UAS: Brojni problemi sa upravljanjem opasnim otpadom iz auto-servisa

BEOGRAD - Autoservisi u svojim radionicama generišu puno otpada koji Zakon o zaštiti životne sredine prepoznaje kao opasan, ali serviseri nisu dovoljno upoznati sa odredbama kada je reč o upravljanju otpadom, a nedostaju i edukacije o značaju upravljanju otpadom, saopštili su danas iz Udruženja autoservisi Srbije (UAS).

Kako je navedeno, pitanje koje muči sve servisere vozila je šta da rade sa opasnim otpadom iz svojih servisa, da se ne stimulišu dovoljno, ali i da ih visoke cene izrade dokumentacije i odvoženja otpada dodatno destimulišu.

Kažu da je odlično to što je pitanje upravljanja otpadom

stavljeno u zakonske okvire, ali da postoji puno poteškoća sa primenom Zakona.

Tim povodom Udruženje se nekoliko puta obraćalo Ministarstvu za zaštitu životne sredine, a menadžerka UAS Aleksandra Đurišić kaže da pitanje zaštite životne sredine smatraju izuzetno važnim, kao i da su kao Udruženje pokazali da žele da se bave ovom temom.

"Godinama unazad edukujemo servisere, što bi trebalo da bude posao inspekcija. Pokušavamo da nađemo načine da upravljanje otpadom učinimo povoljnijim, bržim i efikasnijim za servisere vozila", ističe Đurišić.

Ona je rekla da je UAS omogućio da se za članstvo besplatno izrađuje plan upravljanja otpadom, a do pre dva meseca jedna kompanija besplatno je preuzimala otpadno ulje iz servisa naših članova.

"Međutim, kako ta kompanija nije dobila izvoznu dozvolu, nastupio je problem sa skladištenjem i preuzimanjem otpadnog ulja, a serviseri ostaju sa uskladištenim opasnim otpadom sa kojim neki od članova nemaju gde“, rekla je Đurišić.

Naglašava da je Udruženje kontaktiralo Ministarstvo za zaštitu životne sredine u cilju pronalaženja načina i mehanizama kako da se olakša upravljanje otpadom serviserima vozila.

"Živimo u zemlji gde se otpadno ulje koristilo, a nažalost i danas se koristi, kao energent. Ogromnu energiju ulažemo kako bismo edukovali sevisere o tome šta se dešava kada se nestručno spaljuje otpadno ulje", ističe Đurišić.

Međutim, dodaje, nedostatak edukacije nije jedina prepreka serviserima da predaju otpad.

"Naš zakon ne prepoznaje male i velike generatore opasnog otpada, troškovi su isti i za mali autoservis i za veliko industrijsko postrojenje. Kada se uzmu u obzir troškovi izrade planova upravljanja otpadom, izrada laboratorijskih nalaza o kategorizaciji, troškovi vođenja evidencija i preuzimanja otpada, troškovi izgradnje magacina za skladištenje, jasno je zašto i dalje mnogi ne poštuju svoje zakonske obaveze", navodi Đurišić.

Ona je dodala da nije lako objasniti da se za nešto što se do juče koristilo kao energent ili prodavalo trećim licima, sada mora platiti da bi se odvezlo iz servisa.

Udruženje ističe da nije samo otpadno ulje opasan otpad, već da su to i zauljene krpe, antifriz, filteri goriva.

"Da se sve to skladišti i predaje kako Zakon predviđa, troškovi su enormni. Naše kolege iz Hrvatske predaju otpad bez izveštaja o kategorizaciji i samo uz izjavu kojom potvrđuju da je otpadno ulje-otpadno ulje, da su krpe-krpe…, to bi mogao biti dobar početak", ističe Đurišić.

Subvencije za magacine, dodaje, povlašćena cena za odvoženje otpada, izgradnja reciklažnih dvorišta, takođe bi sigurno popravili trenutnu sliku.

Drugi problem su nelegalni autoservisi, odnosno gde završava opasan otpad iz neprijavljenih radionica.

Kako navodi Đurišić, ono što legalnim serviserima vozila posebno smeta je što više od polovine autoservisa posluje nelegalno.

„Legalne servisere posebno boli činjenica da više od polovine autoservisa posluje potpuno nelegalno. Osim što nemaju nikakve obaveze prema državi, svojim radnicima, što imaju iste rabate kod veleprodaja za kupovinu delova, nelegalne servisere niko ne pita šta oni rade sa opasnim otpadom iz svojih servisa, kako ga zbrinjavaju, kako se greju.Teško nam je da motivišemo servisere da predaju opasan otpad, kada oni gledaju svog komšiju, nelegalnog servisera, koji obavlja istu delatnost i nema nikakve obaveze ni prema kome", navodi Đurišić.

Ova situacija, dodaje, navodi legalne servisere da se priključe većini koja posluje "van radara" države i inspekcija,

"Serviseri žele da se bave ovim pitanjima, ali nam je neophodna podrška države“, istakla je Đurišić.

U UAS naglašavaju da bi uz učešće svih aktera u procesu upravljanja opasnim otpadom značajno mogla biti unapređena ova oblast od životnog značaja za svakog stanovnika naše zemlje.

"Država i nadležno ministarstvo imaju ključnu ulogu i neophodan je dijalog svih kako bi se pronašla održiva rešenja", navodi Đurišić.

Ona je naglasila da postoje primeri dobre prakse, ali da je u Srbiji moguće da fizičko lice kupi neograničenu količinu motornog ulja, bez ikakve obaveze i kontrole kako će to ulje sutra biti zbrinuto.

"Da bi sistem upravljanja bio održiv, mora da postoji kontrola ko kupuje ulje i na koji način. U razvijenim zemljama Evrope nije moguće kupiti ništa što eksploatacijom postaje opasan otpad u slobodnoj prodaji. Na taj način države kontrolišu tokove opasnog otpada. Svakoga dana predstavnici našeg Udruženja obilaze autoservise. Serviseri žele da se bave upravljanjem otpadom, ali je neophodno da se unapredi zakonska regulativa i da isti uslovi važe za sve koji se bave servisiranjem vozila“, kaže Đurišić.

Problem koji se pojavio u proteklih nekoliko dana, dodaje, jeste taj što mnogi ovlašćeni operateri za preuzimanje opasnog otpada javljaju serviserima kako su ostali bez odgovarajućih dozvola pa ne mogu da preuzimaju otpad, a oni koji to mogu značajno su podigli cene za te usluge.