Mali: Prosečna plata u maju premašila 100.000 dinara, do kraja godine do 930 evra

BEOGRAD - Ministar finansija Siniša Mali rekao je danas da je veoma važna vest to što je prosečna neto zarada u maju ove godine prvi put premašila 100.000 dinara i najavio da se do kraja godine očekuje da ona bude između 920 i 930 evra, kao i da je danas stopa nezaposlenosti rekordno niska i iznosi 9,4 odsto.

Mali je za TV Pink rekao da je stopa nezaposlenosti 2012. godine bila 25,9 odsto, kada je svako četvrto radno sposobno lice bilo nezaposleno.

"Svako obećanje do sada smo ispunili, iako su nam se smejali kada smo prvi put najavili da će prosečne plate biti veće od 500 evra", rekao je Mali, ističući da je u poslednjih 12 godina otvoreno novih 500.000 radnih mesta.

Istakao je da je stopa rasta u prvom kvartalu ove godine bila 4,7 odsto, što Srbiju svrstava među dve-tri najbrže rastuće ekonomije u Evropi, kao i da je udeo javnog duga u BDP ispod 50 odsto što su, kako je rekao, indikatori razvoja zemlje.

Mali je naveo da se Srbija, od izbijanja korona virusa i energetske krize, mnogo bolje izborila sa svim izazovima od velikog broja većih i razvijenih evropskih zemalja.

Istakao je da je, za razliku od perioda pre 2012. godine, kurs evra stabilan i da danas građani ne moraju da menjaju dinare u evre kao što su to radili pre 13-14 godina i da je sve to rezultat pažljivog vođenja ekonomske politike.

Naveo je da su u protekle dve godine penzije povećane za 56 odsto, kao i da su one 2012. godine u proseku bile 202 evra, dok su danas 390 evra, ali i da će se u avgustu i septembru videti ekonomski pokazatelji i to da li ima prostora za njihov dodatni rast.

"Ne igramo se sa našom makroekonomskom stabilnošću. Ne igramo se sa projektima koji nemaju smisla. Jasno definišemo prioritete. Jasno rastemo. Činimo to da je Srbija konkurentnija, atraktivnija, da nam se otvaraju fabrike i nova radna mesta.

Apsolutni smo rekorderi u stranim direktnim investicijama u regionu", naglasio je Mali.

On je istakao podatak da preko 60 odsto svih investicija u regionu Zapadnog Balkana dolaze u Srbiju i da na računu trenutno imamo između 6,5 i sedam milijardi evra, te da nikada nismo imali više novca.

Naveo je da svi ekonomski pokazatelji, između ostalog i Međunarodni monetarni fond (MMF) kažu da Srbija vodi odgovornu ekonomsku politiku, kao i da se očekuje da Srbija u najkraćem roku dobije investicioni rejting.

Dodao je da vlast želi da građani Srbije budu bezbedni i u slučaju neke nove krize, poput korona virusa kada je država nabavljala respiratore, lekove, pomagala privredi i građanima, gradeći nove covid bolnice za šest meseci.

Podsetio je i da je država tokom energetske krize obezbedila dovoljno gasa i struje.

"Važno je da građani Srbije znaju da država na čelu sa predsednikom radi sve što treba da bi postala ekonomski stabilna, bezbedna i aktraktivna za investicije. To znači nova ulaganja i nova radna mesta", naglasio je Mali.

Dodao je da tome u prilog govori i početak proizvodnje električnog automobila u kragujevačkom Stelantisu.

Govoreći o specijalizovanoj izložbi EXPO 2027, istakao je da će ona dovesti svet u Srbiju i da izgradnja nacionalnog stadiona i saobraćajnica znači bolji standard za građane Srbije.

Kada je reč o litijumu, Mali je rekao da je to ogromna razvojna šansa za zemlju i rekao da se to ne odnosi samo na iskopavanje litijuma, već na ceo lanac vrednosti koji uključuje otvaranje fabrika baterija i električnih automobila.

"To znači da je Srbija korak ispred svih u jednom elementu koji predstavlja 'naftu budućnosti' i da vidimo da li možemo da iskoristimo tu konkurentsku prednost", rekao je Mali.

Dodao je da se naredne četiri godine ništa konkretno neće desiti, već da se želi otvorena diskusija o ekološkim standardima i spremnosti građana, kao i da će se tek posle svega toga doneti konačna odluka.

"Da vidimo da li možemo da iskoristimo bogatstvo koje nam leži ispod zemlje, uz poštovanje svih ekoloških standarda. Da vidimo da li to može dodatno da podrži i pojača rast naše ekonomije, kako bismo imali više radnih mesta, bolje škole, bolnice, auto-puteve, da bi nam rastao životni standard. To je pitanje za sve građane. I još jedanput, ne tajimo ništa. Ništa se ne dešava.

Dakle, hajmo da razgovaramo, hajmo da vidimo sve što vidimo mi pa ćemo zajedno doneti odluku", rekao je Mali.

Dodao je da se pre 2028. godine ništa po pitanju litijuma neće raditi, što je rekao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Naveo je da "opozicija vodi opštu hajku protiv litijuma" pošto nema drugu temu, kao i da ćemo do te 2028. godine imati parlamentarne, predsedničke i lokalne izbore kada će njeno viđenje građani oceniti na demokratskim i otovorenim izborima.

"Imaćete priliku da pokažete i dokažete da li građani podržavaju vašu politiku, a mi ćemo u međuvremenu razgovarati sa svima da vidimo da li tako nešto ima smisla", poručio je Mali opoziciji.

Istakao je da će se u narednom periodu pred poslanicima Narodne skupštine naći i izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, te da će se za rođenje prvog deteta izdvajati 500.000 dinara jednokratne pomoći, a za drugo 600.000 dinara.

"Taj zakon je u interesu svih građana i svih porodica", naglasio je Mali.

Dodao je da je u planu i povećanje roditeljskog dodatka za treće i četvrto dete, te da je planirano da on za treće dete bude 2.280.000 dinara, a za četvrto 3.180.000 dinara, kao i da roditelji po rođenju drugog i trećeg deteta ostvaruju pravo na jendokratnu novčanu pomoć u iznosu od 135.000 dinara, ali i da svi roditelji imaju pravo i na paušal za nabavku bebi opreme u iznosu od 7.500 dinara.

"Ova povećanja su veoma značajna i veoma velika. Navešću samo primer da roditeljski dodatak za drugo dete iznosi 3,5 prosečne neto zarade u Srbiji, a izmenama zakona taj iznos će se podići na šest prosečnih neto zarada prema podacima Zavoda za statistiku. Uporednom analizom možemo da zaključimo da država Srbija ima daleko veći roditeljski dodatak nego susedna Hrvatska koja je članica EU i koja za svako novorođeno dete daje svega 309,8 evra, dok je naknada u Crnoj Gori tri puta manja u odnosu na Hrvatsku", istakao je Mali.

On je dodao da je Vlada Srbije, kako je navedeno i u samom ekspozeu premijera, prepoznala izazov bele kuge kao problem sa kojim treba strateški i sistemski da se bori i da je njen zadatak da, saradnjom svih resora, stvorimo ambijent za sigurnost i bolji status svih porodica.

Dodao je i da je Ministarstvo za brigu o porodici u saradnji sa Ministarstvom privrede pokrenulo značajne aktivnosti u cilju pružanja podrške našim ženama na selu.

"Naše žene na selu su čuvari i porodice i porodičnih vrednosti, čuvari tradicije, čuvari države. One su ekonomski pokretači značajnih procesa u našoj zemlji i zato nam je cilj da ih ekonomski osnažimo i podržimo", naglasio je Mali.

Dodao je i da će Ministarstvo finansija krenuti u osnivanje kancelarija za porodice u lokalnim samoupravama jer je cilj da se približi građanima, da građani mogu da ih kontaktiraju, ulože primedbe postave pitanja i da im se pomogne da ostvare svoja prava koje su predviđena različitim projektima i programima.

"Da privredu vratimo porodici i da porodicu vratimo privredi. Da porodicu ekonomski osnažimo i da je prepoznamo kao nacionalni interes", rekao je Mali.