Tabaković: Srbija ima rekordnih 27 milijardi evra deviznih rezervi i 46,5 tona zlata

BEOGRAD - Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da Srbija danas ima rekordnih 27 milijardi evra bruto deviznih rezervi i 46,5 tona zlata te da je samo na pet tona koje je kupila u julu zaradila 20 miliona dolara.

Ona je tokom skupštinske rasprave o amandmanima na izmene i dopune Zakona o platnim uslugama navela i činjenicu da je od avgusta 2012. godine, zaključno sa današnjim danom NBS kupila 10 milijardi evra, a da je dinar ojačao 1,3 odsto i naglasila da ne može da veruje da se neki poslanici smeju onome što je ugled zemlje čiji su državljani.

Tabaković je ukazala na milijarde koje su guverneri od 2001. godine ulagali u stabilnost dinara koji je i pored toga gubio vrednost.

"Od januara 2001. godine, to je ta prekretnica o kojoj je govorila i jedna od poslanica, do jula 2003. godine imali ste za guvernera Mlađana Dinkića. Promena vrednosti dinara je bila 9,5 odsto izgubljene vrednost i potrošeno 3,9 milijardi da bi dinar oslabio 9,5%. Od jula 2003. do februara 2004. sedam meseci, Kori Udovički bila guverner, potrošeno je 1,1 milijardi evra i dinar je oslabio 7 odsto. U vreme Radovana Jelačića od februara 2004. do jula 2010. dinar je oslabio 34,4 odsto, a potrošeno je 7,4 milijardi evra na njegovu odbranu", rekla je Tabaković.

Ona je navela i da je u vreme Dejana Šoškića, koji je bio guverner od jula 2010. do avgusta 2012. potrošeno 2,1 milijardu na odbranu dinara, koji je oslabio 10,5 odsto.

"Od avgusta 2012. godine, zaključno sa današnjim danom, ja kao izbor Aleksandra Vučića, čak i kad mi je predlog potpisao Tomislav Nikolić, kupila sam za državu Srbiju 10 milijardi evra i to su devizne rezerve koje se pominju, a dinar je ojačao 1,3 odsto", naglasila je ona.

Upitala je i da li je to opoziciji činjenica koja je metafizička, neshvatljiva ili je reč o tome da danas svi mogu da planiraju svoju budućnost, svoj posao i da imaju državu na koju su ponosni, koja danas ima rekordnih 27 milijardi evra bruto deviznih rezervi.

Danas imamo, kako je precizirala, državu koja ima 46,5 tona zlata, od kojih je prvi put u istoriji kupljeno 17 tona u inostranstramstvu, 2019. i 2020. godine u doba korona krize i 5. jula pet tona zlata novih.

"I samo za dve nedelje smo zaradili na razlici, rastu cene zlata 20 miliona dolara. Zaradili, kažem, uvećali zato što se ta vrednost tako iskazuje, ali nemamo nameru da to prodajemo nego da imamo sigurnost u vreme nikad većih i nikad neočekivanijih kriza'', dodala je.

Ona je rekla i da su izmene i dopune Zakona o platnim uslugama, koje su na dnevnom redu skupštinskog zasedanja, uslov za pristupanje projektu SEPA, takozvanom regionalnom plaćanju, koje treba da prevaziđe i neke postojeće probleme i ubrza saradnju unutar regiona, a da nas niko ne učini pasivnim i ne zarobi čekanjem na putu ka EU.

Tabaković je rekla da je NBS blagovremeno podnela zakon i najkarćem roku odgovorila na amandmane. Naglasila je da je reč o usklađivanju sa evropskom direktivom PSD2 i da su zato potrebne samo dopune i izmene.

"Radimo nešto što doprinosi razvoju regiona ne čekajući da plaćanja budu isključivo kad uđemo u Evropsku uniju pa u evrima", navela je ona i naglasila da želi da razjasni jednu dilemu koja može da se čuje u parlamentu za šta kaže nije potrebno ni znanje iz ekonomije već elementarna logika.

"Za plaćanje unutar regiona ne plaćamo dinarima. Zato se ovde pominju evri za regionalna plaćanja i zato se uvode i novi posrednici, ali i postojeće platne institucije i finansijske institucije od banaka, poštanskog operatora, telekomunikacionih kompanija, svi mogu da se uključe u pruženje te nove usluge", rekla je ona.

Ona je navela da je uslov koji postavlja Evropski platni savet da usvojimo zakon u parlamentu.

"A ne da idemo sa nacrtom da bi što pre kao i zemlje u regionu, svi zajedno mogli da pristupimo regionalnom plaćanju koje će biti brže, jeftinije za korisnike", rekla je ona i naglasila da je to razlog zašto je NBS izašla sa ovim izmenama i dopunama zakona.

Ona je navela i da tu nema ništa sporno osim to što se od pojedinaca može čuti namerno ili iz neznanja da je reč o zaduživanju i da zadužujemo buduće generacije i napomenula da nije isto za šta se uzima kredit.

"Kad uzimate kredit kao fizičko lice, kao roditelj, kad uzimate kredit kao država, pa nije svejedno da li ga uzimate za letovanje, da se negde provedete i potrošite novac koji ništa neće donositi, ili investirate u budućnost svoje privrede, svoje dece, svojih građana time što ulažete u neke infrastrukturne projekte", rekla je Tabaković i pitala da li ima neko ko može na to da stavi primedbu, da ono što se zove ulaganje u budućnost, naziva trošenjem budućnosti.

Na primedbe poslanika opozicije pitala je da li je moguće da postoji neko u Srbiji ko ne zna da smo jedna od 11 zemalja na svetu koja je ispunila svih 40 uslova FATF-a o sprečavanju pranja novca.

"Izveštaj Međunarodne organizacije koja se bavi sprečavanjem pranja novca ima formalni izveštaj u kojem je Srbija jedna od 11 jurisdikcija koja ima sve uslove zadovoljene zbog čega i imamo 4,5 milijardi stranih direktnih investicija”, kazala je Tabaković.

Na komentare da je guverner za čijeg mandata dinar nije više platno sredstvo na KiM Tabaković je rekla da se Srbija bori da ga sačuva.

"Borimo se da sačuvamo dinar na delu teritorije, onako kako i u Ustavu piše, da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije", rekla je ona na kraju današnjeg rada parlamenta.

Prethodno su poslanici završili raspravu u pojedinostima na zakonski predlog koji se tiče povećanja pretplate za javni servis sa 299 na 349 dinara, kao i na izmene zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.