Nenad Stanisavljević: Višedecenijsko neulaganje u železničku infrastrukturu uzima svoj danak

BEOGRAD - Istrage o akcidentima na železnici, kojih je bilo više u poslednjih mesec dana, još traju i čekaju se njihovi rezultati ali ono što može da bude zajednički činilac svih ovih iskliznuća vagona jeste da je na neki način na naplatu došlo višedecenijsko neulaganje u železničku infrastruktiru sve do desetak godina unazad, izjavio je Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture železnice Srbije.

Za Tanjug je rekao da smo do 2012. godine imali veoma loše stanje železničke infrastrukture i da je za poslednjih desetak godina ono dosta promenjeno jer je modernizovano 780 kilometara i izgrađeno oko 100 kilometara pruga u Srbiji.

"Urađeno je dosta ali ne može sve da se završi za kratko vreme pa i sada od oko 3.400 km pruga koje su u saobraćaju, imamo svega 288 km dvokolosečnih pruga, samo trećina naših pruga je elektrificirana, što je daleko od evropskog standarda", naveo je Stanisavljević, a kada je reč o brzinama istakao je da je brzina vozova na polovini naših pruga ispod 60 km na sat a na 750 km vozovi idu brzinom do 30 km na sat.

"To je stvarnost i nije je lako promeniti preko noći, a da nije doneta strateška odluka na nivou države da se krene u obnovu železnice i modernizaciju železničkog saobraćaja, čini se da bi zeleznica i železnički saobraćaj bili pred gašenjem", ocenio je Stanisavljević.

Istakao je da je životni vek pruga 25 godina, a da kod nas ima i onih koje su izgrađene pre 100 godina i da nisu remontovane, te da se zbog lošeg stanja pruga brzine na njima smanjuju i prilagođavaju uslovima na određenim deonicama.

 

Prema njegovim rečima ulaže se dosta u remontovanje, naročito regionalnih pruga, pa je ove godine za tu svrhu država izdvojila oko sedam milijardi dinara za rekonstrukciju ili obnovu pruga, što je, kako je rekao, oko šest puta više od proseka izdvajanog za održavanje železničke infrastrukture poslednjih godina.

Na pitanje koliko godišnje Srbijom prođe vozova koji prevoze opasne materije, rekao je da se radi o broju od oko 5.500 vozova i da oni čine oko 10 odsto celokupnog železničkog robnog transporta u Srbiji.

Stanisavljević je istakao da uzroci akcidenata mogu da budu stanje voznih sredstava, prekomerna količina tereta u vagonima, neispravne cisterne, brzine kojima se kretao voz, kao i subjektivni faktori, te stanje železničke infrastrukture a da praksa godinama pa i decenijama unazad pokazuje da ovakvi slučajevi najčešće budu rezultat sadejstva svih ovih uzroka.