Siniša Mitrović: Čitav proces upravljanja otpadom treba gledati kroz prizmu zdravlja

BEOGRAD  - Rukovodilac centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović ocenio je večeras da čitav proces upravljanja otpadom treba gledati kroz prizmu zdravlja i da su zato važni projekti spalionica otpada, poput onog u Vinči, kao i da je važno recikliranje i iskorišćavanje otpada, za koji kaže da je postao i ekonomski resurs.

"Upravljanje otpadom treba gledati kroz prizmu zdravlja, kroz prizmu onoga što jeste kvalitet života. Ako mi trošimo 10 odsto budžeta na prevenciju, na zdravlje i na lečenje stanovništva, onda moramo više da ulažemo investicija u životnu sredinu, jer je danas najveći kapital jedne države, kada imate zdrav narod, zadovoljne građane", rekao je Mitrović za Tanjug.

On je naveo da u Srbiji ima preko 3.500 divljih smetlišta, preko 130 velikih deponija u urbanim sredinama i da postoji rizik paljenja deponija, dodavši da je 2022. i 2023. godine zabeleženo preko 1300 požara na smetlištima.

Kada je reč o projektu spalionice u Vinči, Mitrović je istakao da je to najveći projekat javno-privatnog partnerstva na Balkanu, kao i da je to prvi projekat inceneracije (spaljivanja) otpada u ovom delu Evrope, poslednja reč tehnologije, koji bi mogao da bude ideja vodilja kako treba rešavati to pitanje u budućnosti.

"Mislim da je ovo jedan veliki pomak koji je napravljen. Vinča je takva, da će rešavati pitanja problema komunalnog otpada u gradu Beogradu. Ali otvara se pitanje industrijskog otpada, otvora se pitanje otpada koji nastaje u HORECA sektoru. To je otpad od hrane, koji je velik problem, kada je u pitanju generisanje CO2 i metana", rekao je Mitrović.

Dodao je da ostaje i da se reši pitanje rešavanja problema građevinskog otpada, kao i kabastog otpada, jer Vinča neće primati dušeke, madrace...

Mitrović je pozdravio najavu ministarke za nauku i tehnološki razvoj Jelene Begović, koja je najavila da će se raditi na novom monitoringu cele Srbije, kada je u pitanju praćenje stanja u životnoj sredini, posebno vazduha.

Govoreći o problemu zagađenog vazduha tokom zimskih meseci, ukazao je da u Beogradu postoji preko milion individualna ložišta, a da u Srbiji ima samo dve stotine odžačara, kao i direkta šteta od požara u Beogradu iznosi preko 350 miliona evra godišnje.

Kada je u pitanju spaljivanje otpada u Evropi, Mitrović je naveo da u Evropa ima preko 540 incineratora i da je u reč o termičkoj upotrebi otpada, koja je danas potpuno prihvatljiva.

On je naveo da su procene su da će Srbija do 2028. završiti pregovore za ulazak u EU i da bi do 2030. godine trebalo da uđe u Uniju.

"EU direktiva kaže da samo 10 odsto generisanog otpada ide na deponije. Sve drugo mora biti ponovo upotrebljeno ili termički... Ajmo da odmah idemo na spalionice. Svi gradovi preko 100.000, pa čak i do 50.000 stanovnika, mogu da budu interesantni za termičku upotrebu otpada. A to kada gledamo investiciono, to je priliv investicija od preko 3 milijarde evra u Srbiju. To su zelene investicije, zelena radna mesta", rekao je Mitrović.

Ističe da sve ankete govore da 85 odsto građana želi da reciklira i da razdvaja otpad, ali navodi i da Srbija nema infrastrukturu za komunalni otpad, kao i da godišnje u smetlišta deponujemo 100 miliona evra vrednog otpada koji može da se iskoristi kao sirovina.

On smatra i da privatni kapital može dosta doprineti podizanju infrastrukture u upravljanju otpada a navodi da i da civilni sektor treba biti partner državi u ispravljanju grešaka koje mogu da nastanu u tom sistemu.