Darko Vučetić: Plasiraju se netačne informacije u vezi sa primenom izmena u Katastru

BEOGRAD - Pomoćnik direktora Sektora za razvoj i inovacije Republičkog geodetskog zavoda Darko Vučetić rekao je danas za Tanjug da su u javnosti prisutne netačne informacije u vezi sa primenom izmena Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, a posebno ta da građani posredniku, koji je u ovom procesu sada obavezan, moraju da plate uslugu od 200 evra.

Prema izmenama Zakona koje se primenjuju od novembra 2023. godine, građani sa Katastrom mogu da komuniciraju isključivo preko posrednika, čije se usluge naplaćuju.

Vučetić je naglasio da informacija da građani moraju da "posredniku", advokatu, plate iznos od oko 200 evra nije tačna, već da tu cenu reguliše tržište i da je moguće platiti od "nula do 10.000 dinara".

"Ima dosta nekih netačnih informacija koje zbunjuju građane. Glavna stvar je cena 200 evra. Desilo se međutim, da je tržište samo regulisalo i po našim informacijama cena je od nula dinara, preko 5.000 u unutrašnjosti i oko 10.000 dinara u Beogradu. Ta priča nije tačna, imate danas 5.000 advokata koji u vaše ime rešavaju probleme i drastično je jefitinije", rekao je Vučetić.

Osvrnuo se i na izjavu Dejana Gavrilovića iz Udruženja potrošača "Efektiva", u kojoj je on rekao da se postavlja pitanje Ustavnosti, i objasnio da su ove izmene došle kroz strogo kontrolisan proces, kojim se bavilo i bavi mnogo pravnika, i da su bila uključena mišljenja ministarstava, sekretrijata, predstavnika Vlade koja je slala sve Skupštini, i mišljenja mnogih drugih odbora.

"Priča da nije ustavno - to je zamajavanje naroda", rekao je Vučetić.

On je objasnio da se ova naknada za posredovanje ne tiče procesa kupovine, prodaje, nasleđivanja stana jer se pravne stvari u tom slučaju rešavaju kod javnog beležnika koji se već plaća, već da je reč o izmenama i promenama kod grešaka koje su se desile pre 10, 20 i 40 godina.

"Pričamo o ispravljanju, u zahtevima od pre 10, 20, 40 godina. Ljudi su slali zahteve, skupili sve papire koje imaju i poslali. Onda se ispostavi da nešto nedostaje, a u stvari potreban je neko ko zna proceduru kako bi upis nepokretnosti bio izvestan. Zato je potreban advokat. Međutim, 95 odsto građana uzme šta ima i preda, a onda kreće jedan neizsvestan proces koji građane mnogo više košta", objasnio je Vučetić.

Predstavljajući jedan od primera, Vučetić kaže da se građanima odbije prvi zahtev jer nešto nedostaje, onda im "prijatelj" sastavi žalbu, pa i ona bude odbijena, pa ponovi isto i pošalje sudu.

"I tako gubi godine i hiljade evra i ne reši problem. Da je dokumentacija bila dobra, odmah bi rešio problem. Preko pet miliona sluačajeva, papira nepokretnosti stoji. Zato ovde dolaze sad advokati, koji pregledaju svu tu dokeumantciju i da isprave greške od pre 30, 40 godina. Onda je i postupak izvestan. Važno je naglasiti dakle, da građani ne plaćaju podnošenje zahteva nego rešavanje problema", objasnio je Vučetić.

Kako pomenute izmene daju mogućnost da se zahtevi podnose isključivo onlajn, Vučetić ističe da su dale efekat i kada je u pitanju efikasnost Katastra.

"Pet puta je povećan broj zahteva. Više od 55 odsto je podneto van radnog vremena, posle pola 15.30 i vikendom, imali smo 300 zahteva tokom novogodišnjih praznika. Što se tiče rešavanja, vidi se da su gotovo svi ti predmeti, koji su došli preko advokata, rešeni. To znači da je broj žalbi smanjen", rekao je Vučetić.

Kada je u pitanju greška katastra, ističe da je netačna informacija da "građani plaćaju i te ispravke".

"Ispravljanje greške je besplatno. Kada dobijete rešenje, podnesete žalbu. Preko ePrimedbe može da se pošalje zahtev i RGZ ispravi grešku, ukoliko je RGZ napravio. Za ovih 2,5 meseca koliko je u primeni ovaj zakon, ni jedna primedba od strane građana, advokata nije došla u RGZ, da je pogrešio, niti smo dobili informaciju da je neko platio tih famoznih 200 evra. Sve dezinformacije su samo zbog dizanja neke prašine, da bi se podiglo nezadovoljstvo građana, bez ikakvog razloga", rekao je Vučetić i pozvao građane da se o svemu informišu na sajtu RGZ.

Obaveza da se zahtevi podnose isključivo onlajn, doneta je i sa ciljem da se smanji odnosno iskoreni korupcija, pa tako Vučetić ističe da je i taj efekat postignut.

"Korupcija je tamo gde imate papir i olovku, gde imate priču i ubeđivanje. U katastru toga nema, sve sada dolazi digitalno, vodi se digitalno, tako i završava. U drugim delovima sistema treba drugi da provere. U Katastru toga više nema. Na portalu `prijavi korupciju` nemamo ni jednu prijavu, jer je i nemoguće više, sve je digitalno i može da se prati", rekao je Vučetić.

Promenama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture građanima Srbije je od 4. novembra 2023. omogućen upis u katastar isključivo digitalnim putem, uz stručnu podršku profesionalnih korisnika – advokata i geodetskih organizacija.

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva" izjavio je danas da je Udruženje podnelo zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti zakona koji reguliše katastar zato što se njime krši Ustav Republike Srbije po više osnova.

"Ono što je najbitnije u svemu tome jeste da su odredbe tog zakona diskriminatorske. Decenijama unazad građani su, kad god imaju neki problem ili potrebu za Katastrom, odlazili u Katastar i rešavali taj problem, uspešno ili neuspešno. Sad, odjednom, oni to više ne mogu da rade, ubacuju se posrednici - advokati ili geodetske organizacije kojima se i za neku banalnu stvar mora platiti. Koliko vidimo po advokatskoj tarifi, to izađe negde oko 200 evra", rekao je Gavrilović za Tanjug.

Kako je istakao, to je najveći problem novog zakona - Katastar građanima ne dozvoljava da se obrate direktno, nego moraju da plate posrednika.

Sa druge strane, kako kaže, inicijativa Udruženja pred Ustavnim sudom bila je besplatna, nije bilo taksi, a pravni tim Udruženja sam je to sastavio i predao.

"Ako bih hteo na sudu da zastupam sam sebe, takav postupak je moguć, dakle, ja mogu sam sebe da zastupam, ne moram da angažujem posrednika, ali pred katastrom, ipak moram to da uradim. I postoje drugi zakoni koji kažu da, recimo, pred državnim organima svi smo jednaki, pred sudovima i državnim organima i tako dalje, ovde ispade da nismo jednaki, ko ima novac, on može da pristupi katastru, ko nema novac, on ne može da pristupi katastru", naveo je Gavrilović.

Prema njegovim rečima, ne radi se o tome da li u Katastru sede stručni ili nestručni ljudi, nego se radi o tome da li oni hoće da rade svoj posao ili neće.

"Videli smo u proteklom periodu da oni kao da nisu zainteresovani za to i zato verovatno ubacuju posrednike koji će da im, da tako kažem, sažmu posao, uproste, maksimalno pojednostave ili uvedu u neku proceduru, ali sve na teret građana", rekao je Gavrilović.

Kako je istakao, od zahteva podnetom Ustavnom sudu očekuje pozitivan epilog.

"Očekujemo, ako ništa drugo, vraćanje na staro. Dakle, ako treba da se postupak pojednostavi ili da se ubrza rad u Katastru, to treba uraditi na neki drugi način, a ne tako što će to da se prevali na teret građana", izjavio je on.

Potpredsednik Advokatske komore Beograda Saša Ivanišević ocenio je da je ova odluka dobra i da osim toga što će rasteretiti katastar, na ovaj način građani koji možda nisu dovoljno dobro upućeni, svoje "probleme" predaju stručnom licu.

Na pitanje da li će ove Izmene zakona biti dobre, Ivanišević je za Tanjug ocenio da će "pokazati vreme".

On je ukazao i na problem da građani samostalno podnesu određeni zahtev katastru i pošalju dokumentaciju ne znajući da li su je dobro "složili".

"Dešavalo se da vi kao građanin podnesete zahtev sami, samoinicijativno, i složite dokumentaciju ne znajući da li ste dobro složili ili niste, čast izuzecima koji to možda znaju i mogu, i taj vaš zahtev ode i nikada ne bude rešen. Vi onda iščekujute godinama da vam se reši zahtev, uz sve to ste podneli original dokumentaciju koja vam se nikada ne vrati. Jer, po pravilu kancelarijskog poslovanja u katastru, oni nisu dužni da vam vrate tu dokumentaciju", ukazao je Ivanišević.

Svaki advokat sklapa ugovor sa katastrom, dodaje, i dokumentaciju šalje u elektronskoj formi, i to nije "smislila advokatura" već država pokušala da reši problem - nedovoljan broj zaposlenih u Katastru.

"Imate strahovit broj nerešenih predmeta koji su od starih vremena, nedovoljan broj zaposlenih, nedovoljan broj stučnog kadra, i nama je sad jako teško kao što nam je i ranije bilo, jako teško, jer vama mnogo veliki broj zahteva rešavaju u katastru oni koji nisu pravnici, rešavaju geometri. I mi i zbog toga između ostalog kukamo,nije to samo problem katastra i ustrojstva katastra to je problem jednostavno nedovoljnog broja ljudi koji mogu da reše taj broj predmeta", rekao je Ivanišević.

Na pitanje da li smatra da je "lakše" da građani probleme i izmene koje imaju vezano za katastar rešavaju preko advokata, Ivanišević je rekao da jeste, jer je advokat stručan i zna šta treba da priloži od dokumenata.

"Zna šta mu treba da bi se rešio jedan zahtev, i taj zahtev će biti jednog trenutka rešen, i biće sigurno rešen. Takođe, ta dokumenta koja su tamo predata u elektronskoj formi ostaće kod tog istog advokata u orginalu, i vi ćete sutra moći da dođete da uzmete ta dokumenta, da napravite i nove overene kopije na osnovu toga", rekao je Ivanišević.