Švedska uskoro postaje prva zemlja "bez dima" u Evropi

STOKHOLM - Leto je u vazduhu, dim cigareta nije, bar ne u švedskim otvorenim barovima i restoranima.

I dok Svetska zdravstvena organizacija danas obeležava "Svetski dan bez duvanskog dima", Švedska, koja ima najnižu stopu pušenja u Evropskoj uniji, blizu je da se proglasi zemljom „bez pušenja“ – naziv koji dobija kada ima manje od 5 odsto pušača na dnevnoj osnovi.

Mnogi stručnjaci odaju priznanje decenijskim kampanjama i zakonima protiv pušenja, dok drugi smatraju da je to postignuto zbog sve veće rasprostranjenosti "snus-a", ​​bezdimnog duvanskog proizvoda koji je zabranjen drugde u EU, ali se u Švedskoj prodaje kao alternativa cigaretama, ističe se u analizi AP-a.

Šta god da je razlog, prekretnica od 5 odsto je sada na dohvat ruke. Samo 6,4 odsto Šveđana starijih od 15 godina su 2019. godine bili pušači, što je najniže u EU i daleko ispod proseka od 18,5 odsto, prema statistici agencije Eurostat.

Podaci Agencije za javno zdravlje Švedske pokazuju da je stopa pušenja od tada nastavila da opada, dostigavši 5,6 odsto prošle godine.

Čini se da Šveđani koji brinu o zdravlju, uključujući i mlađe generacije, dobro razumeju rizike pušenja. Pre dvadeset godina, gotovo petina stanovništva su bili pušači - što je u to vreme bila niska stopa u svetu. Od tada, mere za obeshrabrivanje pušenja su smanjile stope pušenja širom Evrope, uključujući zabranu pušenja u restoranima.

Francuska je zabeležila rekordan pad stope pušenja od 2014. do 2019. godine, ali je taj uspeh dostigao plato tokom vrhunca pandemije COVID-19 - delimično okrivljenog za izazivanje stresa koji je terao ljude da zapale.

Otprilike jedna trećina ljudi starosti od 18 do 75 godina u Francuskoj izjavila je da je pušila 2021, što je blagi porast u odnosu na 2019. Trenutno, četvrtina puši svakoga dana.

Švedska je otišla dalje od većine zemalja u pokušajima da zauvek ugasi cigarete i kaže da je to rezultiralo nizom zdravstvenih beneficija, uključujući relativno nisku stopu oboljevanja od raka pluća.

"Rano smo počeli da ograničavamo pušenje na javnim mestima, prvo na školskim igralištima i u vanškolskim centrima, a kasnije i u restoranima, kafićima na otvorenom i javnim mestima kao što su autobuske stanice", rekla je Ulrika Arehed, generalni sekretar Švedskog udruženja za borbu protiv raka.

"Paralelno sa tim, porezi na cigarete i stroga ograničenja u oblasti reklamiranja ovih proizvoda igrali su važnu ulogu".

Ona je dodala da "Švedska još nije dostigla cilj", napominjući da je udeo pušača veći u nižim socijalno-ekonomskim grupama.

Prizor ljudi koji pale cigaretu postaje sve ređi u ovoj zemlji od 10,5 miliona stanovnika. Pušenje je zabranjeno na autobuskim stajalištima i železničkim peronima, kao i ispred ulaza u bolnice i druge javne zgrade. Kao i u većini Evrope, pušenje nije dozvoljeno u barovima i restoranima, ali od 2019. zabrana pušenja u Švedskoj važi i za njihove prostore za sedenje na otvorenom.

Švedski proizvođači snusa, nikotinskih vrećica u kojima je vlažni i mleveni duvan, dugo su smatrali svoj proizvod manje štetnom alternativom pušenju i pripisuju mu zasluge za opadanje stope pušenja u zemlji. Ali švedske zdravstvene vlasti nerado savetuju pušačima da pređu na snus, još jedan nikotinski proizvod koji izaziva veliku zavisnost.

Neke studije povezuju snus sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, dijabetesa i prevremenih porođaja, ako se koristi tokom trudnoće. Šveđani toliko vole svoj snus, dalekog rođaka duvana za umakanje u Sjedinjenim Državama, da su tražili njegovo izuzeće od zabrane bezdimnog duvana u EU, kada su joj se pridružili 1995. godine.

"To je deo švedske kulture, nešto kao švedski ekvivalent italijanske šunke iz Parme ili bilo koje druge kulturne navike", rekao je Patrik Hildingson, portparol Svedish Match-a, najvećeg švedskog proizvođača snusa, kojeg je prošle godine kupio duvanski gigant Filip Moris.

On je rekao da kreatori politike treba da podstaknu duvansku industriju da razvije manje štetne alternative pušenju, kao što su snus i e-cigarete.

"Znate, u svetu ima još uvek oko 1,2 milijarde pušača. Oko 100 miliona ljudi svakodnevno puši u EU. Mislim da možemo da odemo toliko daleko samo sa propisima", rekao je on. "Moraćete da pušačima ponudite druge, manje štetne alternative, i to više njih".

Svetska zdravstvena agencija Ujedinjenih nacija kaže da se Turkmenistan, sa stopom upotrebe duvana manjom od 5%, nalazi ispred Švedske kada je u pitanju postepeno ukidanje pušenja, ali napominje da je to uglavnom zbog toga što pušenje tamo gotovo da i ne postoji među ženama. Među muškarcima, ta stopa se kreće oko 7%.

SZO opadanje stope pušenja u Švedskoj pripisuje kombinaciji mera kontrole duvana, uključujući informativne kampanje, zabrane reklamiranja i "podršku prestanku pušenja" za one koji žele da ostave duvan. Međutim, agencija je primetila da u Švedskoj puši više od 20 odsto odrasle populacije, što je slično globalnom proseku, kada se uračunaju snus i slični proizvodi.

"Prelazak sa jednog štetnog proizvoda na drugi nije rešenje", navodi SZO u mejlu. "Promovisanje takozvanog 'pristupa smanjenja štete' od pušenja je još jedan način na koji duvanska industrija pokušava da obmane ljude u vezi opasne prirode ovih proizvoda.

Tove Marina Solberg, istraživač na Odeljenju za nauke o javnom zdravlju Univerziteta u Stokholmu, rekla je da je švedska politika protiv pušenja imala efekat stigmatizacije pušenja i pušača, gurajući ih dalje od javnih prostora u dvorišta i mesta određena za pušenje.

"Šaljemo signale pušačima da to nije prihvaćeno u društvu", rekla je ona.

Pol Monja, jedan od nekoliko preostalih pušača u Stokholmu, razmišljao je o svojoj navici dok se spremao da zapali.

"To je zavisnost, koju želim da zaustavim u nekom trenutku", rekao je. "Možda ne danas, sutra možda".