Jelena Begović: Pametna specijalizacija ključna za razvoj društva zasnovanog na znanju

BEOGRAD - U Privrednoj komori Srbije danas je održana javna rasprava o Predlogu akcionog plana za period od 2023. do 2025. za sprovođenje Strategije pametne specijalizacije u Srbiji od 2020. do 2027. godine, a ministarka nauke Jelena Begović je rekla da je to jedan od ključnih dokumenata za razvoj društva zasnovanog na znanju.

Javnu raspravu o ovom predlogu je pokrenulo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i ona se sprovodi tokom ovog meseca od 8. do 28. septembra.

 

U tom periodu, kako je rečeno na raspravi, svi zainteresovani mogu dostavljati svoje sugestije, primedbe i predloge na elektronsku adresu https://ekonsultacije.gov.rs/ .

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović izjavila je za Tanjug da je Strategija pametne specijalizacije jedna od ključnih dokumenata koje je Vlada Srbije usvojila u cilju društva zasnovanog na znanju.

Ona je naglasila da ovaj dokument pomaže da određena zemlja, odnosno regioni vide koje su im najveće snage i u kojim oblastima istraživanja treba da se usmere.

"Strategija vas tera na neki način da se specijalizujete. Ona predstavlja važan instrument za poboljšanje inovacionog i istraživačkog ekosistema i usmeravanje budućeg investiranja u industrijske oblasti koje su, u okviru procesa, identifikovane kao oblasti prioriteta", kazala je Begovovićeva.

Ministarka je podsetila da je Srbija u ovoj strategiiji definisala četiri prioriteta, a to su informacione i komunikacione tehnologije, poljoprivreda i proizvodnja hrane, odnosno hrana za budućnost, zatim kreativna industrija i mašine, kao i proizvodni procesi budućnosti.

"To znači da će država da usmerava svoja sredstva ka podršci ovim oblastima, bez obzira da li pričamo o nauci ili privredi", kazala je ona podsetivši da je do sada u prethodnom Akcionom planu bilo 43 mere kako da se to ostvari i da je uloženo u to oko 110 miliona evra.

Begovićeva je naglasila da je Novi akcioni plan koji je napravljen u intenzivnoj komunikaciji u prethodnih godinu dana između države, akademije, privatnog i civilnog sektora, prepoznao nove oblasti koje su postale veći prioriteti države i ušle su u strategiju, a to su biotehmnologija i bioinformatika, kao i veštačka inteligencija.

"Država će u sledeće tri godine odvojiti skoro 800 miliona evra iz različitih fondova i mera podrške kako bi podržala sve ove prioritetne oblasti uz veći akcinat na nove prepoznate oblasti", istakla je ministarka.

Prema njenim rečima, u oblasti nauke i tehnologije stvari se jako brzo menjaju na globalnom nivou, pa da bi neka zemlja ostala konkurentn i imala proizvode i usluge sa dodatnom vrednošću koje se stvarno baziraju na znanju i na nekim dodatnim saznanjima iz nauke i istraživanja, mora da se ulaže u ove oblasti.

Begovićeva je navela i da Strategiju pametne specijalizacije imaju sve zemlje Evropske unije (EU) i ona je neopodna da bi se pri pristupanju EU koristili strukturni fondovi.

"Mislim da je za Srbiju ovo jako dobra i praktična vežba kako da se više strateški orjentišemo ka određenim oblastima i budemo konkurentni na globalnom tržištu", dodala je ona.

Ministarka je naglasila i da je Srbija prepoznata kao zemlja koja je jako dobro razvila Strategiju pametne specijalizacije i da smo jedna od retkih zemalja koja ima mapu investicija za ciljeve održivog razvoja, odnosno kako privatni sektor da usmeri i da ulaže u oblasti koje će pomoći da dostignemo te ciljeve.

Državni sektetar u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Miroslav Trajanović kazao je na javnoj raspravi da je za svaku zemlju važno da naučne rezultate pretoči u inovativna rešenja i da onda ta rešenja nađu put do tržišta, tako što će licenca biti prodata nekom ili da tim koji ih je razvio samostalno osnuje startap i samostalno krene u buiznis.

"Mi moramo da nađemo mehanizne da to bude standardno da novac uložen u nauku se indirektno vrati kroz razvoj preduzeća i preko prodaje naših intelektualnih prava", kazao je on.