Skromni prinosi kukuruza i na južnobanatskim njivama, rod smanjen zbog suše

Ovogodissnji prinos kukuruza u juzznobanatskim atarima, prema procenama struke, bio je skromnih 4,7 tona po hektaru, iako je bilo najava da che biti joss gore.

Toliko otprilike iznosi i proseccan rod kukuruza po hektaru u ostalim delovima zemlje, koji je ove godine smanjen zbog susse.

Savetodavac Poljoprirdno-savetodavne sluzzbe Instituta "Tamiss" Jan Babka za Tanjug navodi da se rod u juzznom Banatu  kretao u veoma velikim rasponima, izmedju dve i devet tona, ssto je povezano sa koliccinom padavina u odredjenim delovima atara.
Kazze da je na delu juzznog Banata koje pokriva ta sluzzba bilo 73.200 hektara pod kukuruzom i da je od samog poccetka bilo problema s razvojem biljke.
"Iz godine u godinu ponavljaju se iste pojave, pre svega sussno proleche sa nedostatkom padavina, a dosslo je i do veoma rane pojave visokih tempertatura od blizu 30 stepeni poccetkom maja, kao i ccestih temperaturnih kolebanja, ssto je dovelo do lossijih uslova za rast biljaka", navodi struccnjak.
Dodaje da je kasnije dosslo do neujednaccenog razvoja, a problemi su kulminirali u julu i avgustu zbog ekstremnih temperatura i tako slabe billjke nisu mogle da dobro naliju zrno, bez obzira ssto je oplodnja bila veoma dobra. 
"Poslednjih godina ima problema sa korovima, pa je zbog neujednaccenih biljaka bilo tessko odrediti pravi momenat za tretmane herbicida, a u takvim sussnim uslovima oni imaju i slabiji efekat", kazze Babka.
Dodaje da je u poslednjih 10 godina sve cesscha pojava rezistentnosti korova naroccito divljeg sirka, pa se mozze rechi da pored sussa, visokih temperatura i neujednaccenosti padavina, i to dovodi do umanjenja prinosa.
On naglassava da su na parcelama gde se visse vodi raccuna o borbi protiv korova bolji i prinosi.
"Veliki broj proizvodjaca joss uvek ne shvata znaccaj antirezistentskih strategija i neophodnost dodavanja u plodored novih kultura, pre svega strnih zzita, pa i uljane repice na raccun kukuruza, a u tehnologiji proizvodnje postoje ressenja da se i hemijskim putem bori protiv korova", kazze Babka.
On je rekao da su otkupne cene kod vechine kultura znaccajno veche, ali ne spori da trosskovi neumitno rastu.
Dodaje da kod pokretanja proizvodnje nije bilo tako velikih  povechanja, kao kada je recc o gorivu i djubrivima, pogotovo azotnih, zbog ccega su mnogi i pribegavali redukuciji nekih mera.
"Poskupljenje semena, hemije i drugih inputa tek treba se ostavi posledice pa se visse plassim za sledechu godinu i mislim da che biti mnogo tezza u ekononskom smislu", poruccuje Babka i zakljuccuje da, ipak, neche biti nestassica hrane, zato ssto bi ukupne proizvedene koliccine mogle da budu dovoljne i za zzivot i za izvoz.
Poljoprivredni proizvodjacc Marko SSkrbich iz sela Jabuka kod Pancceva, koji je predsednik tamossnjeg udruzzenja ratara, isticce da su kisse zakazale kada su bile najpotrebnije, tokom nalivanja zrna.
"Na nassim atarima situacija je veoma ssarena: tamo gde je bilo padavina ponessto je rodilo, oko pet-ssest tona po hektaru, a gde je nije bilo nikako, jedva se nakupilo dve tone i to uz primenu sve neophodne agrotehnike", kazze ovaj ratar.
Dodaje da, s druge strane, trenutna otkupna cena kukuruza nije tako lossa i na berzi iznosi do 40, premda se tu cceka isplata, dok otkupljivacci plachaju "na ruke", ali dinar do dva manje.
SSkrbich napominje i to da su trokovi proizvodnje kukuruza po jednom hektaru tokom sezone u ovakvim okolnostima bili visse nego ogromni.
"Tako vrecha, recimo, "pionirovog" semena sa 25.000 zrna poskupljuje sa oko 7.800 dinara na 10.000, ssto na oko tri vreche po hektaru iznosi 30.000 dinara, pa joss toliko za oko 300 kilograma NPK djubriva, za hemiju oko 15.000, za naftu 20.000, a zakup zemljissta je oko 50.000, ssto sve ukupno, bez amortizacije i rada, iznosi oko 150.000 dinara i ako ste na hektaru dobili pomenute dve tone, ssto je oko 70.000 zarade, upravo toliko ste i izgubili", kazze SSkrbich.
On isticce da ove sezone, kao i uvek kada je sussa, nije bilo sstetoccina ili nekih vechih bolesti.
"Nazzalost, imamo drugi problem, jer nas po svemu sudechi cceka veoma tesska sledecha godina: djubrivo je vech papreno poskupelo, kao i gorivo, a seme, koje kossta za 15 odsto visse nego lane, prema najavama kooperanata, skocciche za joss toliko, a pritom nechemo kao nekad mochi da biramo hibride kako nam volja", kazze ovaj mladi ratar.
Njegov kolega Marko Bojtar, predsednik Udruzzenja Dolovaccki paori i cclan urpavnog odbora Banatske asocijacije poljoprivrednika, kazze da je ova godina u dolovacckom ataru,  koje spada u najveche u Vojvodini sa 14.000 hektara, jedna od najgorih u 40 godina karijere.
"Nisam dozziveo goru sezonu u zzivotu, poccev od klimatskih uslova pa do situacije oko energenata i djubriva, ssto se na pssenici reflektovalao nessto blazze, a na soji, suncokretu i kukuruzu katastrofalno", kazze ovaj ratar.
On navodi da su prinosi u dolovacckom ataru bili razlicciti u zavisnosti od kolicine padavina, pa su tako gde je bilo kisse issli da oko pet na hektaru, a bilo je njiva koje su ccak na kraju ostale neobrane.
"S druge strane, occekivali smo da che nam drzzava malo olakssati tessku situaciju i na osnovu letossnjih pregovora dati bar tu minimalnu pomoch 20 dinara za 50 litara po hektaru, ssto bi nam i te kako znaccilo za oranje, setvu, berbu", napominje Bojtar.