Bojan Stanić: Poseta Makrona značajna iz političkih i ekonomskih razloga, Francuska je značajno tržište

BEOGRAD - Poseta predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji značajna je iz političkih, ali i ekonomskih razloga i potvrda je dobrih odnosa dve zemlje, izjavio je danas pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić .

On je gostujući u Tanjugovoj specijalnoj emisiji rekao da je Francuska jedno od najznačajnijih tržišta za proizvode, ali i usluge iz Srbije.

Stanić je naveo podatak da je 2023. robna razmena Francuske i Srbije bila oko 1,8 milijardi evra i da je ostvarem deficit u razmeni, jer je iz naše zemlje na francusko tržište izvezeno robe u vrednosto od oko 800 miliona evra.

"Ove godine smo za sedam meseci dostigli gotovo milijardu evra razmene i nekih oko 400 do 450 miliona evra izvoza, dok sa druge strane imamo oko 500 miliona evra u razmeni uslugama između dve zemlje i tu je negde izbalansirana ta razmena. Otprilike, neki deficit je opet na strani Srbije od 25 miliona evra", kazao je on.

Prema Stanićevim rečima, Srbija iz Francuske najviše uvozi lekove, automobile, kao i robu koja se kategoriše kao roba za namensku industriju odnosno oprema za vojsku i tako dalje.

"Sa druge strane, mi u Francusku značajno izvozimo autodelove, automobilske gume, a jedan od značajnijih poljoprivrednih proizvoda koji tamo plasiramo je malina i to smrznuta", rekao je on.

Kako je rekao, značajan je i izvoz IT usluga u Francusku i zahvaljujući tome, mi sada imamo jednu povoljniju strukturu izvoza koja je više dodate vrednosti.

Stanić je naglasio da je ideja da se nastavi dolazak francuskih investicija u Srbiju, podsetivši da su one u poslednjih 14 godina dostigle 1,2 milijardie evra.

"To jeste značajan iznos, ali nije, da kažemo, toliko da možemo biti prezadovoljni. U Srbiji posluje sa većinskim francuskim kapitalom, i oko 300 kompanija koje zapošljavaju oko 14.000 ljudi i to je opet značajan broj, ali manji u poređenju, na primer sa firmama koje imaju većinski kapital iz Nemačke i koje zapošljavaju ovde u Srbiji oko 70.000 ljudi", rekao je Stanić.

On je naglasio i da je dosta tema za razgovore sa Makronom otvoreno i prilikom poslovnog foruma koji je bio u Parizu i predstavljanja Srbije u okviru projekta Srpska kuća za vreme trajanja Olimpijskih igara.

"Svakako je bilo i nekoliko kontakata u poslednjih par godina između najviših zvaničnika Srbije i Francuske", dodao je Stanić.

On je istakao i da je poseta francuskog predsednika Srbiji prilika da se na strateški način dotaknu teme koje su od vrlo velikog značaja za našu zemlju, a to su pre svega energetika, dok kada se govori o visokoj tehnologiji, veštačka inteligencija, kao i saradnja između naučnih obrazovnih instituta i istraživačkih naučnih centara, a tu je i pitanje ekologije koje ne možemo više odvajati od energetike.

"Naravno, ima tu i saradnje u oblastii namenske industrije, odnosno vojne opreme, ali ono što je posebno bitno je jedan dodatni podstrek, dodatni način da se prezentuje ono što je Srbiji sada potrebno, a to je nastavak pre svega evrointegracija imajući u vidu već relativno povoljnu ekonomsku situaciju zemlje kada se pogleda makroekonomski okvir i ocene kreditnih agencija i međunarodnih finanskih institucija", rekao je sagovornik Tanjuga.

Prema njegovim rečima, nastavak evrointegracije, bez obzira što je politička tema, ključan je za unapređenje dugoročnog kreditnog rejtinga Srbije i značiće za dugoročne investicije koje su više dodate vrednosti.

Stanić je kazao i da EU ima plan da do 2045. uspostavi takozvanu karbonsku neutralnost svoje privrede, dakle, da ne dođe do daljeg zagađivanja životne sredine i efekta takozvane staklene bašte i tako dalje.

"U tom smislu Srbija, koja pretenduje da bude jednog dana deo tog jedinstvenog tržišta i formalno, u vidu članstva u EU, jednostavno mora da bude usaglašena i harmonizuje svoje energetske strategije sa tim odredbama koje su donete u Briselu, a da bi se to desilo, mora se smanjiti električna energija koja se dobija iz fosilnih goriva, dakle, ugalj, kao i prirodni gas i drugo", rakao je on.

Kada se govori o nuklearnoj energiji, kaže da je to jako osetljiva tema, pre svega u socijalnom smislu, imajući u vidu šta se sada dešava i kolika postoje nerazumevanja kada je u pitanju projekat eksploatacije rudnog bogatstva Zapadne Srbije.

"Opet, sa druge strane, vi imate i neka formalna ograničenja, koja su ranije bila na snazi kada je u pitanju električna, nuklearna energija. Koliko sam razumeo, to su sada popuštena ograničenja, ali opet postoji jednostavno jedan veliki socijalni, da kažemo, problem, jednostavno jedna socijalna sukobljenost između onih koji su za to i onih koji tu nisu", kazao je Stanić.

Zato, kako je naglasio pre nego što se krene u realizaciju takvih projekata, treba da postoji ozbiljan, stručan, javni dijalog kako bi se sagledale potrebe i mogućnosti Srbije, ali i koji su rizici i na koji način doći do optimalnog rešenja koje bi bilo na zadovoljstvo i privrede i stanovništva.