Planirana veća proizvodnja struje u 2024. za jedan odsto, a potrošnja za devet odsto

BEOGRAD - Bruto proizvodnja električne energije u 2024. planira se u iznosu od 40.585 GWh, što je za jedan odsto više u odnosu na procenjenu proizvodnju u 2023. koja je iznosila 40.104 GWh, navodi se u Odluci o utvrđivanju Energetskog bilansa Srbije za 2024. godinu, objavljenoj u Službenom glasniku.

Takođe, planirana je potrošnja električne energije u energetskom sektoru u 2024. godini od 4.545 GWh, što je za devet odsto više od procenjene potrošnje u 2023. godini koja je iznosila 4.173 GWh.

Najviše električne energije proizvešće termoelektrane 25.894 GWh ili 64 odsto, zatim hidroelektrane 10.504 GWh ili 25,9 odsto, termoelektrane - toplane 1. 632 GWh (bez TE-TO Voždovac) ili 4,0 odsto, elektrane na vetar 1.309 GWh, solarne elektrane 129 GWh, od kojih su kupci-proizvođači 15 GWh, elektrane na biogas 400 GWh, elektrane na prirodni gas koje proizvode električnu energiju iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje uključujući i TE–TO Voždovac 207 GWh, elektrane na biomasu 20 GWh, elektrane na otpad 215 GWh, elektrane na deponijski gas 27 GWh i

ostale energane 250 GWh.

Planirani kapaciteti za proizvodnju električne energije u Srbiji za 2024. godinu iznose ukupno 8.987 MW (snaga na pragu elektrane) i obuhvataju termoelektrane (TE), snaga na pragu ovih postrojenja iznosi 4.359 MW, termoelektrane-toplane (TE-TO), snaga na pragu ovih postrojenja iznosi 486 MW (Panonske elektrane i TE–TO Pančevo bez TE–TO Voždovac), zatim hidroelektrane (HE), snaga velikih hidroelektrana na pragu postrojenja iznosi 3.018 MW, a snaga svih malih hidroelektrana iznosi 132,7 MW.

Planirana instalisana snaga svih malih hidroelektrana u 2024. godini iznosiće 132,7 MW, od čega je prema zadnjim raspoloživim podacima za 2023. godinu, ukupna instalisana snaga povlašćenih proizvođača 65,35 MW, pri čemu treba imati u vidu da se ovaj status može menjati na mesečnom nivou.

Instalisana snaga novih hidroelektrana van EPS AD, koje će koristiti podsticajne mere za proizvodnju električne energije u 2024. godini iznosi 3,3 MW.

Kapaciteti za proizvodnju električne energije u Srbiji za 2024. godinu, odnosno procene očekivanih novih kapaciteta su definisani na osnovu podataka energetskih kompanija i na osnovu podataka kojima raspolaže Ministarstvo rudarstva i energetike.

Prenosni sistem, bez Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, čini 48 postrojenja 400/h kV/kV, 220/h kV/kV, 110/h kV/kV instalisane snage 16.682,50 MVA i ukupno 496 dalekovoda napona 400, 220, 110 kV i manje od 110 kV, ukupne dužine 10.025,77 kilometara, u vlasništvu EMS AD Beograd.

Prenosni sistem je sa susednim elektroenergetskim sistemima povezan preko 23 interkonektivna dalekovoda napona 400, 220 i 110 kV, od kojih su 22 aktivna.

Distributivni sistem se sastoji od 37.947 transformatorskih stanica ukupne instalisane snage 35.168 MVA i 172.789 kilometara distributivnih vodova svih naponskih nivoa.

Planirani uvoz (sa tranzitom) električne energije u 2024. godini iznosi 6.401 GWh, što je za 19 odsto veće u odnosu na procenjeni uvoz u 2023. godini koji je iznosio 5.395 GWh.

Planirani izvoz (sa tranzitom) električne energije u 2024. godini iznosi 8.050 GWh, što je za 10 odsto više od procenjenog izvoza u 2023. godini koji iznosi 7.351 GWh.

Planirana potrošnja električne energije u energetskom sektoru u 2024. godini iznosi 4.545 GWh, što je za devet odsto više od procenjene potrošnje u 2023. godini koja iznosila 4.173 GWh.

Gubici prenosa i distribucije u 2024. godini planirani su u iznosu od 4.008 GWh, što je za dva odsto više od procenjenih gubitaka u 2023. godini, koji su iznosili 3.933 GWh.

Finalna potrošnja električne energije predstavlja bruto proizvodnju uvećanu za uvoz (sa tranzitom) i umanjenu za izvoz (sa tranzitom), potrošnju električne energije u energetskom sektoru i gubitke u prenosu i distribuciji.

Finalna potrošnja električne energije u 2024. godini planirana je u iznosu od 29.779 GWh, što je za dva odsto više u odnosu na procenjenu finalnu potrošnju u 2023. godini koja iznosi 29.128 GWh.

U strukturi potrošnje industrija (sa građevinarstvom) učestvuje sa 32,6 odsto, saobraćaj sa 1,4 odsto, domaćinstva sa 45,8 odsto, javne i komercijalne delatnosti sa 19odsto i poljoprivreda sa 1,2 odsto.