10. novembar 2024 10:35

Sutra počinje Veb samit u Lisabonu, predstaviće se i najbolji srpski startapi

Izvor: TANJUG

podeli vest

Sutra počinje Veb samit u Lisabonu, predstaviće se i najbolji srpski startapi

Foto: Shutterstock.com/ARMMY PICCA, ilustracija

BEOGRAD  - Najveći svetski tehnološki događaj Veb samit u Lisabonu počeće sutra i okupiće do 14. novembra više od 70.000 učesnika, a nastupiće i delegacija Srbije sa oko 40 najboljih domaćih startapa.

Veb samit u Lisabonu okupiće ne samo tehnološke stručnjake već i predstavnike država, osnivače i izvršne direktore najuticajnijih svetskih tehnoloških kompanija i brzorastućih startapa.

Najbolji domaći startapi, uz podršku Privredne komore Srbije, predstaviće se na samitu na "Srpskom ostrvu" i Nacionalnom štandu naše zemlje.

Srpsku delegaciju u Lisabonu činiće više od 300 članova koja će u okviru samita organizovati mnogobrojne događaje, kao što su masterklasovi, prezentacije, predavanja i sastanci.

Ovogodišnji samit, od 11. do 14. novembra, donosi bogat program s posebnim fokusom na teme kao što su veštačka inteligencija, finansijske tehnologije (fintech), održivost i novinarstvo.

U Lisabonu se ove godine očekuje oko 71.000 učesnika iz 160 zemalja i više od 3.000 startapa, 340 partnera i više od 1.000 investitora.

Događaj će pratiti više od 1.800 predstavnika medija.

Na samitu će učestvovati, među glavnim govornicima, izumitelj interneta Tim Berners-Li, čelnik Majkrosofta Bred Smit, direktorka aplikacije Bumble Lidiane Džons, predsednik Alibaba.com Kuo Zhang, predsednik Instituta Future of Life Maks Tagemark, premijer Portugala Luis Montenegro, nemački ministar privrede i zamenik kancelara Robert Habek, zatim poznate ličnosti poput repera Farela Vilijamsa, bivšeg NBA košarkaša Karmela Entonija i drugi.

Delegaciju iz Srbije predvodiće predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović.

Učestvovaće i supruga predsednika Srbije Tamara Vučić koja će, kako je najavljeno u zvaničnoj agendi Veb samita, govoriti 13. novembra na panelu o značaju preduzetnica u novom tehnološkom ekosistemu u Srbiji i o tome šta je budućnost tehnološkog sektora u Srbiji.

Čadež će, kako je najavljeno, govoriti 12. novembra na panelu "Od Beograda do sveta: Iskorišćavanje potencijala Srbije u tehnološkim poduhvatima" i predstaviti šta je podstaklo transformaciju Srbije u globalni tehnološki centar, kao i katalizatore tehnološke revolucije u našoj zemlji, od vladinih inicijativa i ulaganja u obrazovanje do rastućeg startap ekosistema.

Predsednik PKS će 13. novembra govoriti na panelu "Stvaranje ekonomije ravnoteže" na temu strategija, najboljih praksi i izazova povezanih sa stvaranjem i održavanjem tehnološkog ekosistema.

Neki od panela koji će biti organizovani na štandu Srbije su "Balkanski startapi: Zašto da učestvujem u akceleratorskom programu?", "Zašto bi Srbija trebalo da bude na vašem tehnološkom radaru?", "Srpska startap scena: smela, svetla i spremna za promenu", "Procvat startap ekosistema u Srbiji", "Snaga srpskog startap ekosistema", "Skriveni dragulji: zašto tehnološka scena u Srbiji cveta?" i drugi.

Takođe, ministarka Begović će 12. novembra govoriti na temu "Nauka i tehnologija: ubrzavanje inovacija i podrška preduzetničkom rastu", kao i na panelu o potencijalima srpskog tehnološkog, inovativnog startap ekosistema, a predstaviće i projekat Ekspo 2027.

Na "Srpskom ostrvu" svoja dostignuća promovisaće 24 startapa.

To su FeJuice, Curious Sparrow, VeloxDB, GuideLites, WellPet, Beeamond, Vinaver, ByTech, Dynamic Mockups, ArchFix, Sneg, WPT Energy, Artemi, WhereToPark, Xcentric IT, OROOK, Kinestas Machines, Smart Lena, CareerfIT, Benefiti, Tourism Software Solutions, The Social Formula, Slotify, NavBlind, najavila je PKS.

Takođe, na Nacionalnom štandu Srbije priliku da se predstavi svetskoj tehnološkoj eliti dobilo je 15 startapa i to: Fuller Vision, Urbigrow, Mily Tech, Reputeo, Shopnosis, Zenhire, Ota Sync, Nextesy, City and Me, Tour Wisperer , HerbaElixa, Platform Services, Booking guru, 0QR, Trust2me.

Domaći startapi se bave inovacijama u različitim oblastima, kao što su jednostavno i nevidljivo punjenje električnih vozila putem bežičnih punjača, aplikacija koja koristi veštačku inteligenciju (AI) za mala i srednja preduzeća, korišćenje AI i "interneta stvari" za prevođenje govora pasa na ljudski jezik, smanjenje emisije CO2 korišćenjem uvida u parkiranje, pomoć slepim i slabovidim osobama da budu nezavisnije pomažući im u korišćenju javnog prevoza i pronalaženju ulaza u zgrade.

Takođe, tu su i inovacije koje se tiču podržane funkcionalne hrana za laku prevenciju i lečenje anemije zbog nedostatka gvožđa, pametnih telefona koji putem skrininga rano otkrivaju ravna stopala kod dece sa planovima vežbanja i praćenjem napretka za roditelje, zatim u oblasti medicinske dijagnoze i radioterapije...

Tu je LenaAI koj nudi 24/7 višejezičnu podršku za AI chatbot, smanjujući troškove, povećavajući zadovoljstvo korisnika trenutnim, sigurnim odgovorom u realnom vremenu.

Veb samit je odlična prilika za naše mlade kompanije da se u Lisabonu povežu sa višemilionskom globalnom startap zajednicom, investitorima i partnerima, kao i da se Srbija predstavi čitavom svetu kao dobro mesto za razvoj startapova.

Glavni kriterijumi za izbor startapa za odlazak u Lisabon bili su inovativnost, potencijal za osvajanje globalnog tržišta, poslovni model, društveni i ekološki uticaj, kompetentnost tima i kvalitet marketinga.

Veb samit se preselio u Lisabon 2016. godine iz Dablina, gde je prvobitno osnovan 2010. godine.

Portugalija je sklopila dogovor da bude domaćin ovog događaja do 2028. godine, čime je Lisabon postao tehnološki centar u Evropi i tehnološka prestonica, koja privlači sve više talenata i kompanija u poslednjih nekoliko godina.

Samit će okupiti brojne tehnološke startape koji traže investicije, ali i investitore koji su u potrazi za sledećom velikom idejom, zbog čega je samit idealna prilika za startape da privuku pažnju, predstave svoje projekte i dobiju finansijsku podršku.

Ove godine neke od glavnih diskusija biće o uticaju veštačke inteligencije na društvo i odgovornostima u vezi s njenom etičkom primenom, tehnologijama za održivost, to jest smanjenje ugljeničnih emisija i prelazak na čiste izvore energije i njihovoj praktičnoj primeni u industrijama poput avijacije, kao što je transformacija CO2 u mlazno gorivo.

Diskutovaće se i o razvoju finteka sa ubrzanim rastom digitalnog plaćanja i decentralizovanih finansija, regulativama i zaštiti korisnika u finansijskoj industriji, uključujući upotrebu blokčejna i kriptovaluta za bolju finansijsku inkluziju​, kao i o medijima i lažnim vestima, uz prisustvo poznatih novinara i tehnoloških lidera.

Samit će se baviti pitanjima kao što su uticaj AI na novinarstvo i borbu protiv dezinformacija, posebno u kontekstu društvenih mreža i digitalnih medija.

Osim konferencija i predavanja, samit će ponuditi i "Night Summit" događaje po Lisabonu, pružajući posetiocima priliku za umrežavanje i uživanje u kulturi grada.

Veb samit se poslednjih godina trudi da bude održiviji i ekološki prihvatljiviji, na primer, promotivni materijali se prave od recikliranih materijala i pokušavaju da smanje emisije ugljen-dioksida korišćenjem lokalnih resursa i podsticanjem učesnika da koriste javni prevoz.

Samit uključuje i brojne interaktivne radionice i "networking" zone, gde učesnici mogu da se povežu s istomišljenicima, razmene ideje i razgovaraju o mogućnostima saradnje.

Prošlogodišnji Veb samit u Lisabonu proglašen je najboljom tehnološkom konferencijom na svetu

Prošle godine izvršni direktor Veb samita Pedi Kosgrejv podneo je ostavku nakon što su se neke velike kompanije povukle sa konferencije zbog njegovih komentara o Izraelu.

On je na društvenoj mreži X napisao da su "ratni zločini i dalje ratni zločini čak i kada ih počine saveznici i da ih treba nazvati pravim imenom”, kao i da je "šokiran retorikom i postupcima tolikog broja zapadnih vlada".

Kosgrejv je posle kritika objavio izvinjenje na blogu Veb samita i pojasnio svoj stav, ali neki tehnološki giganti kao što su Alfabet, Meta, Simens ili Amazon su, ipak, odlučili da se povuku sa konferencije.

Inače, Lisabon je bio domaćin Ekspa 1998. godine i uradio je sličnu stvar kao što se planira u Beogradu za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027, to jest rasteretili su staro gradsko jezgro od velike količine ljudi koji treba u kratkom roku da prođu kroz Ekspo. Lisabon je, takođe, na 20 kilometara od starog gradskog centra, u staroj industrijskoj zoni, izradio Ekspo i napravio čitav novi grad.

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović izjavila je ranije za Tanjug da je naša zemlja ove godine napravila iskorak kada je reč o učešću na samitu u Lisabonu sa takozavnim "Srpskim ostrvom" i Nacionalnim štandom.

"Startapi će imati šansu da svoje inovacije predstave investitorima i drugim startap kompanijama iz celog sveta, a takođe biće prisutno i naše ministarstvo s željom da pokažemo naš inovacioni ekosistem", rekla je Begovićeva.

To će, prema njenim rečima, biti prilika da se pokaže brzina kojom se naša zemlja razvija u oblasti inovacija, ali i ekonomije.

"Mi trenutno imamo oko 800 startap kompanija, samo u naučno-tehnološkim parkovima imamo više od 4.500 mladih ljudi koji rade u takvim kompanijama. Izuzetno brzo raste taj broj, između 20 i 30 odsto na godišnjem nivou", naglasila je ministarka.

Srbija je u prvih osam meseci ove godine ostvarila rast prihoda od izvoza IKT usluga i prozvoda od 19 odsto u odnosu na 2023. i očekuje se da će suficit u izvozu IKT usluga ove godine premašiti četiri milijarde evra.

Suficit u izvozu IKT usluga i proizvoda je prošle godine dostigao rekordnih 3,44 milijarde vera, a ove godine se očekuje rast.

''To je rezultat toga da smo za svega nekoliko godina uspostavili legislativni okvir, stvorili dobru infrastruktru kroz naučno-tehnološke parkove, Institut za veštačku inteligenciju, državni Data centar koji je jedan od osam takvih instituta u Evropi'', izjavio je ranije ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić.

Dodao je da je Srbija vodeća zemlja u regionu jugositočne Evrope u sektoru telekomunikacija i da IKT sektor čini 12,2 odsto srpske privrede, kao i da je u IKT sektoru zaposleno 115.000 ljudi.