Gutereš potencijalno imenuje zamenu za Grifitsa tek nakon izbora u Britaniji

ŽENEVA - Generalni sekretar UN Antonio Gutereš tek treba da imenuje stalnu zamenu za Martina Grifitsa, šefa humanitarne organizacije UN, koji se danas povlači sa te pozicije iz zdravstvenih razloga, a odlaganje imenovanja može da znači da šef UN čeka ishod britanskih izbora početkom jula.

Grifits, bivši britanski diplomata koji je pomogao u sklapanju sporazuma o crnomorskim žitaricama između Ukrajine i Rusije i koji je predvodio napore za pomoć Gazi, rekao je da je plan da se njegova zamenica Džojs Msuja iz Tanzanije imenuje za vršioca dužnosti, prenosi Rojters.

Kako se navodi, pojedini analitičari kritikovali su Grifitsovo povlačenje i neimenovanje stalog zamenika kao pogrešne poteze UN-a usled manjka finansiranja donora i humanitarnih kriza na Bliskom istoku i u Africi.

Prema nepisanim pravilima sistema UN, pet zemalja koje imaju stalna mesta u Savetu bezbednosti dele ključne uloge čime Britanija dobija zaduženja za humanitarnu pomoć, Francuska dobija mirotvorstvo, SAD političke, a Kina ekonomske poslove, dok Rusija dobija ključno mesto UN u Evropi.

Proteklih pet šefova pomoći nakon Egelanda svi su bili Britanci i tradicionalno, nominacije zemalja ne osporavaju preostala četiri stalna člana, niti druge članice UN.

Ričard Gauen, direktor Međunarodne krizne grupe UN, rekao je da odlaganje imenovanja naslednika ukazuje da Gutereš, koji je intervjuisao kandidate, čeka rezultate britanskih izbora 4. jula.

Britanski kandidat je državni ministar Tarik Ahmad, saopštile su diplomate Rojtersu, a britanska misija u Ženevi odbila je da komentariše navodeći predizborna ograničenja.

Sindikat zaposlenih u Ženevi u pismu upućenom Guterešu poziva ga da proces učini "transparentnim, inkluzivnim i zasnovanim na zaslugama umesto da se zasniva isključivo na nacionalnosti kandidata".

Pozicija koordinatora za hitnu pomoć pomaže 300 miliona ljudi od Sudana do Ukrajine.

Nastala je 1991. godine, decenijama nakon drugih pozicija u UN, ali je od tada prerastao u jedan od najvažnijih, budući da se rad tela tada pomerio sa okončanja i sprečavanja sukoba na suočavanje sa njihovim uticajima, kao što je rekordno prisilno raseljavanje.