Vesić: Izmene Zakona o planiranju i izgradnji omogućiće bolju zaštitu građana i bržu gradnju

BEOGRAD - Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su stupile na snagu, omogućava se brže izdavanje građevinskih dozvola, veća transparentnost, bolja zaštita građana i brža gradnja, izjavio je danas ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić.

Vesić je istakao da je novi zakon dobar, a optužbe da je ukidanjem konverzije uz naknadu država oštećena za više milijardi evra ponovo je odbacio kao neistinite, ističući da je ukidanjem tog instituta omogućeno da se Srbija konačno pokrene i da se sve lokacije koje su bile "zarobljene" stave u funkciju.

Ministar je rekao za RTS da novi zakon donosi brojne novine i da će ubuduće svi investitori morati da, pre početka radova, predaju polisu osiguranja od štete trećim licima što znači da građani koji žive u susednim zgradama mogu da naplate štetu, ukoliko dođe do bilo kakvih oštećenja njihovih objekata.

Pored toga, uvodi se obaveza investitora da pre dobijanja upotrebne dozvole predaju dokaz o kretanju građevinskog otpada što znači da će biti manje divljih deponija građevinskog otpada.

Takođe, uvodi se i obaveza da prilikom prodaje novih stanova obavezan deo kupoprodajnih ugovora mora biti energetski pasoš, dodao je Vesić.

"Pošteno je da kada kupujete stan znate kakva su energetska svojstva tog stana - koliki će biti računi za struju, odnosno koliko će koštati održavanje tog stana", rekao je Vesić.

Kada je reč o starim zgradama, Vesić je objasnio da postoje tri roka.

"Prvi rok je tri godine za zgrade čiji je vlasnik država koja treba da uradi energetske studije i izvadi eneregetske pasoše za te objekte. Pet godina je rok za zgrade u vlasništvu pravnih lica  - kompanije, banke, osiguranja i drugih, a 10 godina za stambene zgrade, ali to neće plaćati stanari već će za njih to raditi lokalne samouprave”, rekao je Vesić i dodao da za 10 godina više nijedna nekretnina u Srbiji neće biti prodata bez energetskog pasoša, što je u skladu sa evropskom direktivama.

Vesić je naveo da se ukida građevinska dozvola kod izgradnje solarnih panela na krovovima kuća što je, dodao je, do sada bio veliki problem jer ljudi najčešće nisu mogli da dobiju dozvolu.

Uvode se i određene pogodnosti za investitore, rekao je ministar i dodao da sekretarijati sada mogu samo jednom da im daju primedbe na predmet, a ne da ih vraćaju po pet, šest ili 10 puta i da im svaki put daju nove primedbe.

Vesić je rekao da je izmenama zakona uvedena i veća zaštita objekata pod zaštitom kulture i da sada, prilikom izrade urbanističkog plana, nadležni zavod ima pravo da traži da uradi studiju zaštite objekata, za šta ima rok od godinu dana, te dodao da ta studija postoje sastavni deo urbanističkog projekta i da više ne može da se menja.

Na taj način se, istakao je, jasno određuje šta se štiti, a šta ne mora da se štiti kako ne bi bilo različitih zloupotreba u javnosti.

"Uveli smo pravo zavoda da u zaštićenim kulturno-istorijskim celinama mogu da određuju kako će izgledati fasade i na drugim objektima, koji nisu pod zaštitom, kako neko ne bi, recimo, napravio staklenu fasadu na Kosančićevom vencu", rekao je Vesić.

Kada su u pitanju kritike na račun ukidanja konverzije uz naknadu, Vesić je rekao da institut konverzije ne postoji nigde u istočnoj Evropi niti u zemljama bivše Jugoslavije, osim što je do nedavno postojao u Srbiji.

To je, kako je rekao, institut koji je kočio razvoj lokacija od kojih se ubedljivo najveći broj nalazi u stečaju.

"Firme koje su odlazile u stečaj imale su pravo korišćenja i nisu mogle to pravo da stave u stečajnu masu, a sada će stečajni upravnici pravo korišćenja moći da konvertuju u pravo svojine, da stave tu nekretninu u stečajnu masu, da je prodaju i da se naplate radnici koji su najčešće poverioci u tim preduzećima, da se na taj način završe stečajevi", rekao je Vesić.

Naveo je da će na oko 5.000 lokacija, koje su bile “zarobljene”, sada moći da se izgradi oko 15 miliona kvadrata.

"Ako uzmemo u obzir da oko 700 evra košta izgradnja jednog kvadrata, to je negde oko 10,5 milijardi evra direktnog prihoda u bruto domaći proizvod zemlje. Kupoprodajni ugovori će vredeti više od 22 milijarde evra, kada bi se svi stavili u funkciju. To je preko dve milijarde evra od poreza na dodatnu vrednost, preko milijardu i 200 miliona evra od poreza na dobit preduzeća, skoro 700 miliona evra od doprinosa za građevinskvo zemljište, da ne pričamo o tome da će se uposliti veliki broj radnika", rekao je Vesić.

Istakao je da je ukidanjem instituta konverzije omogućeno da se Srbija konačno pokrene i da se sve te lokacije stave u funkciju.

Naveo je da je država za 12 godina od konverzije naplatila oko 30 miliona evra i da je 94 odsto svih konverzija urađeno bez naknade, za nula dinara.

To, dodaje, znači da je neko diskreciono mogao da odlučuje da li će neko platiti naknadu, a neko drugi neće, te podvukao da sada postoje ista pravila za sve i da ne postoji mogućnost za bilo kakvu korupciju, koja je ranije postojala.

"Nema korupcije kada svima date jednako pravo, ali ima kada 2009. godine uvedete konverziju, a posle tri meseca tadašnja vlada donese odluku kojom oslobodi jednu veliku stranu firmu sa više hiljada lokacija plaćanja konverzije", rekao je ministar.

Kada je reč o dopunama Zakona o ozakonjenju čime je, Vesić je rekao da je njima, na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zaštitnika građana i nevladinih organizacija, omogućeno da ljudi koji žive u nezakonito izgrađenim objektima mogu da dobiju priključak na struju, vodu i grejanje.

"To nema veze sa ozakonjenjem, ne prejudicira kakva će biti odluka o zahtevu za ozakonjenje", rekao je Vesić i dodao da je ovo humanitarna mera na korist onih koji žive u nelegalnim objektima.