Brkić: Litijum iz ruku političara treba da bude vraćen u institucije i među stručnjake

BEOGRAD - Novinar Miša Brkić izjavio je danas da bi tema litijuma trebalo iz "ruku političara" da bude vraćena tamo gde joj je mesto, u institucije i među stračnjake, jer su stručnjaci ti koji treba da vode debatu zasnovanu na činjenicama.

Rekao je za TV K1 da je litijum ozbiljna tema i da je projekat "Jadar" važan za Srbiju, zbog čega je neophodno da se o tome razgovara argumentima i činjenicama, a ne prepustiti akterima na političkoj sceni da deluju ostrašćeno, da plaše ljude, a da se posle njihovih izjava ispostavi da to što pričaju nije istina.

Brkić smatra da podatak da je za 15 dana samo 10 ljudi pogledalo prvi dokument u proceduri za izradu Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za rudarski deo projekta "Jadar" koji je bio na javnom uvidu, pokazuje da o litijumu razgovaraju ljudi koji o tome ne znaju mnogo, ali misle da je važno da u ovom političkom trenutku imaju svoje mišljenje.

Dodao je da ta mišljenja najčešće nisu zasnovana na činjenicama, što zagađuje javni prostor, banalizuje i spušta jednu značajnu temu na nivo mnogih drugih običnih, svakodnevnih političkih prepucavanja između subjekata na političkoj sceni.

Srbija je rudarska zemlja u poslednjih 100 godina, istakao je Brkić i dodao da je otvaranje rudnika u Boru značajno doprinelo ekonomskom i industrijskom razvoju Srbije, bez obzira ko je bio vlasnik.

"Da uzmemo taj Bor kao primer, imali ste ekonomski sistem, rudnik, vađenje rude, preradu bakra, a onda se taj bakar koristio za proizvodnju kablova. Imali ste jedan idustrijski, ekonomski lanac koji je stvarao značajnu dobit za BDP. Na žalost mi pripadamo onim zemljama koje svoj razvoj još nisu u mogućnosti da razvijaju na znanju", naveo je on.

Srbija je zemlja koja ima sirovine, dodao je Brkić i poručio da bi bilo neodgovorno ne korisitit ih ako te sirovine mogu da se kapitalizuju.

Brkić kaže da se ne seća da je pre 25 godina nije bilo puno stahova u društvu kada je reč o sirovinama, iako je topionica bakra u Boru bila veliki zagađivač i iako su termoelektrane bile veiki zagađivači.

"Danas imate ozbiljne zagađivače u Beogradu i Novom Sadu koji su prvi nivo rizika i opasnosti po društvo. O tome niko ne priča. Ja razumem strahove, pre svega interesovanje ljudi za rudnik litijuma i litijum, ali ekološka svest je u međuvremenu porasla svuda u svetu, ne samo u Srbiji", dodao je on.

Iako on lično razume strahove i potrebu ljudi da imaju zdravu životnu sredinu, Brkić kaže da bi voleo da vidi suočavanje onih koji kažu da će Jadar, Podrinje, Beograd i pola Srbije biti uništeno zbog rudnika, i onih koji kažu da je u EU testirana tehnologija koju će koristiti ta kompanija koja će kopati rudu i prerađivati litijum u Srbiji.

Napomenuo je da na principu ostrašćenosti koja trenutno vlada u polemici oko rudnika i litijuma, ne može da funkcioniše i da se razvija država ni da se razvija.

"Postoje činjenice, prakse. U centru Hamburga postoji topionica koji troši više sumporne kiseline mesečno nego što je potrošnja cele Srbije. Ta topinoci koja je u gradskom jezgru je pod lupom ekologa i treba da bude. Vlasnici te topionice moraju stalno da unapređuju tehnologiju da bi što manje sumpor dioksida izlazilo u vazduh. Ne možete doveka dovoditi u sumnju nešto što je testirano i dokazano da je bezbedno za porizvodnju litijuma u Srbiji", poručio je on.

Kako je naveo, postoji pilot postrojenje u Melburnu koje od 2009. godine radi na izradi tehnologije jadarita, koja je testirana u EU i fukncioniše kao bezbedna.

"Ja to nikada ne bih nikome predložio da izgradnja rudnika bude na panju politička odluka, ali u svakoj debati učesnici moraju jedni drugima da veruju argumentima. Diskvalifikacija tipa 'ti si strani plaćenik' ne doprinosi rešenju izgradnje rudnika ili zatvaranju rudnika", poručio je on.

Brkić smatra da tvrd stav opozicije da Srbija treba da donese zakon kojim će zabraniti rudarenje litijuma u situaciji kada mnoge zemlje u svetu rade na otvraranju rudnika ili su otvorile rudnik, samo diskvalifikuje Srbiju.

Na pitanje da li je jeftinije neekološki iskopavati jadarit pa zato postoji sumnja da bi eventualno neka insittucija mogla da popusti i dozvoli nekoj kompaniji da od toga ima veću koristi ili je u pitanju nešto drugo, Brkić je rekao da postoji pogrešna percepcija kod ljudi da su sve multinacionalne kompanije zle i da dolaze u jednu zemlju samo da bi je uništile, opljačkale, njene građane otrovale i iznele kapital odavde bez ikakvih posledica.

"Da se ne lažemo, postoji nepoverenje u institucije, ali ajde u toj situaciju da uradimo nešto drugo, da pozovemo partnera za koga trvrdimo da je naš strateški partner a to je EU, da budemo deo evropske agende strateških sirovina. Oni kažu da hoće, i mi im kažemo da budu zaduženi za monitoring i da primene sve prakse EU. Onda se pojavi problem pa neki protivnici litijuma kažu 'mi nećemo da budemo evropska kolonija'", naveo je on.

Ukoliko oni koji sumnjaju u projekat ne veruju nikome, Brkić kaže da i oni ali i država onda imaju problem, jer bi onda jedino rešenje bilo da se ili zatvori priča o litijumu uz sve posledice koje to nosi ili da se političkom odlukom nastavi dalje.

Iako litijum nije jedina razvojna šansa Srbije već da je on jedan od potencijalnih modela po kojem Srbija može dalje da gradi svoj razvoj, Brkić je istakao da litijum kao sirovina koja se ugrađuje u baterije ima mnogo veću prohodnost od automobilske industrije.

Podsetio je da je kompanija Ilona Maska prva u svetu počela u Australiji da gradi velika skladišta električne energije, odnosno baterije, koje su u mogućnosti da snabdevaju strujom gradove srednje veličine u situaciji kada nestane struje.

"Srbija je pre neki dan potpisala ugovor sa dve kompanije, južnokorejskom i američkom, o izgradnji šest vetro parkova u Srbiji. Kada svi budu gotovi trebalo bi da oslobode Srbiju uvoza električne energije. Ta elektirčna energija koju one proizvedu ne mora odmah da se potroši, jer ako rade drugi izvori to može da bude višak energije i da se skladište", izjavio je on.

Dodao je da, po procedurama koje su predviđene i planirane i moraju da se poštuju, rudnik jadarita ne može da počne da radi pre 2029. ili 2030. godine ukoliko se sa procedurama ne kasni.

"Taj rudnik treba da ima 220 hektara, stradaće deo šuma i poljoprivrednog zemljišta, često se kaže da će biti uništeno poljoprivredno zemljište u Jadru. Kada pogledate kolika je površina rudnika i odlagališta otpada i kada pogledate poljoprivrednu površinu Loznice, utvrdićete da je to jedan odsto poljoprivrednog zemljišta na kom će biti rudnik", istakao je Brkić.