Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju prvog kvartala iznosila 49,7 mln

BEOGRAD - Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova je na kraju prvog tromesečja ove godine iznosila 49,7 milijardi dinara, što je za 3,1 odsto više nego na kraju 2022. godine, navedeno je u izveštaju za prvo tromesečje Sektora dobrovoljnih penzijskih fondova NBS.

Na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju prvog tromesečja 2023. godine poslovala su četiri društva za upravljanje, koja su upravljala imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, jedna kastodi banka, pet banaka posrednika i jedno društvo za osiguranje - posrednik.

Kako je navedeno, na promenu vrednosti neto imovine utiču neto uplate sredstava u fondove, isplate sredstava iz fondova i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja, a u prvom tromesečju 2023. godine ukupne uplate iznosile su 1,04 milijarde dinara, članovi su povukli 628,75 miliona dinara, dok je prinos od ulaganja iznosio 1,1 milijardu dinara.

Ako se fondovi klasifikuju po grupama prema visini neto imovine fonda u odnosu na visinu neto imovine sektora, u grupama "veliki" i "srednji" nalaze se po dva fonda, koji zajedno ostvaruju tržišno učešće od 92 odsto, dok najveći fond ima udeo od 41 odsto.

U izveštaju se navodi da su na kraju prvog tromesečja ove godine poslovala četiri društva za upravljanje, koja su upravljala imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, jedna kastodi banka, pet banaka posrednika i jedno društvo za osiguranje posrednik.

Kako se navodi, na kraju prvog tromesečja ove godine, u društvima za upravljanje bilo je 125 zaposlenih, što je jedan zaposleni više nego u prethodnom tromesečju.

Do kraja prvog tromesečja izdata je ukupno 1.051 dozvola za obavljanje poslova agenta prodaje.

Društva za upravljanje, banke i društva za osiguranje kao posrednici mogu angažovati agente prodaje i tokom navedenog perioda društva za upravljanje angažovala su 109 lica, banke posrednici 551 lice, a društvo za osiguranje 96 lica.

Što se tiče strukture imovine dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju prvog tromesečja 2023. godine struktura ulaganja imovine fondova nije znatnije izmenjena u odnosu na prethodni period, a najveći udeo imale su državne obveznice, koje su činile 75,4 odsto ukupne imovine.

Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka činili su 13 odsto, a ulaganje u akcije 11,5 odsto.

I na kraju ovog perioda portfolio državnih dužničkih instrumenata (obveznice Srbije) zadržao je dominantnu poziciju u ukupnoj imovini fondova, sa smanjenjem učešća ovih finansijskih instrumenata u imovini fondova sa 76,6 odsto, koliko je iznosilo krajem prethodnog tromesečja, na 75,4 odsto.

Posmatrano u odnosu na kraj prethodnog tromesečja, agregatna izloženost akcijama domaćih pravnih lica povećana je sa 10,9 odsto na 11,5 odsto ukupne imovine fondova.

Na kraju prvog tromesečja 2023. godine, 10,4 odsto državnih dužničkih instrumenata imalo je rok dospeća do godinu dana, 11,7 odsto od jedne do dve godine, 45,5 odsto od dve do pet godina, 28 odsto od pet do deset godina i 4,4 odsto preko deset godina.

Prosečna ročnost sredstava uloženih u državne dužničke instrumente je pet godina.

U izveštaju se navodi da se u domaćoj valuti, na kraju prvog tromesečja 2023. godine, nalazilo se 83,3 odsto ukupne imovine, a u stranoj valuti 16,7 odsto ukupne imovine (u evrima).

Na kraju prvog tromesečja ove godine, FONDex5 je dostigao vrednost od 3.132,78, a FONDex, indeks koji predstavlja ponderisani prosek prinosa svih fondova, za poslednju godinu dana ostvario je korekciju od minus 0,3 odsto. Prinos FONDex-a od početka poslovanja iznosio je 7,2 odsto.

U prvom tromesečju 2023. godine, na primarnom tržištu dužničkih državnih instrumenata u dinarima emitovane su dvogodišnje hartije (27,2 miliona dinara) po stopi od šest odsto.

Na kraju prvog tromesečja ove godine na Beogradskoj berzi zabeležen je rast cena akcija od 8,1 odsto, mereno indeksom BELEX15 (vrednost indeksa na kraju marta bila je 891,29).

Kretanje indeksa za poslednju godinu dana poraslo je za šest odsto. Referentna kamatna stopa na kraju marta ove godine iznosila je 5,75 odsto.

Nivo kamatnih stopa koje fondovi ostvaruju na sredstva u dinarima na kastodi računima prati kretanje referentne kamatne stope.

U prvom tromesečju ove godine vrednost dinara prema evru gotovo je ista kao na kraju prethodnog tromesečja, tako da je na kraju ovog tromesečja vrednost dinara iznosila 117,29 za evro.

U istom periodu, vrednost dinara prema američkom dolaru veća je za oko 2,4 odsto.

Stope rasta cena u januaru, februaru i martu bile su 1,4 odsto, 1,4 odsto i 0,9 odsto, respektivno.

Potrošačke cene u martu ove godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 16,2 odsto.

Naknada pri uplati doprinosa u prvom tromesečju ove godine iznosila je 22 miliona dinara, dok je u istom periodu visina te naknade prosečno iznosila 2,16 odsto.

Naknada za upravljanje se obračunava svakodnevno na vrednost neto imovinefonda i sadržana je direktno u vrednosti investicione jedinice, pri čemu obračunata i objavljena vrednost investicione jedinice jeste vrednost nakon odbitka naknade za upravljanje fondom.

U prvom tromesečju ove godine ukupna vrednost naknada za upravljanje iznosila je 149,6 miliona dinara, što iznosi 87 odsto ukupno naplaćenih naknada.

Kada je reč o obimu trgovanja hartijama od vrednosti, obim prometa dobrovoljnih penzijskih fondova u prvom tromesečju ove godine iznosio je 7,4 milijarde dinara.

Prosečno učešće dobrovoljnih penzijskih fondova u prometu na Beogradskoj berzi u toku ovog tromesečja iznosilo je 8,8 odsto.

Troškovi nastali u vezi s kupovinom, prodajom i prenosom hartija od vrednosti (naknade centralnog registra, berzanske naknade, poreske obaveze) i troškovi tekućeg održavanja nepokretnosti u koje je uložena imovina fonda naplaćuju se iz imovine fonda.

Ostali troškovi naplaćuju se iz imovine društva za upravljanje.

Ukupan iznos transakcionih troškova u prvom tromesečju ove godine iznosi 2,6 miliona dinara.

U istom periodu, kod transakcionih troškova koji se naplaćuju iz imovine fonda troškovi centralnog registra imaju manji udeo u odnosu na berzanske naknade, dok kod troškova koje društva za upravljanje plaćaju iz svojih sredstava troškovi kastodi banke imaju veći udeo od naknada brokera.

Kada je reč o broju i strukturi korisnika, na kraju prvog tromesečja ove godine, u fazi akumulacije nalazi se 217.308 korisnika 11 penzijskih fondova (za 1.857 više nego u na kraju 2022. godine), koji imaju 296.603 sklopljena ugovora (za 2.084 više nego na kraju 2022. godine) o

članstvu u dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Učešće korisnika usluga penzijskih fondova u ukupnom broju zaposlenih iznosi 9,45 odsto.

Iznos akumuliranih sredstava zavisi od visine uplata, prinosa koje ostvaruju fondovi, visine naknada i dužine perioda akumulacije sredstava, tako da se s povećanjem iznosa doprinosa i perioda akumulacije sredstava, uz prinose koje fondovi ostvaruju, povećava i iznos prosečnih sredstava na individualnim računima članova.

Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova koji su do sada najmanje jednom uplatili doprinos iznosio je 255,2 hiljade dinara.

Na kraju prvog tromesečja 2023. godine broj korisnika koji su članovi dva fonda ili više njih iznosio je 43.894 ili oko 20 odsto od ukupnog broja.

U prvom tromesečju ove godine struktura korisnika po polu i iznosu njihovih sredstava nije se značajno promenila u odnosu na prethodne periode.

U većini su muškarci, koji u ukupnom broju korisnika učestvuju sa 56,3 odsto.

Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju prvog tromesečja ove godine iznosi oko 47 godina, a najviše je korisnika starosti od 40 do 60 godina, i to 62 odsto.

Što se tiče uplata, isplata i prenosa sredstava, u prvom tromesečju 2023. godine, od ukupnih uplata 35,5 odsto odnosi se na individualne uplate, 35,2 odsto na uplate poslodavaca koji kao obveznici uplate svojim zaposlenima uplaćuju doprinose u penzijski fond, dok se 29,3 odsto odnosi na uplate preko penzijskih planova.

Ukupan iznos uplata sredstava u dobrovoljne penzijske fondove u prvom tromesečju 2023. godine iznosi 1,04 milijarde dinara.

Najveći broj uplata vrši se preko poslodavaca koji uplaćuju sredstva u fond za svoje zaposlene, čime pokazuju visok stepen odgovornosti.

U prvom tromesečju 2023. godine primetan je rast individualnih uplata doprinosa u odnosu na prethodno tromesečje.

U tom smislu postoji veliki potencijal za dalji rast broja članova penzijskih fondova i preko pojedinaca koji sve više prepoznaju značaj štednje za starost, i preko kompanija, naročito imajući u vidu da tek svaki deseti zaposleni ima otvoren račun u dobrovoljnom penzijskom fondu.

U prvom tromesečju ove godine jednokratne isplate činile su najveći deo ukupnih isplata, i to 507,4 miliona dinara, dok su programirane isplate sredstava iznosile 107,9 miliona dinara, a delimične isplate 13,5 miliona dinara.

Ukupan iznos isplata sredstava iz fondova povećava se iz godine u godinu i u prvom tromesečju 2023. iznosio je 628,75 miliona dinara.

Ukupan iznos sredstava prenetih u drugi fond u prvom tromesečju 2023. godine iznosio je 43,05 miliona dinara.