Održana konferencija o regenerativnoj poljoprivredi

BEOGRAD - U Beogradu je danas održana konferencija o regenerativnoj poljoprivredi, odnosno kombinaciji primene tradicionalnih praksi i savremene tehnologije u poljoprivredi u cilju proizvodnje zdrave hrane i održivosti.

Konferenciju je organizovao Savet stranih investitora (SSI) i Evropska banka za obnovu i razvoj Srbija (EBRD) i na njoj su učestvovali visoki predstavnici EBRD, FAO UN i Srbije, kao i vodeći ljudi globalnih kompanija koje primenjuju praksu regenerativne poljoprivrede i održivog razvoja, i lokalni eksperti iz oblasti agribiznisa.

Osnovni cilj regenerativne poljoprivredne prakse, kako je rečeno na otvaranju ovog skupa je očuvanje biodiverziteta i životne sredine i obezbedjivanje održive proizvodnje hrane za buduće generacije.

Naglašeno je i da ovom konferencijom koja se prvi put održava želi da se podigne svest javnosti o značaju regenerativne poljoprivrede i njenog inovativnog pristupa koji je fokusiran na obnavljanje i očuvanje prirodnih resursa, uz istovremeno povećavanje produktivnost poljoprivredne proizvodnje.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Bojan Vranjković kazao je da se principi regenerativne poljoprivrede, već primenjuju nekoliko godina u Srbiji.

"Boljitak koji donosi regenerativna poljoprivreda mogu da osete svi. Dobija se kvalitetnija i zdrava hrana, koja ima minimalni negativni uticaj na životnu sredinu", kazao je on.

Vranjković je naglasio da je obaveza svih nas da ostavimo očuvano zemljište i za buduće generacije i da se uspešno izborimo sa svim izazovima sa kojima se susrećemo, među kojima su i klimatske promene u čije posledice smo se već uverili.

"Regenerativna poljoprivredna proizvodnja nije prolazni trend već pokret koji može oblikovati budućnost poljoprivrede", kazao je on i najavio da će Vlada Srbije nastaviti da ulaže značajne napore u obezbeđivanju održivih poljoprivrednih praksi u Srbiji.

Član Upravnog odbora Saveta stranijh investitora i regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan, Mateo Kolanđeli kazao je da je regenerativna poljoprivreda važna tema koja se tiče održive proizvodnje hrane i ublažavanja klimatskih promena, i da je to prilika za srpske poljoprivrednike da se integrišu u međunarodne lance vrednosti.

"Agrobiznis je ključni prioritet za EBRD u Srbiji i mi ćemo nastaviti da finansiramo privatni sektor, ali i kritičnu infrastrukturu za navodnjavanje potrebnu za jačanje konkurentnosti i otpornosti srpske poljoprivrede na klimatske promene", istakao je on.

Direktor za klimatske promene EBRD Tomas Bourit naglasio je da je regenerativna poljoprivredna proizvodnja tema od ključne vrednosti za sigurnost hrane i konkurentnosti prehrambenog sektora Srbije.

On je naveo da je usvajanje regenerativnih poljoprivrednih praksi koje održavaju i poboljšavaju zdravlje zemljišta, ali i promovišu efikasnost resursa i veću otpornost na klimatske promene ključna poluga za suočavanje sa izazovima prehrambenog sektora u 21. veku.

Podsetio je i da se Evropska unija (EU) obavezala na ambiciozne ciljeve u vezi sa održivom proizvodnjom hrane u skladu sa zakonom unije o klimi.

"Finansijski sektor, uključujući EBRD, sve više uzima u obzir uticaj klimatskih promena i degradacije životne sredine i regulatornog okruženja koje se brzo razvija u svojim odlukama za alokaciju kapitala. Pojavljuju se i novi finansijski instrumenti koji podržavaju tranziciju ka održivoj poljoprivredi, uključujući i kombinovano finansiranje, ali i finansiranje emisijom ugljenika", kazao je on.

Ekspertinja za klimatske promene i održivu proitvodnju hrane FAO UN Sandra Korsi kazala je u video obraćanju ovom skupu da je ovakav pristup poljoprivredi veoma važan jer je to pitanje privrednog razvoja i Srbije i Zapadnog Balkana.

Prema njenim rečima treba podsticati javno-privatnu saradnju kako bi osigurali da održivost bude tržišno vođena i ekonomski održiva.

"Važno je podsetiti da smo mi poslednja generacija koja može da obezbedi budućnost poljoprivrede, što je izazovan zadatak, ali i prilika bez presedana", naglasila je Korsi.

Ona je navela i da praćenje onoga što se dešava sa degradacijom zemljišta pokazalo da postoji 600 različitih vrsta koje su blizu istrebljenja zbog poljoprivrede.

" Pratimo i klimatske promene i procenjuje se da će temperatura u celom svetu porasti za 1,5 stepeni do 2050. godine , dok će temperatura vode da poraste za pet stepeni, sve to će uticati na stotine miliona ljudi. To su globalna pitanja koja će postati realnost na lokalu i svakog od nas to treba da interesuje", kazala je Korsi.

Prema njenim rečima, procenjuje se i da će do 2050. godine broj stanovnika na zemlji porasti na 10 milijardi, a to bi značilo da se na postojeći broj ljudi doda cela Indija i Kina, što je kako je naglasila "rast bez presedana".

"Zbog toga moramo povećati proizvodnju hrane i to za 30 do 40 odst u poređenju sa nivom od 2020. godine" , rekla je ona i dodala da je veliki jaz kada je reč o raspoloživom zemljištu koje je bilo raspoloživo 2010. i koje će biti potrebno 2050.

"Nalazimo se na kritčnoj tački i potrebno je da prepoznamo i odmah delujemo", naglasila je Korsi i dodala da zaštita životne sredine ima konktetne uticaje na živote ljudi odmah.