Jelena Begović: U planu su brojni projekti, najveći izgradnja BIO4 Kampusa

BEOGRAD - Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović izjavila je danas da će se u okviru programa za razvoj do 2027. raditi na realizaciji važnih projekata u oblasti nauke i da je izgradnja BIO4 Kampusa najveći strateški projekat, jer je reč o najvećem pojedinačnom ulaganju u nauku u Srbiji i u širem regionu.

Komentarišući program razvoja Srbije do 2027. godine koji je predstavljen u subotu, Begovićeva je rekla za Tanjug će BIO4 imati veliki uticaj ne samo na Srbiju već i na čitav region.

Podsetila je da je reč o projektu vrednom 450 miliona evra.

"Nama je ambicija da postanemo jedna prepoznatljiva tačka na globalnom nivou i da kada ljudi spomenu Srbija imaju asocijaciju na dobru nauku i na inovacije. BIO4 Kampus je jedan glavnih projekata, naravno paralelno sa time menjamo i legislativu, odnosno menjamo tri zakona koje su direktno vezane za nauku kako bismo omogućili brži razvoj inovacija, kako bismo napravili još bolje okruženje za naučnike da napreduju svojim zvanjima", rekla je ona.

 

Ministarka je istakla da je jedan od ciljeva izgradnje BIO4 Kampusa da se smanji odlazak mladih ljudi u inostranstvo i da se omogući povratak onih koji su otišli.

"Kao što smo napravili zaista veliki uspeh sa industrijom informacionih tehnologija i telekomunikacija gde imamo sada povratak ljudi, dolazak stranaca da rade u Srbiji, tako želimo da napravimo jedno novo okruženje, da ljudi dolaze, da se bave bio naukom, veštačkom inteligencijom, njihovim preplitanjem i da budemo jedinstveni u svetu po tom konceptu. I to je najbolji način da privlačimo na kraju krajeva i stručnjaka iz čitavog sveta da dolaze u Srbiju", rekla je Begovićeva.

Na pitanje šta nas očekuje na polju veštačke inteligencije do 2027. godine, Begovićeva je navela da se ni najveći stručnjaci nisu usaglasili na globalnom nivou kako će se ta oblast razvijati u narednom periodu.

"Ne mogu da se usaglase u kom smeru će se razvijati kompjuterski program i kompjuterski alati, koji nam pomažu u mnogim oblastima od medicine do poljoprivrede, do vremenske prognoze. Jedni kažu, one će ostati kao moćni alat i pomoć čoveku, drugi kažu da će evoluirati i razvijati se", navela je Begovićeva.

Sa druge strane, Begovićeva je istakla da je izvesno da će uporedo sa daljim razvojem veštačke inteligencije postojati i energetski izazovi zbog velike potrošnje energije.

 

"Svaka evolucija i razvoj te veštačke inteligencije zahtevaće nove količine energije, koje treba negde da se proizvedu, što povlači opet i taj energetski sektor koji mora sa novim tehnologijama isto da se unapređuje, i da širi kapacitete", navela je ona.

Trenutno, istakla je Begovićeva, veštačka inteligencija predstavlja skup fantastičnih alata koji ima veliku primenu pre svega u medicini.

"U nekim procesima kojima ljudskom mozgu zahteva neko dugo vreme, veštačka inteligencija može da vam skrati taj period. Skratiće se period recimo u istraživanjima novih lekova, pa da vam ne treba deset godina, nego tri godine da razvijete novi lek. To opet dovodi do toga da građani dobiju pre neki novi lek, nego da čekaju sad sve te procedure koje ipak zavise od čoveka", istakla je ona.