Kovačević: Gasne interkonekcije sa susedima jačaju tranzitnu poziciju Srbije

BAKU - Državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Veljko Kovačević, izjavio je danas da je Srbija završetkom izgradnje gasne interkonekcije Srbija-Bugarska dobila mogućnost povezivanja sa različitim izvorima snabdevanja gasom, što može unaprediti energetsku bezbednost i ojačati tranzitnu poziciju naše zemlje.

"Srbija je do skoro imala samo jedan izvor i dva pravca snabdevanja prirodnim gasom. Završetkom izgradnje i puštanjem u probni rad interkonekcije Srbija-Bugarska u decembru prošle godine, dobili smo mogućnost da se povežemo na Južni gasni koridor preko interkonekcije Bugarska-Grčka. Time diversifikujemo svoje pravce snabdevanja i povezujemo se sa izvorima gasa iz Kaspijskog regiona i Srednjeg istoka, kao i sa LNG terminalom u grčkoj luci Aleksandropolis", rekao je Kovačević tokom učešća na Desetom ministarskom sastanku Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora u Bakuu u Azerbejdžanu.

On je ukazao da izgradnja gasnih interkonekcija i bolje povezivanje sa susedima otvara prostor Srbiji da unapredi ne samo svoju energetsku bezbednost, već da bude i tranzitna zemlja preko koje će azerbejdžanski gas stizati i do drugih zemalja u regionu i EU.

Kovačević je ukazao da su Srbija i Azerbejdžan tradicionalno prijateljske zemlje i strateški partneri u mnogim oblastima, kao i da je ta zemlja važan partner Srbije na putu diversifikacije izvora snabdevanja gasom.

"U završnici izgradnje interkonektora Srbija-Bugarska, u Bakuu smo dogovorili isporuke do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje iz Azerbejdžana do 2026. godine, koje nakon toga mogu da budu i tri puta veće. Takođe, zakupili smo 300 miliona kubnih metara gasa godišnje u LNG terminalu u Grčkoj", rekao je on.

On je istakao podršku Evropske unije u izgradnji gasne interkonekcije sa Bugarskom i izrazio uverenje da će EU finansijski podržati i izgradnju gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom.

Kovačević je tokom učešća na Drugom ministarskom sastanku Savetodavnog veća za zelenu energiju, rekao da učvršćivanje saradnje u oblasti zelene energije otvara nove mogućnosti za saradnju u procesu zelene tranzicije, kroz investicije u OIE i razvoj energetske infrastrukture.

"Srbija deli viziju EU za postizanjem karbonske neutralnosti do 2050. Kako bismo postigli taj cilj tokom ove godine, započećemo sa realizacijom dva važna projekta i to izgradnju 1 GW samobalansiranih solarnih elektrana na istoku naše zemlje, kao i pripremne radove u okviru projekta izgrade RHE Bistrica. Takođe, tokom ove godine započećemo tehničke razgovore sa kolegama iz Rumunije u cilju realizacije projekta izgradnje RHE Đerdap 3", rekao je on.

Kako je istakao Kovačević, pored ulaganja u nove proizvodne kapacitete i ulaganja u povećanje energetske efikasnosti, prioritet je izgradnja i jačanje prenosne mreže ka susedima, kroz projekte kao što je Transbalkanski koridor, koji je važan za veću sigurnost snabdevanja, integraciju novih kapaciteta OIE i razvoj tržišta električne energije u regionu.