12. jul 2024 15:22

Sledeće nedelje konstitutivna sednica Evropskog parlamenta, glasa se i o kandidaturi Fon der Lajen

Izvor: TANJUG

podeli vest

Sledeće nedelje konstitutivna sednica Evropskog parlamenta, glasa se i o kandidaturi Fon der Lajen

Foto: Shutterstock.com/Pierre-Olivier, ilustracija

BRISEL - Konstitutivna sednica novog saziva Evropskog parlamenta (EP) biće održana od 16. do 19. jula u Strazburu, a poslanici će, nakon što izaberu predsednika i potpredsednike ovog zakonodavnog tela EU, odlučivati o tome da li će podržati aktuelnu predsednicu Evropske komisije Ursulu don der Lajen da dobije drugi mandat na toj funkciji.

Glasanje o kandidaturi Fon der Lajen za novi mandat zakazano je za četvrtak, 18. jula u 13 časova, saopšteno je danas iz Evropskog parlamenta.

Fon der Lajen, koja je krajem juna dobila podršku lidera EU prethodno će se tog dana u 9 časova obratiti na sednici EP i izložiti svoju viziju i planove za narednih pet godina, nakon čega će uslediti debata sa poslanicima EP.

Nakon rasprave, biće održano tajno glasanje o njenoj kandidaturi, a da bi bila izabrana, potrebno je da dobije podršku apsolutne većine članova parlamenta, odnosno najmanje 361 od 720 poslanika.

Ukoliko za nju ne bude glasalo dovoljno poslanika EP, lideri EU moraju da u roku od mesec dana predlože novog kandidata za predsednika Komisije.

Konstitutivna sednica EP počeće u utorak 16. jula u 10 časova, kada će prvi zadatak parlamenta biti da izabere svog predsednika za naredne dve i po godine.

Predsednik EP se, takođe, bira tajnim glasanjem i apsolutnom većinom važećih glasova.

Kandidatkinja za predsednicu Evropskog parlamenta je aktuelna predsednica ovog tela Roberta Mecola, političarska sa Malte, koja je, kao i Fon der Lajen, članica Evropske narodne partije, političke grupacije koja je dobila najviše glasova u EP nakon izbora koji su održani od 6. do 9. juna ove godine.

Nakon izbora predsednika EP, poslanici će izabrati 14 potpredsednika, a potom i pet kvestora, koji su nadležni za upravna i finansijska pitanja koja se neposredno tiču poslanika i njihovih uslova rada.

Potpredsednici EP i kvestori se takođe biraju apsolutnom većinom, na period od dve i po godine, kao i predsednik Evropskog parlamenta.

Tokom plenarne sednice poslanici će u sredu, 17. jula, glasati o brojčanom sastavu stalnih odbora i pododbora, kao i međuparlamentarnih delegacija.

Na agendi će biti i debata sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i Evropskom komisijom o samitu lidera EU 27. juna, kao i pitanje rata u Ukrajini.

Lideri političkih grupacija će u sredu dati izjave o potrebi kontinuirane podrške EU Ukrajini, nakon čega će uslediti glasanje o rezoluciji o podršci toj zemlji.

Izbori za Evropski parlament održani su od 6. do 9. juna ove godine, a najviše glasova na njima je osvojila Evropska narodna partija koja prema preliminarnim rezultatima, ima 188 mandata, dok su na drugom mestu socijalisti i demokate sa 136 mandata.

Treća najveća politička grupacija u EP su novoformirane Patriote za Evropu mađarskog premijera Viktora Orbana sa 84 poslanika u EP, a na četvrtom mestu su Evropski konzervativci i reformisti italijanske premijerke Đorđe Meloni sa 78 poslanika.

Slede liberali okupljeni u grupaciji Obnovimo Evropu sa 77 poslanika, Zeleni sa 53 poslanika, Levica sa 46 poslanika, dok će novoformirana Evropa suverenih nacija, predvođena Alternativom za Nemačku, imati 25 poslanika.