Počeli sajmovi energetike i zaštite životne sredine na Beogradskom sajmu

BEOGRAD - Na Beogradskom sajmu danas su otvoreni 18. Međunarodni sajam energetike i 19. Međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa EcoFair, na kojima se do 30. novembra predstavlja više od 80 ušesnika.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je otvarajući sajmove da su energija i ekologija neraskidive i da je zato veoma je značajno što se predstavljaju naredna tri dana zajedno na Beogradskom sajmu, posebno u godini u kojoj je bilo toliko izazova u svetu sa energentima i snabdevanjem na tržištu.

"Drago mi je što smo danas ovde da u jednom kvalitetnom i širokom dijalogu razgovaramo o tome šta smo uradili u prethodnoj godini i šta su nam planovi za održivu zelenu budućnost i modernu energetiku koja treba da bude motor srpske privrede", rekla je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, energetska sigurnost, odnosno to kako da imamo dovoljno energenata po pristupačnim cenama, da tu energiju dobijamo iz sopstvenih resursa i uz što manje nepovoljnih efekata po životnu sredinu - danas je jedna od najvažnijih tema u svetu.

"Verujem da svi oni koji danas učestvuju na Sajmu energetike mogu da ponude neki deo odgovora na pitanje kako da to ostvarimo", dodala je Đedović Handanović.

Istakla je i da je energetski sektor kao bazni sektor privrede važan ne samo zbog sigurnosti snabdevanja, nego i kao pokretač investicija i naglasila da je procenjeno da su u narednih desetak godina neophodne investicije od oko 15 milijardi evra, uključujući izgradnju reverzilibnih hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana, kao i novih gasnih interkonekcija i skladišta gasa i naftovoda.

"Iskoristićemo i ovaj sajam da predstavimo građanima kako da racionalnije troše energiju, kako da svoje domove učine energetski efikasnijm i da lakše dođu do subvencija koje daje država za energetsku efikasnost, jer bez energije nema života, nema napretka, nema savremenog sveta", kazala je ona.

Ministarka je podsetila da je u prethodnom periodu više od milon građana Srbije bilo motivisano da kroz racionalniju potrošnju smanji svoje račune za struju, kao i da je preko 20 hiljada građana merama države, subvencijama, stimulisano da svoje domove učine energetski efikasnijim, a životnu sredinu čistijom.

Ona je naglasila i da je u prethodnom periodu dodeljena i pomoć, odnosno obezbeđene su olakšice za struju, gas i grejanje socijalno ugroženim građanima sa malim primanjima i penzijama.

Prema rečima ministarke, radilo se i na povećanju investicija u energetski sektor, pogotovo kada su u pitanju obnovljivi izvori energije jer imamo devet novih zelenih elektrana.

" U EPS-u imamo stabilnu i sigurnu proizvodnju, a deponije i akumulacije su pune. U toku je i reforma tog preduzeća kako bi ga dugoročno učinila efikasnijim i uspešnijim. Završena je revitalizacija hidroelektrane (HE) Đerdap I, a privodi se kraju i izgradnja trećeg bloka TE Kostolac snage 350 MW. Pri kraju je i izgradnja postrojenja za odsumporavanje sumpor-dioksida i praškastih materija u TENT-u A", kazala je ona.

Đedović Handanović je naglasila i da su u Srbiji razerve gasa na rekordnom nivou, da se završava gasna interkonekcija sa Bugarskom, kao i da su potpisani ugovori o nabavci gasa iz Azerbejdžana i da se radi tehnička dokumentacija za naftovod između Srbije i Mađarske.

Na otvaranju sajmova je govorila i državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine Sandra Dokić koja je ukazala na sve negativne posledice neracionalnog korišćenja prirodnih resursa i mere koje nadležno ministarstvo i Vlada Srbije preduzimaju u suočavanju s njima.

Kako je navela, jedna od tih mera je i projekat smanjenja ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije koji se sprovodi u saradnji sa institucijama UN.

"Prihvati cirkularni izazov je akcija koja pokazuje da su kompanije spremne da se suoče sa preporukama iz Zelene agende i da posluže kao primeri dobre prakse", kazala je Dokićeva.

Ona je naglasila i da je samo u poslednje tri godine resorno ministarstvo napravilo veliki zaokret, pogotovo u sferi upravljanja otpadom precizirajući da je u tom periodu očišćeno 900 divljih deponija, a sanirano desetak nesanitarnih deponija lociranih blizu naseljenih mesta.

Prema njenim rečima , putem javnih konkursa značajna sredstva su dodeljena za zamenu kotlarnica u toplanama i javnim ustanovama, ali i individualnim ložištima preko 3.000 građana.

Današnjem otvaranju sajmova prisustvovali su i vršilac dužnosti generalnog direktora EPS-a Dušan Živković i ceo Nadzorni odbor tog preduzeća.

Osim iz Srbije, na ove dve sajamske manifestacije koje se do 30. novembra održavaju u hali 1 predstavljaju se i izlagači iz Nemačke, Mađarske, Rumunije, Češke, Poljske, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Kine, Izraela, Konga i Gane.

Sajam energetike okuplja stručnjake, preduzeća, kompanije, organizacije, investitore i donosioce odluka iz različitih sektora energetske industrije, proizvodnje i distribucije gasa, nafte, uglja i struje, koji prikazuju najnovija dostignuća u toj industriji, posebno u oblastima obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost, pametne mreže, skladištenje energije i usluge.

Oni promovišu ii druga rešenja koja mogu pomoći u poboljšanju održivosti i sigurnosti u sektoru energetike i druge inovacije, a i posetiocie obrazuju o energetskim temama i promovišu održivu energetsku praksu.

Jedan od prioritetnih ciljeva Sajma energetike je promocija održive energije, obnovljivih izvora energije, zaštita životne sredine i smanjenje emisije gasova staklene bašte.

Sajam ekologije EcoFair okuplja institucije, proizvođače opreme, distributere, reciklere, operatere, deponije, lokalne samouprave, komunalna preduzeća, generatore otpada i stručnu javnost radi promocije održive prakse, proizvoda i rešenja koja doprinose zaštiti životne sredine.

Tokom sva tri dana na sajmu će biti promovisani i održivi stilovi života, kao što su ekološka ishrana, smanjenje upotrebe plastike i korišćenje ekološki prihvatljivih proizvoda.

Radno vreme sajmova je od 10 do 17 časova.

Pojedinačna ulaznica košta 500, grupna 300 dinara, a parking za automobile u sajamskom krugu plaća se 150 dinara po satu.

plaća se 150 dinara po satu.