Budućnost je stigla: Autonomna vozila primećena na putevima u Srbiji

BEOGRAD - Srbija se pridružila pionirima među evropskim državama, kao što su Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo, gde kompanije testiraju autonomna vozila, saopštila je danas Self-driving grupa.

''Razvoj autonomnih vozila i dostavnih robota spada među najnaprednije u nauci i tehnologiji. Ponosni smo da ih pozdravimo za testiranje na ulicama Beograda, razvijenih od Self Driving Group, lidera u razvoju autonomnih vozila, koja se izdvojila od svoje matične kompanije Yandex. Kao deo našeg razvoja digitalizacije, Srbija postaje jedna od prvih evropskih zemalja koja testira rešenja autonomnog transporta, zajedno sa SAD i Izraelom i stoji kao lider u razvoju veštačke inteligencije u regionu“, izjavila je srpska premijerka Ana Brnabić, kako se navodi u saopštenju.

Kako dodaju iz Self-driving grupe, tehnologije autonomne vožnje ''postepeno prelaze iz sfere naučne fantastike u stvarnost''.

U nekim zemljama, uslužne delatnosti koje koriste autonomnu vožnju, poput robotaksija, već su operativne i dostupne svima koji su zainteresovani.

Autonomna vozila postaju „vruća tema“ krajem druge decenije 21. veka.

Ubrzani razvoj mašinskog učenja, kompjuterskih čipova i senzora, omogućio je stvaranje automobila koji može sam da upravlja gradskim ulicama na siguran i efikasan način.

Ovo ne treba zameniti sa sistemima za pomoć vozaču (eng. Advanced Driver-Assistance System - ADAS) u modernim automobilima, kao što su Tesla autopilot i slični, navode iz Self-driving groupe.

Dok ovi sistemi zahtevaju vozača sa vozačkom dozvolom da upravlja vozilom, stvarno autonomna vozila su napravljena tako da ljudi u vozilima budu isključivo putnici.

Rast autonomnog transporta vođen je i povećanjem tražnje: sve više ljudi zaobilazi nabavku privatnih automobila a, takođe, svake godine se povećava obim prevoza robe.

Pored usluga prevoza putnika, roboti za dostavu takođe se veoma ubrzano razvijaju, kao što je slučaj sa SAD, gde je veliki broj univerziteta već uveo isporuku hrane iz restorana i kafića u studentskim kampusima.

Treći, jednako obećavajući segment je dugolinijski prevoz tereta. Kamioni kojima upravlja veštačka inteligencija već su voze mrežom međudržavnih auto-puteva u SAD.

Evropa, za sada, pokušava da uhvati korak sa konkurencijom, navode iz Self-driving grupe.

Pokretanje autonomne vožnje ili usluga dostave autonomnim vozilima zahteva ne samo tehnološku spremnost, već i odgovarajuću pravnu regulativu.

Od početaka automobilske industrije, saobraćajni propisi građeni su sa pretpostavkom da će čovek uvek upravljati vozilom, dok sada, ova pravila treba prilagoditi situaciji gde vozilom upravlja veštačka inteligencija.

Red je na zakonodavcima da odluče kako robot vozač može da dobije vozačku dozvolu.

U vezi sa ovim pitanjem, razvijene zemlje podeljene su u dve grupe -prva grupa stvara tzv. „Zakonodavne test sisteme“ koji omogućavaju pokretanje takvih servisa na ograničenoj teritoriji pojedinačnih gardova ili država, dok je druga grupa usvojila pristup: čekaj i posmatraj.

Njihova strategija je da sačekaju da zemlje iz prve grupe probaju različite pristupe, pronađu optimalan za sebe i prate dalje.

Dok ovaj drugi pristup može izgledati oprezan i logičan, njegov problem je što će istraživači ove tehnologije prvo raditi na onim tržištima gde zakonodavna regulativa već postoji. Neće imati mnogo razloga da šire svoje operacije dok u potpunosti ne iskoriste mogućnosti na tržištima gde rade.

S obzirom na to da SAD i Kina, najveća svetska tržišta za transport, trenutno aktivno razvijaju pravne propise za autonomni transport, Evropa može čekati dugo vremena na autonomna vozila, navode iz Self-driving grupe.

To povlači i čekanje na koristi koje ta tehnologija može doneti u naše živote, kao što su unapređena bezbednost na putevima i dostupnost prevoza.

Trenutna statistika u vezi sa autonomnim vozilima pokazuje da su već sada značajno bezbednija od onih kojima upravljaju ljudi, čije greške čine više od 90 odsto uzorka nezgoda.

Ljudi mogu biti ometeni, kršiti pravila, umorni ili pod dejstvom nečega - što sve vodi do nesreća koje ubijaju više od milion ljudi svake godine, dok autonomna vozila, s druge strane, imaju vidno polje od 360 stepeni, strogo poštuju pravila, nisu podložna ometanju i ''ne spava im se za volanom''.

Eksperti smatraju da autonomna vozila mogu dramatično unaprediti bezbednost na putevima, potencijalno spasavajući hiljade života.

Ipak, nisu sve zemlje u Evropi usvojile konzervativni pristup.

Neke, uključujući Srbiju, počele su sa stvaranjem propisa za autonomni transport, navodi se u saopštenju.

Oni koji razvijaju autonomna vozila ozboljno traže nove lokacije, i neki su već počeli da testiraju svoja vozila na ulicama Londona, Minhena, i sada Beograda.

''Kada će građani i posetioci Srbije biti u mogućnosti da se provozaju, kao što se to već događa u SAD i Kini? Iskustva pilot projekata pokazuju da je za razvoj potrebno vreme, obično nekoliko meseci testiranja na novoj lokaciji, pre puštanja autonomne usluge'', navode iz Self-driving grupe.

Ovo omogućava kompanijama da obezbede da se veštačka inteligencija prilagodi na novu sredinu, nauči da ispravno tumači namere ljudi i „komunicira“ sa njima na pravi način.

U ovom trenutku, bilo kakva nezgoda bi sigurno uticala na poverenje ljudi u ovu novu tehnologiju, zbog čega je bezbednost na prvom mestu, pre svega, kod proizvođača.

Dobra vest je da je Srbija već preduzela prve korake ka autonomnoj budućnosti, dodaju iz Self-driving grupe.

''Tehnologija je spremna i kada regulativa bude potpuno usaglašena, Srbija može biti u redu prvih među evropskim zemljama koja će pokrenuti ovu najnapredniju tehnološku uslugu na način kako se to radi u najrazvijenijim zemljama sveta'', dodaje se u saopštenju.