16. septembar 2024 12:07

Veselinović: Šteta od suše će uticati na povećanje cena poljoprivrednih proizvoda

Izvor: TANJUG

podeli vest

Veselinović: Šteta od suše će uticati na povećanje cena poljoprivrednih proizvoda

Foto: Shutterstock.com/R_Tee, ilustracija

BEOGRAD - Procenjuje se da će u poljoprivredi direktna šteta od suše iznositi oko 130 milijardi dinara i da će uticati na povećanje cene poljoprivrednih proizvoda, izjavio je danas profesor sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Petar Veselinović.

Žetva ratarskih kultura se uskoro završava, uskoro počinje i jesenja setva, a Veselinović kaže da je najmanje gubitaka pretrpeo suncokret, a najviše gubitaka soja, čiji prenosi ne prelaze dve tone po hektaru, što je nedovoljno da se pokrije uloženo.

"Šteta od suše će uticati na povećanje cena poljoprivrednih proizvoda, a to je rezultat propuštene šanse koju mi već decenijama imamo u poljoprivredi usled malog navodnjavanja i činjenice da je u velikoj meri promenjena klima", rekao je Veselinović za RTS.

Stručnjaci procenjuju ukupan gubitak prinosa od 10 do 15 odsto, a u tu procenu ulazi i rod kukuruza i repe.

"Seme je jako skupo, očekujemo pomoć države od 17.000 dinara po hektaru i da kod banaka možemo uzeti beskamatne kredite za repromaterijal pa da tako probamo da našu cenu koštanja proizvoda smanjimo", rekao je poljoprivrednik iz Omoljice Vladimir Lazarov.

Profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Rajić rekao je da su gubici poljoprivrednika mogli da budu pokriveni povećanim subvencijanja, ali i da je već došlo do povećanja cena repromaterijala.

"Kad uzmete novac koji treba da vratite, drugačije se odnosite prema njemu - vodite računa gde ga ulažete, a kad dobijete onako, što bi naš narod rekao, živ novac, onda i ne baš", objasnio je Rajić.

On je istakao da je resorno ministarstvo za ovu godinu opredelilo negde oko 1,3 milijardi dinara za subvencionisane kredite, što znači da se u proizvodnju "upumpava" oko šest do sedam milijardi dinara.

Rajić je istakao da mnogi ekonomisti smatraju da su subvencije u investicije korisnije od direktnih davanja u poljoprivredu i da se to često čuje i prilikom rasprave o predstojećem agrarnom budžetu čije se mere još kreiraju.