Procenjuje se da će kumulativna stopa rasta od 2024. do 2026. iznositi 12,2 odsto

BEOGRAD - Kumulativna stopa rasta u periodu od 2024. do 2026. godine, prema srednjoročnoj makroekonomskoj projekciji, iznosiće 12,2 odsto, a potencijalni bruto domaći proizvod u ovom periodu će se postepeno povećavati po prosečnoj stopi od 3,8 odsto, navodi se u programu ekonomskih reformi za period od 2024. do 2026. godine, koji je objavilo Ministarstvo finansija.

Procenjuje se da će prosečno godišnje, srpska privreda rasti po stopi od 3,9 odsto i da će povećanje realne potrošnje stanovništva pratiti rast ekonomske aktivnosti i u proseku iznositi 3,7 odsto.

Kada je reč o izvozu i uvozu, očekuje se da će izvoz u proseku godišnje rasti po stopi od 10,0 odsto, što je brže od očekivanog godišnjeg rasta uvoza koji će u proseku iznositi 9,3 odsto.

Ovaj dokument sadrži srednjoročni okvir makro-ekonomske, fiskalne i monetarne politike kao i detaljan prikaz strukturnih reformi koje bi trebalo da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, privrednom rastu i razvoju, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život građana Srbije u trogodišnjem periodu.

Navodi se da je program ekonomskih reformi za period 2024-2026, u skladu sa smernicama Evropske komisije, usmeren na uži set strukturnih reformi u odnosu na prethodne cikluse, kako bi fokus bio prvenstveno na realizaciji utvrđenih prioriteta.

U skladu sa tim, broj strukturnih reformi ograničen je na šest, i to po dve iz svake od oblasti - konkurentnost, održivost i otpornost i ljudski kapital i socijalne politike.

Strukturne reforme opisane dokumentom odnose se na unapređenje uslova za dalji rast spoljne trgovine Srbije, povećanje konkurentnosti svih aktera na tržištu Srbije uključujući i privredna društva u državnom vlasništvu, zatim kreiranje privrede zasnovane na znanju koja će stvoriti uslove za razvoj i plasman vrhunskih inovativnih proizvoda i usluga, konkurentnih na globalnom tržištu.

Program dalje predviđa rad na unapređenju energetske efikasnosti i transformaciji proizvodnje energije kroz prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije što bi doprinelo tzv. zelenoj energetskoj tranziciji srpske privrede i društva kao i uređenje tržišta transportnih usluga i smanjenje emisije štetnih gasova redukovanjem indvidualnog prevoza kroz povećanje dostupnosti i atraktivnosti usluga javnog prevoza putnika i/ili robe u drumskom i železničkom saobraćaju.

Osim toga, program sadrži mere koje se odnose na povećanje relevantnosti sistema obrazovanja kroz učenje povezano sa praktičnim radom, čime se obezbeđuje efikasniji odgovor sistema obrazovanja na potrebe privrede i na zapošljivost, a sa druge strane obuhvata i mere koje se tiču unapređenja položaja mladih na tržištu rada putem obezbeđenja lakšeg prelaska mladih iz obrazovanja na područje rada.

Vlada Srbije, kako se navodi, ovim trogodišnjim scenarijem ostaje posvećena očuvanju modela privrednog rasta koji se zasniva na investicijama i izvozu, a podržan je rastom privatne potrošnje.

Ubrzanje svih administrativnih procedura, poresko rasterećenje privrede sa ciljem podizanja njene konkurentnosti, potpisivanje sporazuma kojima se obezbeđuje očuvanje postojećih i otvaranje novih inostranih tržišta, intenzivnije i efikasnije izvođenje infrastrukturnih radova, očuvanje energetske stabilnosti uz realizaciju projekata iz zelene agende samo su neke od mera koje treba da obezbede zdrave osnove za rast BDP u uslovima rastućih geopolitičkih tenzija.

Digitalna transformacija i izgradnja digitalnog ekosistema ostaje strateška orijentacija Vlade Srbije a efikasniji rad državne administracije, skraćivanje procedura stanovništvu i privredi sa fokusom na digitalizaciju ubrzaće konvergenciju naše privrede ka razvijenim zemljama, navodi se u ovom dokumentu.

Dodaje se da novi sistem fiskalizacije i izmene carinskih propisa, smanjuju

učešće sive ekonomije u ukupnim privrednim tokovima obezbeđujući povoljan privredni ambijent.