Spoljnotrgovinska razmena u julu iznosila oko 39,42 milijardi evra

BEOGRAD - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar - jul 2024. bila je oko 39,42 milijardi evra, što je za 2,8 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Prema podacima RZS, trgovinska razmena u dolarima u tom periodu povećana je za 2,6 odsto i iznosi oko 42,64 milijardi.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od oko 17,1 milijardi evra, što čini rast od 1,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je uvoz robe imao vrednost od oko 22,32 milijarde evra, što predstavlja povećanje od četiri procenata u odnosu na isti period prošle godine.

Izvoz robe, izražen u dolarima, vredeo je blizu 18,5 milijardi, što čini rast od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvezeno robe u vrednosti od oko 24,15 milijardi dolara, što je za 3,8 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Deficit Srbije izražen u dolarima iznosi 5,652 milijardi, što je povećanje od 13,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok izražen u evrima deficit iznosi oko 5, 225 milijardi, što je povećanje od 14,2 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 76,6 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,6 procenata.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije po pitanju izvoza bili su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Kina i Mađarska, dok su glavni partneri kada je reč o uvozu Nemačka, Kina, Italija, Turska i Mađarska.

Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,816 milijardi dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza žitarica i proizvoda od njih, pića, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata i električne energije.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja i to Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), BiH (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i lignit), kao i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).

Suficit je zabeležen i sa Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Češkom, Hrvatskom, Švedskom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova), potom sledi deficit sa Turskom, Italijom, Nemačkom, Ruskom Federacijom, Poljskom, Kazahstanom, Holandijom, Belgijom, Azerbejdžanom, Španijom, Mađarskom, Slovenijom, Francuskom, Švajcarskom, Austrijom, Korejom, Grčkom, Danskom i SAD.

U julu 2024. godine izvezeno je robe u vrednosti od 2,667 milijardi dolara, što čini povećanje od 5,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je uvoz iznosio 3,737 milijardi dolara, što je povećanje od 20,3 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima, izvezeno je robe u vrednosti od 2,465 milijardi, što čini povećanje od 7,5 procenata u odnosu na isti mesec prethodne godine, a uvoz je iznosio 3,453 milijarde evra, što je povećanje od 22,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks jul 2024/jun 2024 pokazuje pad izvoza za 0,8 odsto i pad uvoza za 3,2 procenata.

Računato u evrima, desezonirani indeks u periodu jul 2024/jun 2024 pokazuje pad izvoza za 0,7 odsto i rast uvoza za 1,4 procenta.

Podaci RZS pokazuju i da na listi prvih pet proizvoda u izvozu prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (130 miliona dolara), drugo mesto pripada izvozu rafinisanog bakra (112 mil. dolara), na trećem mestu je izvoz rude bakra i koncentrata sa 85 mil. dolara, a sledi izvoz električne energije sa 49 mil. dolara, dok poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile sa 48 mil. dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (221 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (98 mil. dolara), na trećem mestu liste je uvoz rude bakra i koncentrata (61 mil. dolara), zatim uvoz električne energije (57 mil. dolara),a poslednje mesto zauzima uvoz generatorskih agregata sa 51 mil. dolara.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).