Bodroža: Pad cena hrane i energenata na berzama dovodi do usporavanja inflacije

BEOGRAD - Prema podacima NBS, glavni inflatorni pritisci su posledica rasta cena primarnih prehrambenih proizvoda i energenata na globalnom nivou, koje danas padaju na vodećim svetskim berzama, što daje razloga za optimizam, rekao je naučni saradnik na Institutu ekonomskih nauka dr Duško Bodroža.

U razgovoru za Tanjug, naglasio je i da su uspostavljeni normalni lanci snabdevanja, što je takođe bio uzrok ovolikog rasta inflacije u prethodnom periodu.

 

"A zbog restriktivne monetarne politike, očekivanja su da će doći do pada tražnje, što će dodatno dovesti do usporavanja inflacije", ocenio je Bodroža.

Napominje i da će mnogo toga zavisiti od rešavanja ukrajinske krize, ali ni u kom slučaju ne očekuje da će inflacija naglo i oštro da padne u narednom periodu.

"To naročito važi ako se uzme u obzir činjenica da je poslednjih godina velika količina novca upumpana u finansijski sistem, kako bi bio podstaknut privredni rast, što se nažalost nije dogodilo", naveo je ekonomski stručnjak.

Ističe i da je NBS u prethodnom periodu pokazala da joj je borba sa inflacijom prioritet.

"S druge strane saradnja s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) značajno je uvećala našu reputaciju kod stranih investitora i pojačala poverenje u Vladu i njenu ekonomsku politiku", kaže Bodroža,

Podseća da je poznato koliko MMF ima rigorozne kontrole troškova, pa ne veruje da će Vlada nekim pogrešnim merama da ugrozi taj aranžman.

Poručuje da je danas srpska ekonomija u boljem položaju nego krizne 2008. godine zbog stabilne valute i visoko kapitalizovanog i likvidnog bankarskog sistema, sa malim učešćem nenaplativih potraživanja.

"Pored toga, imamo veliki priliv stranih direktnih investicija i doznaka iz inostranstva, a s druge strane, još uvek nam je relativno malo učešće javnog duga u Bruto društvenom proizvodu, što nam daje dobru osnovu da možemo da rastemo u narednom periodu", rekao je Bodroža.

Ističe da su prognoze privrednog rasta za ovu godinu između 2,5 i 3 odsto, što smatra potpuno ostvarivim imajući u vidu prethodne činjenice.

Bodroža navodi i da rast kamatnih stopa, koji se očekuje, najpre pogađa one sa varijabilnom kamatnom stopom, dok dužnici sa fiksnom kamatom ne osećaju te promene na finansijskim tržištima.

"Sa svakim podizanjem referentnih kamatnih stopa dolazi i do rasta osnovnih kamatnih stopa, pre svega u smislu onih varijabliinh za koji su vezani krediti, pre svega euribor", napominje stručnjak i zainteresovanima preporučuje da se usredsrede na fiksnu kamatnu stopu zbog neizvesne finansijske poltike, sve dok ne stanu inflatorni pritisci.

Sugeriše i da se izbegavaju gotovinski krediti, jer su oni uvek najskuplji.

"Kada je reč o stambenim kreditima, sve zavisi od nečijih primanja, a kako banke dozvoljavaju da mesečna rata ide do 60 odsto od zarade, treba voditi računa i o poskupljenju osnovnih životnih namirnica", ističe Bodroža.

Naglašava da se kod kupovine nepokretnosti radi o neophodnim dobrima za koji postoji interes, bez obzira na socijalni ili ekonomski status.

"Kredit ili rentiranje zavisi od mogućnosti ekonomskog zaduživanja, a bitno je i koliko neko planira da se zadrži u tom stanu, pa ako je to na duži period, preporuka je da se uzme kredit sa fisknom kamatom", sugeriše ekonomista.

Poručuje i da je sigurno kraj ere jeftinog novca i smatra da su negativne kamatne stope bile van svake ekonomske logike.

"Primera radi, to je kao da vi meni pozajmite 100 dinara i nakon godinu dana dobijete 98 dinara. Tako nešto nikad u istoriji nije bilo, pa je s tim definitvno gotovo, a posledica svega toga je i ovolika inflacija", zaključuje Bodroža.