20. novembar 17:11
18. novembar 15:04
9. novembar 22:08
22. decembar 17:20
21. decembar 19:19
21. decembar 14:59