Mesec dana od početka bunta u Novoj Kaledoniji

BEOGRAD - Prošlo je mesec dana od početka iznenađujuće nasilnog bunta u Novoj Kaledoniji, francuskom posedu u Pacifiku.

Novi talas nemira u svojevrsnom tropskom raju, započet sredinom maja, izraz je dugogodišnjeg nezadovoljstva dela tamošnje populacije, kojem nije uspelo da na nedavno održanim referendumima zadobije većinu za separaciju od Francuske. Neposredan povod bila je najava izborne reforme.

Nova Kaledonija nalazi se u Mikroneziji, severoistočno od Australije, ili jugoistočno od Nove Gvineje. Teritoriju veličine 18.575 km kvadratnih, nastanjuje 271.000 stanovnika, po podacima iz 2019. Reč je, poređenja radi, o površini nešto manjoj od naše Vojvodine. Centralno ostrvo, Grande Tere, površine je 16.372 km kvadratnih.

Glavni grad Numeu nastanjuje 91.000, šire područje grada čak 146.000, dakle velika većina slabo nastanjene Nove Kaledonije. Arhipelag je inače poznat i po bogatstvu rudom nikla, veruje se približno četvrtinom svetskih rezervi.

Nasilni nemiri izbili su 13. maja. Bunt je, po svemu sudeći, bio naglašeno nasilan, u administrativnom središtu Numei, gradovima Dumbea, Le Mont Dore.

Demonstranti, odnosno pobunjenici u organizaciji takozvanog "Odbora za koordinaciju terenskih akcija" demolirali su takoreći sve što im se našlo na putu. Usledile su pljačke, potom požari. Upotrebljeno je vatreno oružje. Pripadnici policije su ranjeni. Demonstranti su uzeli taoce, pripadnike službe obezbeđenja, prilikom pubune u zatvoru u Numei. Javne službe i škole obustavile su rad u gradu, i uopšte zonama zahvaćenim pobunom.

Prema vatrogasnoj službi Nuamei primljeno je 1.500 poziva, a gašeno oko 200 požara. Upaljeno je tridesetak trgovinskih objekata, supermarketi, prodavnice automobila, kao i razna druga preduzeća, takođe fabrika koja se bavi flaširanjem. Prvo bi usledila pljačka, potom demoliranje pa podmetanje požara.

Predstavnik Pariza, visoki komesar Luj le Frank zatražio je potom podršku iz Francuske. Privremeno je zabranjena prodaja alkohola, nošenje oružja, javna okupljanja, uveden je policijski čas, na 48 časova. Uhapšeno je 36 demonstranata.

Pobuna je međutim nastavljena. Dana 15. maja više osoba je poginulo. Uhapšeno je 140 lica. Povređeno više desetina policajaca. Koliko se zna, približno 80 objekata je opljačkano, demolirano, spaljeno. Barikade su postavljane na raznim punktovima, njih više desetina. Jedna od posledica je bio problem dostave elementarnih potrepština, uključujući hranu.

Predstavnik zvaničnog Pariza, visoki komesar Luj le Frank situaciju je opisao nalik "građanskom ratu".

Predsednik Francuske Emanuel Makron zatražio je odmah potom zavođenje vanrednog stanja, što je stupilo na snagu, posle saglasnosti Vlade u Parizu, 16. maja.

Paralelno, obustavljen je rad pojedinih društvenih mreža na ostrvu, kao Tik toka, najavljeno je pojačano prisustvo francuskih vojno policijskih snaga, kako je rečeno, zbog obezbeđenja vitalnih objekata.

Francuski zvaničnici 18. maja naglašavaju neophodnost preuzimanja kontrole nad saobraćajnicom od Numee ka aerodromu. Sutradan, zvanično je objavljeno da je uklonjeno 76 barikada, da je normalizovano snabdevanje hranom. Uhapšeno je najmanje 230 lica.

I dalje je međutim nastaviljeno sistematsko podmetanje požara. Takođe, pobunjenici su ovladali severnim delom administrativnog središta Numee.

Paralelno, upravo uoči dolaska predsednika Makrona, 21. na 22. dogodio se masivan sajber napad, navodno uspešno odbijen bez težih posledica. Započela je evakuacija stranaca, uglavnom građana Australije i Novog Zelanda, prethodnih dana blokiranih, turista.

Uprkos dodatnim snagama Francuske, dovedeno je oko 2.000 pripadnika vojno policijskih snaga iz metropole, tokom te noći zapaljene su dve škole, kao i jedan auto salon, s približno 300 vozila.

Evakuacija turista započela je 25. maja. Sutradan, 26. maja, organizatori ili prvaci pobunjenika tzv "Odbora za koordinaciju terenskih akcija" naglasili su da je jedino rešenje nezavisnost Nove Kaledonije, te da će otpor biti nastavljen.

Zvanični Pariz ukinuo je vanredno stanje 28. maja, kako je predsednik Makron najavio odmah po dolasku na ostrvo, pet dana ranije. Policijski čas i obustava društvenih mreža ostali su na snazi. Takođe zabrana točenja i prodaje alkohola i nošenja oružja.

Rad Tik toka je ipak dopušten sutradan, 29. maja. Tek 31. maja, francuski zvaničnici najavljuju obnovu pune kontrole nad gradom, posle dodatnih policijskih aktivnosti i brojnih hapšenja.

Međutim, put, približno 60 kilometara dužine, između Numee i aerodroma još nije bio deblokiran, iako je za 5. jun najavljeno normalizovanje avionskog saobraćaja.

Prema zvaničnim podacima, od 14. do 28. maja, ukupan broj mrtvih u Numei, tokom dve sedmice, bio je 79. Priblizno polovina mogla bi se pripisati nemirima.

Ekonomija Nove Kaledonije teško je oštećena. Već 21. maja, procenjeno je da je počinjena šteta veća od milijarde evra.

Nepun mesec dana po početku bunta, 12. juna, predsednik Francuske Emanuel Makron obelodanio je da zvanični Pariz odustaje od planirane izborne reforme u Novoj Kaledoniji, koja je bila neposredan povod za erupciju nasilja.

Relativnu većinu populacije Nove Kaledonije čine pripadnici naroda Kanak, 44,6 procenata. Osim njih arhipelag nastanjuju belci, uglavnom francuskog porekla, nazivaju ih Kaldoš, oko 34,5. Drugi Polinežani čine 11,8 procenata. Tu su i naseljenici iz Indonezije, Vijetnama, Kinezi.

Francuzi su Novu Kaledoniju zaposeli 1853, za vlade Napoleona III. Do 1922. korišćena je i kao kažnjenicka kolonija, poput Gijane u Latinskoj Americi. Od 1946. do 1999. umesto prethodnog statusa kolonije Nova Kaledonija je prekomorska teritorija. Od tada ima poseban status. Svi stanovnici su građani Francuske od 1953.

Pokret "Socijalistički front nacionalnog oslobođenja Kanaka" (Front de Libération Nationale Kanak Socialiste) od 1985. odlučno zahteva nezavisnost. Posle niza sukoba, 1988. Sporazumom u Matinjonu, u Parizu, dogovorena je viša autonomija, proširena dogovorom u Numei 1998. godine.

Suština nezadovoljstva u Novoj Kaledoniji leži u činjenici da predstavnici strarosedelačke populacije, naroda Kanak, odnosno njihovi predstavnici, uporno odbacuju punopravni status, u smislu izbornog prava, za druge.

Po tumačenju prvaka Kanaka odnos prema njima je rasistički, potom Francuzi se optužuju zbog navodno nejednakih perspektiva, ekonomskih, obrazovnih, starosedelaca i Kaldoša odnosno Francuza. Pokret za nezavisnost u tom smislu doživljava se kao nada za postizanje veće socijalne i ekonomske jednakosti.

U međuvremenu, kako je usaglašeno prethodno, održani su referendumi o statusu Nove Kaledonije.

Na onima 2018. i 2020. godine, 56,6 odnosno 53,2 procenata izjasnilo se za ostanak u sastavu Francuske. Izlaznost je pritom bila 81, pa 85,7 procenata. Referendum 2020. zagovornici separacije su potom bojkotovali, pa ga proglasili nelegitimnim.

Pritom, na referendumima je postojalo ograničenje izbornog prava kojim su Kanaci favorizovani, a oko 42.000 drugih stanovnika nije imalo pravo glasa. Vlada u Parizu odlučila se ove godine na izbornu reformu, odnosno ujednačavanje sa francuskim standardom. Predloženo je da rođeni u Novoj Kaledoniji automatski dobijaju izborno pravo, a drugi ga mogu zatražiti nakon desetogodišnjeg boravka.

Ova odluka bila je povod za talas nasilja započet pre mesec dana.