Vesić: Projekat Čista Srbija vredan 3,5 milijardi evra, završeno 70 odsto prve faze

BEOGRAD -  Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je danas da se u Srbiji nikada više kilometara kanalizacije i postrojenja za preradu otpadnih voda nije gradilo i istakao da će kroz projekat "Čista Srbija", čija je vrednost 3,5 milijardi evra, priključak na kanalizaciju ukupno dobiti oko 2.200.000 ljudi.

Vesić, je to izjavio u Skupštini Srbije odgovarajući na primedbe opozicije u vezi sa projektom "Čista Srbija" i dodao je da taj projekat treba da pokrije 73 jedinice lokalne samouprave na 93 lokacije sa 159 postrojenja za preradu otpadnih voda ukupnog kapaciteta od 2.291.300 ekvivalentnih stanovnika i 5.228.469,06 metara kanalizacione mreže.

On je objasnio da je većinom reč o malim postrojenjima za preradu otpadnih voda, ali da ima i velikih, kao postrojenje u Novom Sadu, koje je ekvivalent za 300.000 stanovnika.

"U prvoj fazi projekta, a ona je završena preko 70 odsto, rađene su kanalizacije na 16 lokacija, ukupna vrednost prve faze je 336,6 miliona evra, gradi se 680,3 kilometara kanalizacije i gradi se 25 postrojenja za preradu otpadnih voda, uglavnom manjih postrojenja, ukupnog kapaciteta 195.100 ekvivalentnih stanovnika", rekao je Vesić.

Istakao je da se pred poslanicima nalazi zaduženje za drugu fazu, čija je vrednost 216 miliona evra i dodao da se nada da će oni to odobriti.

Naveo je da je u drugoj fazi predloženo da se gradi kanalizacija i postrojenje na devet lokacija i da se njome pokriva 50.000 stanovnika.

Vesić je naveo da je u drugoj fazi, čija je vrednost 216,40 miliona evra i naveo da je u toj fazi predviđeno izvođenje radova na devet lokacija.

"Drugom fazom pokrivamo ukupno 50.000 stanovnika", rekao je Vesić.

Kada je reč o tehnologiji, podsetio je da je prošle godine promenjena uredba Vlade koja je usklađena sa svim evropskim direktivama i uvedena je obaveza da se kod svih postrojenja koja se grade za preradu otpadnih voda, izuzev onih malih jer kod njih za tim nema potrebe, uvede i tercijalna prerada što je u skladu sa direktivom EU.

Dodao je da se sa izvođačem, koji je iz Kine, rade aneksi u okviru kojih imaju obavezu da prihvate tehnologiju i preradu u skladu sa direktivama EU.

"Tako se rade postrojenja i tako će se raditi sva druga postrojenja tako da bih voleo, istine radi, ako već govorimo o tome, a vidim da su pojedinima puna usta toga da kanalziacije nema, da onda makar kada se gradi kanalizacija, to priznamo. Ali očigledno ovde imamo ljude koji ništa ne razumeju jer misle da je sve politika i da ne postoje stvari koje se rade i koje su važne za svaku građanku i građanina", rekao je Vesić.

Naveo je da “Čista Srbija” nije jedini projekat u okviru kojeg se radi kanalizacija i zahvalio Nemačkoj razvojnoj banci KfV koja ima nekoliko veoma dobrih projekata, Banci Saveta Evrope, ali I gradovima I opštinama jer i sami ulažu kada je u pitanju kanalizacija.

"Na taj način ćemo konačno rešiti problem kanalizacije. Nije kanalizacija postojala u Srbiji, pa je neko ukinuo, pa je sada nema nego je nikad nije bilo i nikada se više kilometara kanalizacije i postrojenja za preradu otpadnih voda nije gradilo. Da li je dovoljno brzo? Sigurno nije jer je potrebno da svaka kuća u Srbiji ima priključak na kanalizaciju, ali da li je više nego što se ikada gradilo? Jeste", konstatovao je Vesić i dodao da bi bilo lepo da se makar priznaju te činjenice.

Opozicionim poslanicima je poručio, da ako već kritikuju, barem ne iznose neistinu kako se kanalizacija u našoj zemlji ne gradi.

"Slušamo već nekoliko sati kako u Srbiji nema kanalizacije i da ju je neophodno graditi”, rekao je Vesić i dodao da je prva faza projekta “Čista Srbija” sukcesivno počela da se izvodi 2021. godine, a da se za drugu fazu čeka pribavljanje kreditnih sredstava.

Vesić je naveo da je kao neko u čijem se ministarstvu nalazi projekat "Čista Srbija" spreman da čuje svaki predlog kako taj proces može da se ubrza.

"Spreman sam da čujem neki predlog ako neko zaista misli da direktive EU koje smo usvojili uredbom nisu dovoljne i da možda postoji još nešto što možemo da uradimo, ali da izmišljamo da projekat ne postoji je nešto što je zaista neprimereno… Imamo problem sa ljudima koji imaju problem sa realnošću, koji ne mogu da prihavte da se nešto radi. Slažem se sa time da možemo da pričamo o tome da li nešto može brže i bolje da se radi i ovo jeste mesto da se o tome priča, ali nemojte da izmišljate da se nešto ne radi", zaključio je Vesić.