Elena Klarići: Srbija ima mogućnost da postane bitan snabdevač bakrom, zlatom, litijumom

BEOGRAD - Doktor rudarstva i zaštite životne sredine Elena Klarići izjavila je rudarska industrija ima vitalnu ulogu u životu i doprinosu jedne države i da Srbija ima jako veliki rudarski potencijal.

Klarići je u razgovoru za današnju Politiku rekla da se u modernoj svetskoj rudarskoj industriji procenjuje da svako direktno rudarsko mesto otvara 2,8 dodatnih radnih mesta, dok svako nedirektno rudarsko radno mesto omogućava zaposlenje dodatnih 2,5 radnika.

Ona je navela da su Australija i Kanada primeri pozitivnog uticaja rudarstva na razvoj zemlje i ekonomije i da obe zemlje imaju velike i bogate rudne rezerve koje su omogućile razvoj i visok životni standard.

Klarići je navela da Srbija ima jako veliki rudarski potencijal.

"Rudarska industrija već znatno doprinosi rastu BDP-a i ima prostora za dalje povećanje... Postojeća rudarska infrastruktura je u dobrom stanju, a poznati smo kao obrazovan i sposoban narod. Sve to, zajedno s rudnim blagom, postavlja Srbiju kao jednu od boljih rudarskih jurisdikcija u Evropi i svetu", rekla je Klarići.

Kako navodi, moderna tehnologija i robotika značajno su smanjile opasnost na radnom mestu rudara.

"Internacionalne norme i propisi su jako striktni i rudarske kompanije ne mogu opstati ako ne poštuju sve mere i zakone o sigurnosti i zaštiti, što čovekove, što životne sredine", istakla je Klarići.

Naglašavajući da rudarstvo, u okviru energetske tranzicije i dekarbonizacije, postaje predmet jako bitnog dijaloga u svetu, Klarići kaže da kritične mineralne sirovine u tome igraju ključnu ulogu.

"Devet ključnih minerala i metala koji su neophodni za energetsku tranziciju i elektrifikaciju su bakar, srebro, nikl, mangan i elementi 'retke zemlje' (za izradu solarnih panela i vetrovnih parkova), električni automobili i skladištenja električne energije dodatno zahtevaju litijum, grafit i kobalt, dok će nam za nuklearne elektrane biti potrebni uranijum i nikl", rekla je ona.

Dodaje da će energetska tranzicija dovesti do rasta tražnje za električnom energijom na 86 odsto do 2050. godine.

"Srbija je poznata po svom rudnom bogatstvu. Tardicionalno bakar, zlato i srebro, kao i olovo i cink, i odnedavno litijum. Srbija ima mogućnost da postane jako bitan snabdevač ovim sirovinama i da poveća svoju geopolitičku važnost, kao i da ostvari ekonomsku dobit", istakla je Klarići.

Ukazala je da je svakako bezbedno i održivo vađenje kritičnih minerala ključno za razvoj tehnologija čiste energije i od strateškog ekonomskog značaja.

Klarići podseća da je širom sveta ustanovljeno novo zakonodavstvo za iskopavanje ovih materijala i da je takav i zakon EU koji je usvojen u martu ove godine.

"Ovaj zakon je prvi korak ka uspostavljanju zakonodavnog okvira koji će obezbediti odgovorno snabdevanje kritičnim sirovinama u samoj Evropi i smanjiti zavisnost od zemalja van Evrope", rekla je Klarići.