Šef Misije MMF-a za Srbiju: Cene energenata u Srbiji će morati da rastu

KOPAONIK - Fokus dvogodišnjeg aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) jeste na energetici i potrebama budžeta, odnosno pokrivanju fiskalne politike, a njegova poenta jeste da cene energenata, koje su u Srbiji niske ne smeju da ostanu takve već moraju nastaviti da se povećavaju, izjavio je na Kopaonik biznis forumu šef Misije MMF-a za Srbiju Donal Mekgetigen.

“Srbija je bila među prvim zemljama gde je budžet kroz niske cene energenata dosta pomogao ranjivim kategorijama građana, ali u energetici moraju da se naprave suštinske promene. One osim povećanja cena energenata znače i promene u državnim energetskim preduzećima, pre svega Elektroprivredi Srbije koja bi trebalo da se transformiše u akcionarsko društvo i dobije novu upravu”, ocenio je on i dodao da je EPS i došao u sadašnju lošu situaciju zbog lošeg upravljanja njime.

 

Mekgetigen je naveo da bi trebalo da se pomogne i malim i srednjim preduzećima i da se donesu novi propisi vezani za njihovo poslovanje.

Prema njegovim rečima, trebalo bi da se poveća nezavisnost državnih kompanija, a kod monetarne politike bi valjalo preduzimati strožije mere i raditi da inflacija bude niža, pa bi kako je rekao, Srbija koja je već podigla kamatne stope trebalo i dalje da ih povećava da bi se došlo do pozitivnih trendova u kretanju inflacije.

“Kod fiskalne politike je veoma bitna disciplina, a fiskalna i monetarna politika moraju da se usklade”, rekao je on i naveo da program Srbije i MMF sadrži i potrebu ograničenja fiskalnog deficit, kao i ograničavanje rasta plata i penzija.

Mekgetigen je oceno da je Srbija proteklih godina ostvarila impresivne rezultate u podizanju bruto proizvoda po glavi stanovnika, na tržištu rada gde je zaposlenost povećana a stopa nezaposlenosti rekordno niska, dok je u oblasti stranih direktnih investicija lider u regionu.

“Priliv stranih direktnih investicija je dobar za zemlju, jer donosi novo znanje, zapošljava ljude, razvija nove sektore. Kada je reč o fiskalnoj discipline, finansijska konsolidacija je bila impresivna, jer se od velikog deficita stiglo do suficita”, istakao je on.

Naveo je da su domaće investicije značajno povećane, ali da bi trebalo da budu i veće.

Pozitivnim je ocenio smanjenje javnog duga u prethodnih šest godina kao i činjenicu da se struktura duga poboljšala, te povećanje deviznih rezervi koje su premašile sumu od 19 milijardi evra, a visoke devizne reserve su prema njegovim rečima veliki faktor sigurnosti u ovakvim vremenima.