U Srbiji dve trećine lokalnih samouprava planira da uvede pametna rešenja

BEOGRAD - U Srbiji je četiri od pet lokalnih samouprava upoznato sa konceptom pametnog grada i najčešće ga povezuju sa upotrebom savremenih tehnologija i inovacija sa ciljem unapređenja kvaliteta života građana, pokazalo je istraživanje koje je sproveo NALED u okviru StarTech projekta, navodi se u najnovijem biltenu NALED-a.

Istraživanje je pokazalo i da je više od polovine opština realizovalo projekte sa inovativnim rešenjima, od uvođenja led javne rasvete i postavljanja pametnih klupa za punjenje elektronskih uređaja, preko audio-vizuelnih senzora na semaforima, do solarne energije u stambenim zgradama.

Iako razumeju da pametna rešenja omogućavaju kvalitetnije usluge po meri građana, efikasnije upravljanje na lokalu ali i smanjenje troškova, lokalnim samoupravama nedostaje strateški pristup za njihov razvoj i sredstva za realizaciju.

Dodatni izazov vide i u nedovoljno razvijenoj infrastrukturi, kao i u nedostatku ekspertize za inovacije i smatraju da je najveći prostor za primenu pametnih rešenja u oblastima komunalnih usluga, infrastrukturi, kao i u oblastima životne sredine i saobraćaja.

I pored izazova sa kojima se suočavaju, 65 odsto lokalnih samouprava planira projekte sa elementima pametnog grada i to kroz unapređenje rada gradske uprave kroz dalju digitalizaciju, podizanje energetske efikasnosti i bezbednosti u saobraćaju, prečišćavanje otpadnih voda, uvođenje vodomera za daljinsko očitavanje, ali i posebnih senzora za invalide na parkinzima, kao i postavljanje solarnih panela na privatnim i javnim objektima.

Šefica jedinice za digitalizaciju, inovacije i preduzetništvo u NALED-u Irena Đorđević Šušić je rekla da pošto koncept pametnog grada nije zakonski prepoznat, NALED predlaže da se izmenama Zakona o elektronskoj upravi to učini i predvidi donošenje posebne uredbe kojom bi se uredila metodologija za razvoj pametnih gradova u Srbiji.

"Pametna rešenja neretko podrazumevaju sakupljanje i analizu velikog broja podataka, kao i korišćenje senzora, softvera i aplikacija, pa je neophodno ojačati mehanizme zaštite privatnosti i podataka koji se prikupljaju, usklađivanjem budućeg zakonskog rešenja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Zakonom o informacionoj bezbednosti", istakla je ona.

Prema njenim rečima, uz regulatorno prepoznavanje i uređenje, važno je i definisanje strateškog pristupa kroz program razvoja pametnih gradova u Srbiji koji bi bio osnov za usvajanje sličnih dokumenata na lokalnom nivou.

Dodatno, treba urediti proces finansiranja pametnih rešenja kako se razvoj pametnih gradova ne bi sveo na projektnu podršku i kako bi se obezbedila održivost ovih rešenja.

Istraživanje je obuhvatilo i podršku inovacijama i inovatorima na lokalu, gde takođe postoji dosta prostora za unapređenje i pokazalo je da samo 12 odsto opština ima organizacionu jedinicu ili osobu koja je zadužena za inovacije.

Pokazalo se i da se inovacije na lokalu mahom finansiraju iz državnih fondova, nešto više od polovine inovacije finansira iz gradskog budžeta, dok svaka druga lokalna samouprava koristi fondove Evropske unije.

Tek svaka peta opština za inovacije izdvaja zaseban deo budžeta i on uglavnom iznosi jedan do dva procenta lokalnog budžeta.

"Stoga je naša preporuka da lokalne samouprave izdvoje poseban deo budžeta namenjen razvoju inovacija i kreiraju lokalne programe podrške inovatorima. Treba osnažiti kapacitete javne uprave za pružanje podrške inovativnim subjektima, kao i modele saradnje između opština i naučnoistraživačkih organizacija", zaključila je Đorđević Šušić.

U istraživanju „Izazovi i inovativna rešenja pametnih gradova na lokalu“ učestvovalo je 49 lokalnih samouprava.