Borislav Korkodelović: Svi glavni akteri su izrazili zadovoljstvo povodom mirovnog sporazuma između Hamasa i Izraela

BEOGRAD  - Spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović izjavio je danas da su svi glavni svetski akteri izrazili zadovoljstvo i podršku povodom postignutog mirovnog sporazuma između Hamasa i Izraela.

"Sukob na Bliskom Istoku, za njega nisu samo Arapski svet, Izrael i Sjedinjene Američke Države veoma zainteresovane, već je to fokus pažnje i za Evropu, Evropsku Uniju, Rusiju i Kinu. Sednica Saveta bezbednosti u Ujedinjenim Nacijama jeste mesto gde se uzajamno nadgornjavaju svi ovi, a pre svega velike sile Rusija, Kina, i iznad svih SAD uz pomoć EU. Svi glavni akteri su izrazili zadovoljstvo i podršku ovom mirovnom sporazumu", rekao je Korkodelović za Tanjug.

Ukazao je da desničarski, ekstremistički i ultrareligijski partneri izraelskog premijera Benjamina Netanjahua nisu za ovaj mirovni sporazum zato što nisu ostvareni glavni ciljevi tog rata.

"Ne žele primirje zato što smatraju da nisu ostvareni, i po vojnim analitičarima nisu ostvareni svi glavni ciljevi ovog rata koji je bio u savremenom svetu jedan od nečuvenih s obzirom na razmere razaranja u Gazi, na broj palestinskih žrtava, na odijum koji je Jevrejska država izazvala u međunarodnoj zajednici", rekao je Korkodelović.

Dodao je da uprkos svemu tom, izraelski ministar finansija Bezalel Smotrič i ministar za nacionalnu sigurnost Itamar Ben Gvir smatraju da bi trebalo nastaviti rat.

"Smotrič i Ben Gvir smatraju da je trebalo nastaviti rat, da je trebalo u potpunosti eliminisati Hamas, da je suludo da se oslobađa toliki broj palestinskih zatvorenika koji će sutra već ući u redove Hamasa i osvežiti ga ili dodati mu novu energiju", rekao je Korkodelović.

Prema njegovim rečima, Netanjahu Smotriču i Ben Gviru na zatvorenim sednicama govori da je ovo samo jedna faza primirja i da će bitka biti nastavljena posle toga kako bi ih sprečio da napuste Vladu.

"Ukoliko bi oni napustili vladu, onda bi se verovatno išlo na izbore u Izraelu što bi opet u celoj ovoj situaciji primirja dovelo do novih komplikacija i novih opasnosti da to primirje bude održivo", rekao je Korkodelović.

Dodao je da Smotrič i Ben Gvir imaju značajnu podršku u javnosti, jer veliki broj Jevreja u Izraelu smatra da je trebalo ići do kraja u ovom ratu sa Hamasom.

Podsetio je da sporazum o primirju u Gazi podrazumeva tri faze, a tokom prve dve faze tog sporazuma trebalo bi da bude izvršena razmena Izraelskih talaca za Palestinske zatvorenike.

"Već u prvoj fazi bi trebalo, od sutra, da se krene u oslobađanje Palestinskih talaca, odnosno talaca koje drži Palestina, a za uzvrat da negde oko 250 palestinskih zatvorenika bude oslobođeni", rekao je Korkodelović.

Dodao je da mirovni sporazum o primirju u Gazi nije konačno rešenje.

"Moramo da vidimo da li će to sve da zaživi sutra, kada počinje primirje. Nastavljaju se i dalje povremeni okršaji i bombardovanja Izraelska i nastavljaju se unutrašnje političke bitke u Izraelu oko toga šta znači i da li je uopšte moralo da bude sklopljeno ovo primirje", istakao je Korkodelović.

Podsetio je da je na samom početku rata u Gazi postojalo jedno primirje, ali je ono kratko trajalo i onda u punoj meri se rasplamsala bitka.

"Sam Netanjahu ne krije da je on na neki način bio primoran da prihvati ovo primirje i da ono neće biti trajno i da će Izrael ponovo krenuti u oružana dejstva, jer se u Izraelu smatra u velikom delu javnosti da ciljevi rata nisu ispunjeni", rekao je Korkodelović.

Dodao je da smatra da je ovo primirje diktirano potrebama Amerike.

"Primirje je u velikoj meri diktirano potrebama američke domaće politike da odlazeća administracija predsednika Bajdena na neki način zabeleži jedan međunarodni poen", rekao je Korkodelović.

Naglasio je da će to u Američkoj štampi biti predstavljeno kao značajan diplomatski uspeh Bajdenove administracije.

"Međutim, meni se čini da je u stvari više tome doprineo značajan pritisak koji je dolazeća administracija predsednika Donalda Trampa izvršila na Netanjahua, tako da sad ostavljamo to političarima u Vašingtonu da vide ko je u stvari zaslužan za postizanje primirja", rekao je Korkodelović.

Dodao je da ukoliko je stvarno Tramp imao odlučujuću ulogu u postizanju ovog sporazuma onda to može da znači i da on ima i jedan dugoročni plan koji možda može da dovede do nekog trajnijeg mira.

"Definitivno na Bliskom Istoku ne možemo da govorimo o nekom dugom miru, jer su sukobi sigurno stogodišnji. Međutim, Tramp će sigurno nastojati da ostvari jedan period mirnog života na Bliskom Istoku. Da li će on u tome uspeti, to ćemo videti", rekao je Korkodelović.