Vladimir Marić: Bibliotekama ne preti zatvaranje zbog autorsko-pravne naknade

BEOGRAD - Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić je izjavio danas da je autorsko-pravna naknada obaveza po kojoj će od 1. januara 2025. godine na svaku pozajmljenu knjigu ili publikaciju javne biblioteke plaćaju 15 dinara za autorska prava.

Marić je rekao Tanjugu da je ideja iza plaćanja ove naknade nastala 1919. godine, a prvi put u pozitivno pravo ulazi 1946. godine u Danskoj, da bi se kasnije se proširilo na Švedsku i još neke nordijske zemlje.

Marić je podsetio da je 1992. godine Evropska unija donela direktivu o pravu zakupa i posluge, koja utvrđuje da svaki put kad se nečije autorsko delo pozajmi, odnosno uzme na poslugu, za to se plaća odgovarajuća naknada.

Napomenuvši da je to uvedeno kako bi se pomogli pisci, prevodioci, pesnici i intelektualci, a Marić je dodao da smatra da je "dobro što je Srbija 2004. godine prvi put uvela to pravo za autore".

"U našoj zemlji 2011. godine smo promenili taj zakon i opteretili javne biblioteke o kojima danas govorimo. Dakle, od 2011. postoji to pravo na strani autora i obaveza na strani biblioteka. Imali smo zaista dovoljno vremena da se za to pripremamo", rekao je Marić.

Prema njegovim rečima, prema zakonu o autorskom i srodnim pravima da biste ostvarivali ovo pravo, potrebno je da imate kolektivnu organizaciju, a do 2015. godine autori pisanih dela nisu imali organizaciju.

"Onda su 2022. godine podneli zahtev za dobijanje tarife. To je razlog. Ovo nije odnos između države i biblioteka, već autora pisane reči. Pisci, pesnici, prevodioci, eseisti, naučnici, novinari imaju pravo na naknadu od posluge", naveo je stručnjak.

Marić je podsetio da je 2011. godine doneli zakon po kom to pravo postoji, a u njegovom pisanju su učestvovali i predstavnici biblioteka.

"Ako je u normi napisano da biblioteka mora da plaća ovu naknadu, onda je neko iz sveta biblioteka za sve ove godine mogao da kaže: imamo tu obavezu, hajde da se organizujemo sa Ministarstvom kulture, Zavodom za intelektualnu svojinu, Ministarstvom finansija, bilo kim", rekao je Marić.

Prema njegovim rečima, sada je organizacija pokrenula postupak za dobijanje tarife, što može po osnovu zakona o autorskom i srodnim pravima.

Marić je rekao da su njegovi saradnici u Zavodu za intelektualnu svojinu koji su radili na izradi te tarife, poštovali proceduru.

"Tarifa se formira tako što predlagač tarifa, to su nosioci prava, pisci, književnici, naučnici, pesnici, pozivaju korisnike, to jest biblioteke da se jave na te pregovore, tako što se to objavi u Službenom glasniku, u listu, ovde Politika, i na sajtu organizacije", rekao je Marić.

Prema njegovim rečima, "empirijska činjenica jeste da se biblioteke nisu odazvale tim pregovorima", odnosno da "svako ko želi da izvrši uvid u predmet može videti da su vršili te pozive".

"Mogu ljudski da razumem, da neko kaže: 'Izvinite, ne pratimo, nismo znali. Ali ne mogu da ekskulpiram nekoga što nije poznavao pravo", rekao je stručnjak.

Prema njegovim rečima, bibliotekama sigurno ne preti nikakvo zatvaranje, pošto su izveštaji o radu javno dostupni i "tu možete da vidite koliki je budžet biblioteke".

Marić je rekao da, recimo, 23.400 pozajmljenih leksičkih jedinica iznosi 350.000 dinara na godišnjem nivou, što "opterećuje njihov budžet sa 0,69 posto".

Nakon donošenja tarife, Zavod za intelektualnu svojinu je imao razgovore sa organizacijom, gde su predočili "da uzmu u obzir interese biblioteka", kao i sa Ministarstvom kulture i sa predstavnicima biblioteka.

"Mislim da je taj razgovor dosta dobro protekao i da na svim stranama postoji dobra volja da se ovo pitanje prevaziđe. Vrlo je važno da se ne ide u ekstrem, da se nikako to ne briše iz zakona, već da se nađe neki modus vivendi", rekao je Marić.

Prema njegovim, rečima, ako se uzme u obzir 15 dinara i broj pozajmljenih knjiga na godišnjem nivou, to "izađe nekih 190 hiljada evra za čitavu Srbiju, za sve naše pisce, za sve naše pesnike, prevodioce i druge".

Primera radi, u Hrvatskoj se izdvoja 264.000 evra, u Slovačkoj 310.000 evra, u Češkoj 370.000 evra, u Sloveniji preko milion evra, a u Nemačkoj 9.600.000 evra.