Vesić: Zakon o planiranju i izgradnji je usklađen sa EU i u interesu građana

BEOGRAD - Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao je danas da je Zakon o planiranju i izgradnji, čije su izmene usvojene u parlamentu, progresivan zakon, usklađen sa direktivama Evropske unije i, što je najvažnije, štiti građane, i omogućava da se gradi i da Srbija ekonomski jača.

Vesić je, gostujući u Beogradskoj hronici, pojasnio da će se izmenama Zakona, između ostalog, ubrzati proces izdavanja građevinskih dozvola, a građani će biti znanto sigurniji, jer će se obezbediti rešenje višedecenijskog problema – da u slučaju eventualne nesreće, mogu da naplate štetu, saopšteno je iz resornog ministarstva.

„Sećate se slučaja Dubljanske ulice 2009. ili Vidovdanske ulice prošle godine, tu nije postojala nikakva zaštita stanara. Oni su mogli da tuže firmu, ali u takvim situacijama, investitor ode u stečaj i stanari ne mogu da naplate štetu. Sada će investitori imati obavezu da pre početka radova prilože polisu osiguranja od štete trećim licima, čiju visinu određuje osiguravajući zavod. Ako se desi nesreća, kroz tu polisu osiguranja građani će moći da naplate štetu“, objasnio je ministar.

Dodao je da rokovi za izdavanje građevinske dozvole ostaju kao i do sada 28 dana, ali je, kaže, sada veća odgovornost onih koji dozvole izdaju, jer nije više samo prekršajna, već striktna.

Ukazao je na to da investitor sada ima obavezu da pre dobijanja upotrebne dozvole priloži dokaz o kretanju građevinskog otpada, što će doprineti smanjenju divljih deponija, jer bez dokaza da je otpad predat građevinskom operateru neće biti ni upotrebne dozvole.

Vesić je istakao da se zakonom sada garantuje veća zaštita objekata kulture, jer su Zavodi za zaštitu spomenika kulture do sada često preglasavani, a objekti pod zaštitom, prakitčno, nezaštićeni.

"Sada zavodi imaju pravo da prilikom izrade urbanističkih planova traže izradu studije zaštite objekata, koja će postati obavezni deo plana i neće više moći da budu preglsavani, a imaće i pravo na konzervatorski nadzor. Na taj način moći će da zaštite sve objekte u kulturn-istorijskim prostornim celinama, a moći će da utiču i na izgleda fasada, kako se ne bi ugrožavao ambijent", rekao je Vesić.

Kao važnu novinu, izdvojio je i uvođenje energetskog pasoša, jer, kaže, kada kupuju stan, građani moraju da znaju energetska svojstva stanova, koliko će plaćati grejanje i druge dažbine.

Pojasnio je da postoje tri roka za pribavljanje energetskih pasoša – tri godine za zgrade u javnoj svojini, pet u vlasništvu pravnih lica i 10 godina za stambene zgrade, s tim što izradu studije neće plaćati stanari, već jedinice lokalne samouprave.

Na konstataciju da je opozicija imala najviše zamerke na odredbu o ukidanju konverzije uz naknadu, ministar Vesić je rekao da je opozicija, odbijanjem da glasa za zakon, pokazala da smatra da ne treba bolje zaštiti građane, da ne treba da postoje energetski pasoši, da ne treba da postoji više mesta sa elektropunjačima, ni u velikim zgradama, ni na pumpama.

Ponovio je da je u Srbiji za 12 godina, koliko je važila odredba o konverziji uz naknadu, država naplatila svega oko 30 miliona erva, dok je zaključano oko 5.000 lokacija, najviše kompanija koje su u stečaju.

„One ne mogu da namire radnike, niti poverioci, jer ne mogu da prodaju zemljište. Ovako će moći to da učine, da namire i zaposlene i poverioce i da aktiviraju lokacije. Tako će se rešiti problem onih koji su gradili pre zakona u Busijama, Altini, Ugrinovcima, koji će moći da se legalizuju, a ljudi koji tamo žive su sve, ali nisu tajkuni“, rekao je Vesić.

Kako je dodao, na oko 5.000 lokacija, „otključaće“ se oko 15 miliona kvadrata za gradnju, a ako se uzme u obzir da je ulaganje po kvadratu 700 evra, onda to znači da je BDP Srbije do sada ostao bez 10,5 milijardi evra direktnog prihoda. Naveo je i da je država u prethodnih 12 godina, ostala uskraćena i za 22,5 milijarde evra od prometa nekretnika, oko 2,2 miijarde evra PDV-a i oko 1,2 milijarde evra od poreza na dobit.

I sve to, kaže, zato što je nekome palo na pamet da se tako obračunava sa pojedinim privrednicima.

„Zakoni se ne donose da se sa nekim obračunavate, ili u nečijim interesu, već u interesu svih, a od ovih izmena korist će imati svi građani“, naglasio je Vesić.

Dodao je i da će investitori ubuduće morati da prilože i bankarsku garanciju da će stanje okolne infrastrukture vratiti u prvobitno stanje, a ukoliko to ne učine, umesto njih, uradiće opština ili grad, upravo od novca iz te garancije.

Pojasnio je i predlog zakona kojim je predviđeno uklanjanje klima uređaja sa fasada, što će, naveo je, važiti samo za zaštićene zone kulturno-istorijskih celina.

Vesić je naveo da državne firme u zaštićenim kulturno-istorijskim celinama imaju dve godine da uklone klime sa fasada, dok je taj rok za one koji žive u zaštićenim kulturnim celinama tri godine.

„Na spomeniku kulture ne mogu da se drže klime na fasadama. Bilo je slučajeva da država renovira fasade i da one odmah naruže klimama. Tako čuvamo naše spomenike kulture“, rekao je Vesić i dodao da je propisan i rok od 10 gofina za jedinice lokalne samouprave da propišu kako će se to rešiti na zgradama koje nisu pod zaštitom, ali se nalaze u užem gradskom jezgru uz pomoć građanima.

Dodao je da je novina i to što će ubuduće informacije o lokaciji moći da izdaju i notari i druge kompanije koje mogu da se bave projektovanjem, a imaju odgovarajuću licencu, kao i to da će svi objekti koji se prostiru na više od 10.000 kvadrati morati da budu izgrađeni ekološkim materijalima, u skladu sa svim principima zelene gradnje.

„Srećan sam što je zakon usvojen, jer ovako štitimo građane. Zakon je progresivan, napredan, prihvata sve direktive EU, šititi građane, omogućava da se gradi i da zemlja napreduje“, zaključio je Vesić.