Mali: Cilj za 2025. rast BDP 4,2 odsto, verujem da će to biti najveći rast u Evropi

BEOGRAD - Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je cilj da Srbija u 2025. ima rast BDP-a od 4,2 odsto, što će, kako veruje, dovesti našu zemlju na prvo mesto rasta u Evropi.

"Očekujemo i da u apsolutnom iznosu, taj rast pređe 88 milijardi evra, a da 2027. godine to bude preko 100 milijardi evra", naveo je Mali.

Srbija je u prva tri kvartala 2024. godine bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, a naš rast u tom periodu iznosi četiri odsto, naveo je Mali u autorskom tekstu za božićni broj Večernjih novosti.

"Iako je usporavanje evropske privrede uticalo na srpski BDP za najmanje 0,6 procentnih poena, uspevamo što više možemo da odolevamo izazovima, pre svega zahvaljujući tome što smo diversifikovali svoju proizvodnu, investicionu i izvoznu aktivnost. Na taj način smo uspeli da u velikoj meri umanjimo efekte izrazito negativnih eksternih šokova koji su započeli još 2020. godine pandemijom korona virusa, a nastavili se energetskom krizom koja je izazvana ratom u Ukrajini, a nakon toga i na Bliskom istoku. Osim toga, tu su i domaći faktori kao pokretači rasta", rekao je Mali.

Dodao je da je rast u ovom periodu u potpunosti bio opredeljen domaćim faktorima.

"Privatna potrošnja, podstaknuta rastom zarada, penzija i zaposlenosti, zabeležila je rast od 4,3 odsto. Istovremeno, investicije u osnovna sredstva porasle su za 8,1 odsto, pre svega zahvaljujući većim građevinskim radovima i privatnim ulaganjima. Usluge su takođe dale značajan doprinos, sa rastom od 5,9 odsto, posebno u oblastima trgovine, saobraćaja, turizma, kao i stručno-tehničkih usluga i IKT. Kako preokrećemo trend? Osim diversifikacije investicione i izvozne aktivnosti značajno smo ubrzali konvergenciju ka Evropskoj uniji preko različitih kanala", rekao je Mali.

Naveo je da je jedan od njih aktiviranje novih proizvodnih kapaciteta tzv. "supply side" efekta, koji obezbeđuju rast prerađivačke industrije od 4,6 odsto (januar - novembar), uprkos smanjenoj spoljnoj tražnji.

"Pored toga, dugi niz godina IKT sektor beleži dvocifrene stope rasta izvoza, što je od velikog značaja, imajući u vidu da je reč o visoko-tehnološkom sektoru sa značajnom dodatom vrednošću koji zapošljava mlade i obrazovane ljude. U prvih deset meseci izvoz iz ovog sektora iznosio je 3,3 milijarde evra, sa rastom od oko 20 odsto, njegovo učešće u BDP-u trenutno iznosi 8,6 odsto (prva tri kvartala 2024), što je za dve trećine veće nego npr. ceo sektor građevinarstva", rekao je Mali.

Drugi bitan element koji je uticao na dinamiku rasta iz domaćih izvora, dodaje Mali, odnosi se na investiciona ulaganja države u infrastrukturu, čime se, kako kaže, ne utiče samo direktno na rast BDP-a, već i indirektno kroz stvaranje boljih uslova za razvoj privatnog sektora.

"Uspeh ovog modela rasta je očigledan kada se pogleda situacija na tržištu rada - zaposlenost je na visokom nivou, a nezaposlenost je konačno uporediva sa evropskim prosekom. To direktno utiče na domaću tražnju, koja je važan faktor privrednog rasta i politike povećanja životnog standarda. Dakle, rast zaposlenosti i realni rast zarada podržava privatnu potrošnju, dok je investicioni rast podstaknut realizacijom projekata u sektorima transporta, energetike i komunalne infrastrukture", rekao je Mali.

On je istakao i nedavno usaglašenu sa Evropskom unijom i usvojenu Agendu rasta, kojom se dodatno ojačava potencijal za rast.

"Agenda rasta obuhvata ulaganja u energetiku, digitalizaciju i razvoj 5G mreže, kao i ljudski kapital, kroz ključne reforme obrazovnog sistema, dualnog obrazovanja, programa 'Garancije za mlade' radi bolje uključenosti mladih i ranjivih grupa na tržište rada. To će uz fundamentalne reforme omogućiti brži ekonomski 'caught up' sa zemljama EU. Šta su naši novi izvori rasta? Ključni sektori koji će oblikovati nove izvore rasta su energetika, digitalizacija, infrastruktura i inovacije. Ulaganja u obnovljive izvore energije, poput solarnih i vetroparkova, utiču na dugoročnu održivost i energetsku nezavisnost. Takođe, tranzicija ka zelenoj ekonomiji otvara mogućnosti za korišćenje evropskih fondova i saradnju sa međunarodnim partnerima", rekao je Mali.

Ocenio je da razvoj digitalne infrastrukture, uključujući uvođenje 5G mreže, izgradnju data centara i podršku startap ekosistemu, stvara uslove za rast IKT sektora, koji, kako podseća, već značajno doprinosi BDP-u i otvaranje novih radnih mesta.

"Investicije u saobraćajnu, zdravstvenu i obrazovnu infrastrukturu omogućavaju, ne samo ekonomski rast, već i podizanje kvaliteta života građana. Poljoprivreda ostaje stabilan izvor rasta, ali sa većim fokusom na inovacije, organsku proizvodnju i preradu hrane, kako bi se povećala dodata vrednost u izvozu. Srbija koristi povoljne sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Kinom, CEFTA, Turskom i drugim partnerima, što domaćim proizvođačima pruža šansu za lakši plasman proizvoda na konkurentna tržišta. Posebnu pažnju posvećujemo visokotehnološkim sektorima poput robotike, biotehnologije i zelenih inovacija, koji mogu Srbiju pozicionirati kao regionalnog lidera", rekao je Mali.

U tom kontekstu, kaže ministar finansija, Expo 2027. predstavlja priliku da Srbija promoviše svoje tehnološke i inovativne kapacitete, što će doprineti jačanju međunarodnog imidža zemlje i privlačenju novih investicija.

"Potvrda o održivosti našeg modela rasta dolazi od procena kredibilnih međunarodnih institucija, kao što su MMF i Evropska komisija, koje projektuju ubrzanje rasta Srbije u narednim godinama. Tako, na primer, MMF nam u periodu od 2024. do 2028. godine projektuje najbrži rast od svih zemalja u regionu, koji će prema tim projekcijama iznositi skoro 22 odsto kumulativno, što je značajno više u poređenju sa Bosnom i Hercegovinom, gde projekcija iznosi 15,4 odsto, kao i sa Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom, gde projekcije iznose oko 18 odsto", naveo je Mali.

Ono što izdvaja Srbiju u poređenju sa ovim zemljama, dodaje on, jeste sposobnost da se izbori sa neizvesnostima i rizicima zahvaljujući značajnim rezervama.

"Visoke devizne rezerve i depoziti javnog sektora, niski javni dug i dobro kapitalizovan bankarski sistem čine našu ekonomiju otpornijom u uslovima globalne nestabilnosti. Pored toga, Srbija je atraktivna destinacija za strane direktne investicije, što je dokaz njene snažne makroekonomske pozicije", zaključio je Mali.