Studija: Klimatska kriza produžava dane, remeti internet i GPS

CIRIH - Dani postaju duži usled klimatskih promena, ali iako je promena dužine dana na skali od milisekundi, to je dovoljno da potencijalno poremeti internet saobraćaj, finansijske transakcije i GPS navigaciju, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta ETH u Cirihu.

Dužina dana na Zemlji se postepeno stalno povećavala tokom geološkog vremena zbog gravitacionog otpora Meseca na okeane i kopno.

Međutim, otapanje ledenih pokrivača Grenlanda i Antarktika zbog globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim faktorom redistribuira vodu uskladištenu na visokim geografskim širinama u svetske okeane, što dovodi do povećanja visine vode u morima bližim Ekvatoru.

Ovo čini Zemlju spljoštenijom, ili debljom, usporavajući rotaciju planete i još više produžavajući dan, navodi se u studiji, prenosi Gardijan.

Uticaj čovečanstva na planetu nedavno je dokazačp i istraživanje koje je pokazalo da je preraspodela vode izazvala pomeranje Zemljine ose rotacije, odnosno Severnog i Južnog pola, kao i da emisije ugljenika smanjuju stratosferu.

"Možemo da vidimo naš uticaj na ceo Zemljin sistem, ne samo lokalno, kao što je porast temperature, već zaista fundamentalno, menjajući način na koji se kreće u svemiru i rotira", rekao je profesor Benedikt Soža sa ETH Cirih u Švajcarskoj.

Istakao je da su se, zbog emisija ugljenika, za 100 ili 200 godina dogodile promene koje su se ranije odvijale milijardama godina.

Ljudsko merenje vremena zasniva se na atomskim satovima, koji su izuzetno precizni.

Međutim, tačno vreme u danu, odnosno jedna planetarna rotacija, varira zbog plime, uticaja klime i nekih drugih faktora, kao što je spori oporavak Zemljine kore nakon povlačenja ledenih pokrivača formiranih u poslednjem ledenom dobu.

"Svi centri podataka koji pokreću internet, komunikacije i finansijske transakcije, zasnovani su na preciznom vremenu. Takođe nam je potrebno precizno poznavanje vremena za navigaciju, a posebno za satelite i svemirske letelice", ocenio je Soža.

Istraživanje, objavljeno u Zborniku Nacionalne akademije nauka SAD, koristilo je zapažanja i kompjuterske rekonstrukcije za procenu uticaja topljenja leda na dužinu dana.

Brzina usporavanja varirala je između 0,3 i 1,0 milisekunde po veku (ms/ci) između 1900. i 2000.

Ali od 2000. godine, kako se topljenje ubrzalo, stopa promene se takođe ubrzala na 1,3 ms/ci.

''Trenutno stopa je verovatno veća nego u bilo kom trenutku u poslednjih nekoliko hiljada godina. Predviđa se da će ostati približno na nivou od 1,0 ms/ci u narednih nekoliko decenija, čak i ako se emisije gasova staklene bašte ozbiljno smanje'', rekli su naučnici.

Upozorili su da će se, ako se emisije ne smanje, stopa usporavanja povećati na 2,6 ms/ci do 2100. godine, i prestići lunarne plime i oseke kao jedini najveći doprinos dugoročnim varijacijama u dužini dana.