Bliskoistočne ofanzive 2024: Godina eskalacije i tragedije

JERUSALIM/BEJRUT - Prethodnu godinu obeležile su značajne eskalacije tenzija među ključnim igračima na Bliskom istoku, a godinu dana kontinuiranih vojnih ofanziva rezultiralo je smrću više od 50.000 ljudi u Pojasu Gaze, Libanu i Siriji i humanitarnom krizom bez presedana, uključujući više od 2,3 miliona prinudno raseljenih lica.

Posledice ovih ofanziva osetile su se i izvan regiona, dok optužba protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde za genocid u Pojasu Gaze nije sprečila nastavak izraelskih operacija u enklavi sa palestinskim stanovništvom.

Liban se suočava sa daljom ekonomskom destabilizacijom nakon izraelske ofanzive protiv Hezbolaha, a nova sirijska vlada pokazuje rane znakove međusobne podeljenosti koje se odražavaju u sitnim sukobima među frakcijama, pred očekivani masovni povratak izbeglica u Siriju nakon pada Bašara al Asada.

Istovremeno, sve učestaliji direktni sukobi Irana i Izraela stvorili su zabrinutost među drugim bliskoistočnim državama, uključujući zalivske nacije, da će biti umešane u unakrsnu vatru.

Izrael je prošle godine nastavio ofanzivu protiv Hamasa u Pojasu Gaze, tokom koje je ubijeno više od 45.000 Palestinaca, a Izraelske odbrambene snage su takođe pretrele značajne gubitke.

Pored toga, ističu se dve velike izraelske operacije u enklavi, uključujući oktobarsku, u kojoj je ubijen vođa Hamasa Jahja Sinvar, kao i aktuelnu na severu Pojasa Gaze, tokom koje su uništene skoro sve bolnice, a humanitarnim organizacijama je gotovo u potpunosti onemogućen pristup.

Infrastrukura Gaze je uništena, a broj ubijenih Palestinaca uzrokovao je masovne proteste protiv Izraela i u zapadnim zemljama.

Nakon nekoliko meseci prekogranične razmene vatre sa Hezbolahom, kojeg podržava Iran, Izrael je pokrenuo ofanzivu na južni Liban, a hiljade Izraelaca i Libanca je prisiljno raseljeno iz naselja blizu granice.

Ubistvo Hasana Nasralaha, vođe Hezbolaha, bio je katalizator za ovu invaziju, a izraelska obaveštajna služba okrivila je operativce koje podržava Iran za navodno planiranje daljih napada, što je dovelo do, prema tvrdnjama Tel Aviva, preventivne vojne akcije.

Izrael je imao za cilj da uništi vojnu infrastrukturu Hezbolaha i poremeti linije snabdevanja koje povezuju Liban sa Iranom, a metode su uključivale i podmetanje eksploziva u pejdžere, što je dovelo do ranjavanja više od 3.000, za koje vlasti u Bejrutu tvrde da većinski bili civili.

Zvanični Tel Aviv je proglasio pobedu, a Hezbolah je obećao da će se pregrupisati, dok se libanska vlada, i ranije nestabilna zbog aktuelne ekonomske krize, našla na ivici kolapsa, podložna spoljnom uticaju Irana, Saudijske Arabije i zapadnih sila.

Pored Hezbolaha, Izrael se u toku godine sukobljavao sa Hutima, iranskom proksi grupom u Jemenu, koja je započela udare na izraelske ciljeve kao odgovor na napade na Gazu i Liban.

Vojska Izraela je izvela vazdušne napade na područja pod kontrolom Huta, fokusirajući se na skladišta raketa i komandne centre, ali su, pored ubistava militanata, zabeležene i civilne žrtve u Jemenu, koji se od 2014. suočava sa velikom humanitarnom krizom, izazvanom unutrašnjim sukobima i nestabilnom ekonomijom.

Ovo je označilo prvo direktno učešće Izraela u sukobu u Jemenu, signalizirajući promenu u strateškom pristupu Tel Aviva regionalnoj bezbednosti, dok je Jemen postao svojevrsno zamensko bojno polje, u pokušaju da se izbegne direktna konfrontacija Izraela i Irana.

Ipak, Teheran je u aprilu optužio Izrael za napad na iransku misiju u Damasku, nakon čega je izveo raketni napad na izraelska vojna postrojenja.

Izrael je uzvratio vazdušnim napadima na raketne baze u Iranu, što je bio prvi put da su dve nacije direktno gađale teritorije jedne druge, pojačavši zabrinutost za mogućnost korišćenja nuklearnog oružja na Bliskom istoku.

Obe nacije su prvobitno pokušale da umanje gubitke, a Iran je negirao da su u izraelskom napadu ošetećena nukleana postrojenja.

Direktne konfrontacije označile su opasnu eskalaciju u rivalstvu između Izraela i Irana i izazvale zabrinutost zbog mogućeg širenja sukoba, a izraelski mediji su krajem godine preneli da je direktor Mosada David Barnea predložio izraelskoj vladi da izvede novi direktni napad na Iran.

Posle 13 godina građanskog rata, opozicione grupe u Siriji su se ujedinile sa snagama predvođenim Kurdima u koordinisanim ofanzivama na Damask i Alepo, a smanjenje međunarodne podrške, uključujući ruske, Bašaru al Asadu, u kombinaciji sa unutrašnjim neslaganjem i ekonomskim poteškoćama, pružio je opoziciji stratešku priliku.

Prema procenama međunarodnih organizacija, u toj kampanji je ubijeno preko 30.000 ljudi, uključujući Asadove lojaliste, opozicione borce i civile.

Opozicione frakcije sada kontrolišu značajne delove teritorije, ali im nedostaje jedinstvo, što izaziva zabrinutost od daljih sukoba, uz potencijalno mešanje Turske protiv kurdskih snaga, za koje Ankara tvrdi da su terorističke organizacije.

Humanitarne agencije upozorile su na pogoršanje izbegličke krize i dovode u pitanje spremnost nove vlade u Damasku da se suoči sa očekivanim povratkom miliona Sirijaca u zemlju tokom 2025.

Brojne ofanzive dovele su i do velikih promena regionalnih saveza, posebno uz navodno jačanje veza Saudijske Arabije i Izraela, iako su zvanične linije komunikacije i dalje zatvorene.

Iran suočava sa sve većom međunarodnom izolacijom, posle smrti Nasralaha, Sinvara i drugog vođe Hamasa, Ismaila Hanijea, dok se očekuje da će Turska iskoristiti vakuum uticaja koje je u Siriji ostavio pad al Asada.

Ukupan broj ovih ofanziva raselio je milione ljudi, opteretio susedne zemlje kao što je Jordan, i pogoršao nestašicu hrane i lekova širom regiona.

Stručnjaci upozoravaju da, bez kontinuiranih diplomatskih napora, ovi sukobi mogu da dovedu do daljeg širenja sukoba, a globalne sile, uključujući SAD, EU, Kinu i Rusiju, pozivaju na uzdržanost, ali ostaju podeljene kada je u pitanju pružanje podrške različitim nacijama i frakcijama.

Kraj 2024, uprkos naporima i zabrinutosti međunarodnih organizacija, uključujući UN, nije doneo stabilnost na Bliski istok, a put ka miru se čini jednako udaljen.