Priboj: Na tone otpada pluta Potpećkim jezerom

PRIBOJ - Ovih dana na reci Lim i Potpećkom jezeru, nakon jačih padavina, ponovo se pojavila nova količina plutajućeg otpada.

Na rečnoj pregradi, koja se proteže preko ovog jezera, oko tri kilometra uzvodno od hidroelektrane „Potpeć”, a koju je postavilo Ministarstvo zaštite životne sredine, samo dva meseca nakon završetka prethodnog čišćenja, ponovo pluta na tone otpada.

 

Kao i tada, i ovoga puta jezero čiste „Elektroprivreda Srbije”, „Srbijavode” i opština Priboj.

„Trenutno imamo angažovane velike kade koje trasportuju smeće sa privremene deponije do Užica. Sutra nam stiže dodatna mehanizacija i mislim da ćemo u narednih 15 do 20 dana u zavisnosti od vremenskih uslova očistiti Potpećko jezero”, rekao je Predrag Šaponjić, direktor „Limske” hidroelektrane.

Izvorište reke Lim je Plavsko jezero u Crnoj Gori, pa je problem nakupljanja otpada na Potpećkom jezeru medjunarodnog karaktera.

„Smatramo da najveći deo smeća dolazi iz Crne Gore. Uradili smo 2015. godine studiju o plutajućem otpadu i ustanovili da Lim protiče kroz pet opština u Crnoj Gori i tri opštine u Srbiji. Na obalama Lima živi oko 180.000 stanovnika. Te opštine na godišnjem nivou prikupe oko 45.000 tona otpada i ako samo mali deo tog otpada završi u Limu imamo ekološku katastrofu”, kazao je Šaponjić.

 

Postavljenjem rečne pregrade sprečen je prodor smeća do hidroelektrane „Potpeć”, što bi moglo izazvati i havarije na sistemu za proizvodnju struje.

Deo otpada završi na dnu jezera, dok na samoj površini, kako kažu oni koji učestvuju u njegovom uklanjanju, „nema čega nema”.

„Čini mi se da je lakše nabrojati čega nema. Od kućnih aparata, frižidera, zamrzivača, šporeta, preko uginulih životinja, što domaćih, što divljih, raznih metala, drvne mase i ponajviše pet ambalaže, prosto svih vrsta ambalažnog otpada”, rekao je Siniša Laković iz pribojske ekološke organiozacije „Jastreb”.

 

Za rešavanje problema problema nakupljanja otpada na Potepećkom jezeru ali i na samoj reci Lim, neminovno je potrebna saradnja ne samo javnih ustanova, ekoloških udruženja i pojedinaca voljnih da uklanjaju tudju sramotu, već dveju država, Srbije i Crne Gore, kažu nadležni.