Dimitrije Milić: Očekivani rezultati drugog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj

BEOGRAD - Programski direktor organizacije Treći novi put Dimitrije Milić ocenio je danas da rezultati drugog kruga parlamentarnih izbora u Francuskoj nisu iznenađenje i da je strateško povlačenje kandidata levice i sa Makronove liste iz drugog kruga izbora dovela do tog, očekivanog rezultata.

"Doduše, nešto je na kraju u fotofinišu ispala slabija partija Marin Le Pen nego što su te projekcije predviđale u smislu ukupnog broja mandata. Oni su predviđali da će možda čak i biti proplasirana. Ali sa nekim dinamikama izborne kampanje, da je kampanja bila još nekoliko dana duža, verovatno bi ta razlika bila još veća nego sada", rekao je Milić Tanjugu.

On je naglasio da se u Parizu nije previše osećala izborna atmosfera, da nema nekih naročitih bilborda, već samo plakata koji mogu sporadično da se vide.

"To bi trebalo pripisati tome da je u Parizu i njegovoj široj okolini bilo jasno da će levica ili Makronova partija odneti pobedu. Pretpostavljam da je zato celokupna kampanja bila manje dinamična nego u ostatku u Francuske", naveo je Milić.

Na pitanje koje su opcije za levicu posle izbora, Milić ističe da je heterogena koalicija koju čini pet različitih stranaka, od čega postoje neki koji su malo radikalniji, poput Žan Lika Melanšona ili komunista, a s druge strane, neke su umerenije kao što su Socijalisti ili Zelena stranka, koje bi mogle mnogo lakše da se dogovore sa Makronom nego sa nekim svojim koalicionim partnerima.

"I to je pitanje da li će oni održati jedinstvo ili ne. U slučaju da Makron uspe da privuče umereni deo te koalicije kod sebe i napravi neku većinu centra, možda i sa republikancima, onda će to biti kraj za tu koaliciju na neki način", poručuje Milić.

S druge strane, dodaje, ona može da ostane ujedinjena i da pritiska vlast Emanuela Makrona da dobije mnogo veći prostor i mnogo više funkcija u vladi.

"Problem je što Makronova partija ne bi htela da vidi partiju Žana Lika Melanšona u vladi jer ona je više antisistemska i populistička sa nekim svojim prethodnim stavovima. Oni nisu želeli da osude Hamas, da je definišu kao terorističku organizaciju ili nekada ranije nisu toliko bili kritični prema Putinu, a sada su malo drugačije okolnosti, tako da to je najveći problem za levicu", konstatovao je Milić.

Što se tiče desničara i Nacionalnog okupljanja koji tvrde da je njihova pobeda samo odložena, Milić podseća da su oni to već dugo pričaju i da se taj obrazac ponavljao i 2017. i 2022, pa i početkom 2.000-tih kada je otac Marin Le Pen prošao u drugi krug protiv Žaka Širaka.

"To je neki obrazac koji se ponavlja kada su svi ostali ujedinjeni da bi ekstrema desnica bila pobeđena. Međutim, ono što ne treba ignorisati je da njihov procenat raste u smislu apsolutnog broja glasova koje ta stranka ili njeni kandidati na predsedničkim izborima dobijaju", upozorava Milić.

On smatra da su razlozi uspeha desnice to što je promenila imidž, što se više ne zalaže za izlazak iz EU, za napuštanje evra i vraćanje upotrebe nacionalne valute i sl.

"Sve to je dosta kontraverzno u francuskoj javnosti, koja je naklonjena EU i evrozoni. Tako da oni rastu, ali i postaju manje-više slični mainstream partijama. Pretpostavljam da postoje šanse da možda dobiju pobedu na narednim predsedničkim izborima, ali pitanje je sa kojim programom. Da li je s ovim programom od kojeg su krenuli ili sa nekim novim programom koji više liči na ono što je mainstream politički u Francuskoj", smatra Milić.

Kao najverovatniju opciju za buduću vladu, Milić vidi tehnokratskog premijera kojeg bi levica mogla da prihvati, a koji nije kontroverzan za Makronovu partiju, s obzirom da je to jedina očigledna koalicija koja se može sastaviti.

"Druga opcija je da Makron pokuša da sastavi koaliciju centrističkih strana u širem smislu, znači njegove partije, republikanaca i umerenog dela leve koalicije, i da pronađe neka kadrovska rešenja koje mogu da služe takvoj većini u parlamentu", rekao je Milić i dodao da je sada najveći zadatak Makrona da ponudi funkcionalnu vladu.

Što se tiče premijera Gabrijela Atala koji je ponudio ostavku, Milić smatra da to nikako ne znači da je politički otpisan.

"On ima više levo političko poreklo i mogao bi i dalje da bude prihvaljiv za levicu kao kadrovsko rešenje, a i jeste neko ko je u vladi najpopularniji što se tiče rejtinga", ocenio je Milić.

On smatra da rezultati izbora neće uticati na spoljnu politiku Francuske, jer predsednik ima široka ovlašćenja i zato što Makron zastupa ono što bi francuski establišment voleo da vidi.

"Ali oko unutrašnjih pitanja biće levičarskog pritiska na vladu oko zelene agende, socijalne potrošnje, poreza, nekih ustupaka u određenim manjiskim zajednicama. Prepostavljam da će to biti više pitanje unutrašnjih promena nego promena koje se tiču spoljne politike koja ostaje i dalje u Makronovim rukama što tiče kreiranja i sprovođenja", naglašava Milić.