Razbijaju predrasude: Oznake za javne toalete prolaze kroz sporu i tihu revoluciju

PARIZ - Oznake za javne toalete prolaze kroz sporu i tihu revoluciju, a već nekoliko meseci grafički dizajneri rade na tome da izbrišu razlike između polova radi veće ravnopravnosti, do te mere da neki ljudi ne mogu da shvate da li je toalet za dame ili za muškarce.

Široka ramena i noge uz uski struk i haljinu, slavni Maneken-Pis, na jednoj strani, i dama koja maše rolom toalet papira, na drugoj, na osnovu bioloških razlika, mašta i predrasude caruju, preneo je francuski list "Mond".

Još krajem 2013. novinar Olivije Razemon iznenadio se jer na aerodromu Orli oznake na toaletu obezbeđuju mesto za majke za presvlačenje beba, ali ne i za očeve u istoj situaciji.

Nekoliko godina kasnije diskriminatorske oznake su promenjene, ostale su oznake samo bebe, odnosne neutralne oznake.

Didije Sako, šef pariske agencije za dizajn i komunikaciju koja nosi njegovo ime predlaže premeštanje toaleta u srce javnih prostora "tako da budu pristupačni, obezbeđuju osećaj udobnosti i harmonije, a ne stida".

To je pre svega mesto higijene, pogotovo posle pandemije kovid-19, koje se kao takvo mora doživljavati od malih nogu, navodi on.

"Moji učenici, koji su radili na ovoj temi, predlažu da se na ulazu u školu i u kantinu postave toaleti kako bi naučili da peru ruke pre odlaska na čas ili na jelo. Dizajnirali su i mešovite toalete, jer se nesegregacija između polova mora usađivati od detinjstva" , istakao je ovaj profesor na Višem institutu primenjenih umetnosti u Parizu.

Adelin Riše, menadžerka dizajna, takođe, je protiv klišea vezanih za sanitarne čvorove na stadionu Pjer de Kuberten, koji se renovira u 16. arondismanu u Parizu.

Na ovom ogromnom stadionu koji će biti domaćin Paraolimpijskih igara 2024. više neće biti dva toaleta, već četiri - jedna za nju, drugi za njega, treći dostupan muškarcima i ženama sa smanjenom pokretljivošću i četvrti za nerodne osobe, one "koji se ne osećaju prijatno ni u jednoj od kategorija".

Kočnice su i dalje brojne, prema negodovanju koje je u Švajcarskoj izazvala feminizacija polovine znakova za pešačke prelaze.

U Ženevi je 2020. godine su oko 250 pešaka postali trudnice, starije osobe, lezbejski par, žene sa afro frizurom, sa ili bez potpetica, što je izazvalo mnogo bure.

"Što više želimo da odražavamo raznolikost društva, to je komplikovanije jer nekoga neizbežno zaboravljamo", istakao je Valentin Fijat, koji je 2022. godine diplomirao na Estjen školi sa istraživačkim radom o potrebi razvoja piktografskih prikaza u 21. veku.

Ali, čak i ako su ovi novi piktogrami daleko od savršenstva, "predstavljanje žena u javnom prostoru gde su nevidljive svuda osim na toaletima u kojima postoji duga tradicija razdvajanja polova, već je korak napred" smatra mladi dizajner.