Spoljnotrgovinska robna razmena u prvih sedam meseci iznosila je 41,51 milijardi dolara

BEOGRAD - Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvih sedam meseci ove godine iznosila je 41.513,6 miliona dolara (41,51 milijardi) što je rast za 0,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Izraženo u evrima, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar-jul 2023. bila je 38.314,3 miliona evra ( 38,31 milijardi) što je porast od 0,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Zemlje članice Evropske unije činile su 60,0 odsto ukupne razmene.

Prema podacima RZS, u periodu januar - jul 2023, izvezeno je robe u vrednosti od 18.279,2 miliona dolara, što je rast od osam odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je uvoz bio 23.234,4 miliona dolara, što je za 5,3 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, u prvih sedam meseci imao je vrednost od 16.873,8 miliona, što je rast od 8,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je uvoz robe imao vrednost od 21.440,5 miliona evra ili za 5,1 odsto manji nego u istom periodu prošle godine.

Deficit izražen u dolarima iznosi 4.955,2 miliona, što je smanjenje od 34,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok izražen u evrima, on iznosi 4.566,7 miliona, što je smanjenje od 34,7 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,7 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je bila 69 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (32, 9odsto), sledi Beogradski region (24,4 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (20,6 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (19,5 odsto), a oko 2,6 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,7 odsto), slede Region Vojvodine (33,7 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,5 odsto), a oko 2,1 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 62,4 odsto (11.406,7 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 25,7 odsto (4.697,2) i oprema, 11,9 odsto (2.174,6).

Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0 odsto (0,7 miliona dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 56,8 odsto (13.206,3 miliona dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,2 odsto (4.452,8), i oprema, 11,5 odsto (2.668,1).

Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,5 odsto (2.907,1 milion dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Prema podacima RZS-a spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Glavni spoljnotrgovinski partneri pojedinačno i u uvozi i u izvozu bila je Nemačka, i izvoz je bio 2.716,9 mili.dolara, dok je uvoz bio 3.033,3 mil.dolara,

U izvozu je na drugom mestu bila Bosna i Hercegovina, zatim Italija, Mađarska i Rumunija, dok je u uvozu glavni partner posle Nemačke bila Kina, Italija, Rusija i Turska.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 1.715,2 miliona dolara i koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, pića, gvožđa i čelika i drumskih vozila.

Izvoz Srbije za posmatrani period iznosi 2.773,5 miliona, a uvoz 1.058,3

miliona dolara i pokrivenost uvoza izvozom je 262,1 odsto. Izraženo u evrima, izvoz je bio 2.558,6, a uvoz 978 miliona evra i ostvaren je suficit od 1.580,6 miliona evra, a pokrivenost uvoza izvozom je bila 261,6 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše električna energija i gasna ulja, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Hrvatskom, Švedskom, Velikom Britanijom, Češkom, Bugarskom, Mađarskom, Moldavijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova).

Sledi deficit sa: Turskom, Irakom, Italijom, Rusijom, Nemačkom, Belgijom, Austrijom, Holandijom, Indijom, Poljskom, Danskom, Grčkom, Španijom, Grčkom, Slovenijom, Francuskom,Švajcarskom...

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 33,6 odsto ukupnog izvoza.

Uvoz prvih pet odseka čini 24,9 odsto ukupnog uvoza.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 12,7 odsto.

U julu 2023. je izvezeno je robe u vrednosti od 2.504,2 miliona dolara, što čini povećanje od 8,2 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 3.082,4 miliona dolara, što je povećanje od 0,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 2.273,5 miliona evra, što čini povećanje od 0,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 2.794,9 miliona evra, što je smanjenje od 6,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks jul 2023/ jun 2023. godine pokazuje pad izvoza za 1,7 odsto i pad uvoza za 3,2 odsto.

Računato u evrima, desezonirani indeks jul 2023/jun 2023. godine pokazuje pad izvoza za 2,1 odsto i pad uvoza za 4,7 odsto.

Prema Nomenklaturi statistike spoljne trgovine (NŠT) za mesec jul,

na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz setova provodnika za avione, vozila i brodove (121 mil. dolara), drugo mesto pripada izvozu rude bakra i koncentrata (119 mil. dolara), a na trećem mestu je izvoz električne energije, sa 86 mil. dolara.

Sledi izvoz rafinisanog bakra, sa 70 mil. dolara i poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile, sa 44 mil. dolara.

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta (130 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod, drugi po značaju je uvoz lekova za maloprodaju (108 mil. dolara), a na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa (46 mil. dolara).

Sledi uvoz električne energije (42 mil. dolara) i poslednje mesto zauzima uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 sa 41 mil. dolara.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).