Vanja Vukić: Na interaktivnoj radionici razmatrani projekti JKP "Beogradske elektrane" i primena geotermalne energije

BEOGRAD - U okviru projekta "Istraživačka mreža za uključivanje geotermalnih tehnologija u dekarbonizovane mreže za grejanje i hlađenje" (Geothermal-DHC) danas je prostorijama JKP "Beogradske elektrane" održana interaktivna radionica gde se razgovaralo o projektima "Beogradske elektrane", kao i primeni geotermalne energije na prostoru Beograda.

V.d. direktora Beogradskih elektrana Vanja Vukić je istakao da "Beogradske elektrane" završavaju nekoliko projekata u ovoj godini, među kojima je topolovd Vinča-Konjarnik, gde će se proizvoditi toplotna energija iz komunalnog otpada.

"Taj selektor ćemo završiti ove godine i u sledećoj grejnoj sezoni pustiti u rad. On će proizvoditi 55,6 megavata toplotne energije, jačine jednog kotla u toplani na Konjarniku", rekao je Vukić.

On je dodao da će biti rekonstruisana i elektrana na Ceraku, kao i da se upravo radi studija ekonomske opravdanosti emisije CO2, kao i da će biti napravljen jedan solar koji će proizvoditi toplotnu energiju iz sunca.

"U sklopu tog projekta ćemo raditi i interkonekciju između grejnih područja, odnosno spojiti sva grejna područja u Beogradu, najverovatnije, po uzoru na sistem koji postoji u Beču", objasnio je Vukić.

Prema rečima Vukića, ove godine počinje da se radi toplo-dalekovod koji će ići iz Obrenovca do Novog Beograda, gde će se iz termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu preuzeti 600 megavata toplotne energije i plasirati na Novi Beograd.

Vukić je naveo da je ovo najveći projekat "Beogradskih elektrana" u poslednjih nekoliko godina.

On je rekao da će se za potrebe specijalizovane svetske izložbe "EXPO 2027" izgraditi toplana u Surčinu.

"To je jako bitan projekat za Beogradske elektrane gde ćemo uvesti jedan novi proizvod, a to je distribucija rashladne energije. To je novina za Srbiju i za ceo ovaj region jugoistočne Evrope, što će promeniti način funkcionisanja Beogradske elektrane", ocenio je Vukić.

Kako kaže Vukić, rok za završetak ove elektrane je 1. decembar 2026. godine, a upravo se kreće u projektovanje celog sistema.

On je naveo da "Beogradske elektrane" razmišljaju o alternativnim izvorima energije, kao i da pored solara aktivno rade na tome da vide da li postoji mogućnost da se iskoristi geotermal.

"U saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom uradili smo prvu fazu studije koja je pokazala da u Beogradu postoji potencijal za iskorišćavanje geotermala. Mi ćemo u narednom periodu ući u drugu fazu studije koja će sa velikom sigurnošću reći gde su potencijalne mogućnosti za geotermal", rekao je Vukić.

Vukić je dodao da je potrebno utvrditi troškove i kapacitete za ovaj projekat.

"Utvrdićemo tačno na kojim dubinama se nalaze te vode i ukoliko ta druga faza studije pokaže da je taj projekat isplativ, naredne godine videćemo da nađemo sredstava da krenemo sa istražnom bušotinom, a kasnije sa eksploatacijom tih geotermala", rekao je on.

Profesor Dejan Milenić sa Rudarsko-geološkog fakulteta je rekao da je ideja "Istraživačke mreže za uključivanje geotermalnih tehnologija u dekarbonizovane mreže za grejanje i hlađenje" (Geothermal-DHC) da se Evropskoj komisiji iznesu glavne smernice kuda se kreće razvoj geotermalnih resura u smislu upotrebe daljinskih sistema grejanja.

"Mi smo počeli prošle godine na fakultetu projekat, da 'Beogradske elektrane' budu pioniri u ovom delu Evrope u korišćenju termalne energije daljinskim sistemima grejanja", naveo je Milenić.

Prema njegovim rečima hidrogeotermalni potencijal teritorije grada Beograda 2.500 megavati, dok su ukupne energetske potrebe za Beograd 4.000 megavati.

"Ako nešto Beograd ima povoljno to je da se nalazi na obodu panonskog basena koji je u odnosu na celu Evropu najpliće su formacije gde možemo dobiti oko 100 stepeni", objasnio je Milenić.

Istraživač na Univerzitetu u Torinu Džesika Marija Kiko je rekla da je prednost geotermale energije to što može da osigura nisku i stabilnu cenu energije.

"Možemo smanjiti energetski uvoz sa velikih distanci zato što je geotermalna zemlja dostupna i time je moguće izbeći transfere iz drugih zemalja", rekla je Kiko.

Ona je dodala da su prednosti geotermalne energije i to što geotermalna rešenja nude povećan faktor konverzije energije, kao i da je dostupna svuda u Evropi i po stabilnim uslovima.

Kiko je istakla da da Evropa očekuje da će imati od 700 do 1000 distrikta mreža geotermalnog grejanja do 2030. godine.