Pavle Petrović: Privredni razvoj Srbije ispod njenih potencijala

KOPAONIK - Privredni rast Srbije je ispod njenih potencijala, izjavio je predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović na panelu „Makroekonomski trendovi:Može li Srbija dostići putanju ubrzanog rasta“ na Kopaonik biznis forumu i istakao da teorija ekonomske konvergencije pokazuje da manje razvijene zemlje rastu brže od razvijenih, usvajanjem naprednih znanja i tehnologije.

„Ovu tezu potvrđuju i istraživanja, pa su zemlje centralne i istočne Evrope (CIE) na polovini dohotka Zapadne Evrope dvostruko brže rastu, i Srbija je u odnosu na te zemlje kao što su one u odnosu na Zapadnu Evropi“, rekao je Petrović i naveo da je Srbija na polovini dohotka CIE, ali da ne raste brže.

To se prema njegovim rečima, dešava iz više razloga, a jedan od njih je taj što strane direktne investicije ne idu u napredne sektore.

Istakao je da IT sektor raste, kao i u zemljama CIE, ali je kao negativnu stranu naveo to što je on isuviše usmeren ka izvozu.

''Dobro je to što je visok priliv stranih direktnih investicija, oko sedam odsto BDP-a i to već nekoliko godina ali je loše što one idu u tradicionalne grane. Trećina ide u prerađivačku industriju, koja je glavni pokretač konvergencije“, rekao je on i dodao je da u okviru prerađivačke industrije samo 30 odsto ide u napredne grane, dok je u zemljama Višegradske grupe i Sloveniji taj procenat veći od 50.

Prema njegovim rečima strane direktne investicije otvaraju nova radna mesta, ali uglavnom za manje kvalifikovanu radnu snagu i kod njih preovlađuju srednje i nisko zahtevni poslovi, pri čemu ovi prvi čine 65 odsto.

Petrović je kao posebno problematično naveo to što su, za razliku od stranih i investicija iz javnog sektora, domaće, privatne investicije bile niske, znatno niže nego u zemljama centralne i istočne Evrope.

Pozitivnim je ocenio to što je nezaposlenost znatno smanjena, na oko devet procenata, pa se u pojedinim granama oseća manjak radnika, da su plate relativno brzo rasle u prethodnih nekoliko godina, brže od produktivnosti, što je dobro ali da Srbiji preti zamka srednjeg nivoa razvijenosti.

" Srbija bi trebalo da izbegne zamku srednjeg nivoa razvijenosti uz prelazak na čistije izvore energije, napuštanje fosilnih goriva. Brži rast zahteva više električne energije, a dve trećine naše proizvodnje „zarobljeno“ je u uglju", istakao je on.

Član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije Kosta Josifidis je u diskusiji naveo da bi ove godine realno bilo očekivati labavljenje monetarne politike ali da neke naznake iz MMF-a ne idu u tom pravcu.

"Nisam sigiuran da je 2024. godine potrebna tvrda monetrana politika, već mekša a da se fiskalna poliitka drži svojih okvira", rekao je on.

Izneo je stav da su investicije najveći faktor rasta i da bi domaće trebalo da budu zastupljenije jer su, kako je rekao, čistije i jeftinije.

Prema njegovim rečima, Srbija ima talentovanu radnu snagu, što bi trebalo negovati a obrazovanje reformisati, kako bi naša radna snaga bila konkurentna i ostala u zemlji

Dekan i profesor FEFA fakulteta Milan Nedeljković je kao ključnu u daljem razvoju istakao ulogu velikih domaćih kompanija, a za njih bi, naglasio je on, trebalo stvoriti stimulativan ambijent.

Ukazao je i da u zemlji postoji dobra tehnička osnova za razvoj patenata, ali da je ne prati dovoljan stepen komercijalizacije koju je ocenio kao slabu, i slabiju nego u regionu.

"Kod nas je zapostavljen još jedan važan segment a to je razvoj finansijskog tržišta, ne čemu bi valjalo više raditi", rekao je on.

Dodao je da se sada pojavljuju inicijative u tom pravcu, ali da je dosta vremena izgubljeno a ovaj razvoj zahteva dosta vremena.